nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:32

Afrički nojevi „lek” za kubansku krizu

Zbog Trampovih sankcija lider komunista Raul Kastro poručuje sunarodnicima da se spreme za nestašicu hrane, ali obećava da Kubu ipak neće zadesiti glad poput one početkom devedestih godina
Autor: Milenko Pešićpetak, 03.05.2019. u 18:53
Хавана: првомајски протест против претњи америчког председника Доналда Трампа (Фото EPA-EFE/ Yander Zamora)

Milioni Kubanaca su 1. maja organizovano izašli na ulice ne samo da tradicionalnim marševima  proslave međunarodni praznik rada, već pre svega da protestuju zbog novih sankcija Vašingtona koje dodatno pogoršavaju ekonomsku situaciju u zemlji i izazivaju nestašice hrane.

„Pružićemo snažan, čvrst i revolucionaran odgovor

na izjave 'Jenki imperije' pune pretnji, provokacija, laži i kleveta“, poručio je kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel.

Direktan povod za antiameričke proteste je pretnja Donalda Trampa da će uvesti potpuni embargo i dodatne sankcije Kubi ako njihova vojska nastavi da podržava vlast socijalističkog predsednika Nikolasa Madura.

Ovakav preteći stav Bele kuće prema Havani usledio je posle izjave savetnika američkog predsednika Džona Boltona da je u Venecueli stacionirano više od 20.000 kubanski vojnika.

„Bolton je patološki lažov koji dezinformiše predsednika Trampa. Kuba nema svoje vojne trupe u Venecueli“, oručio je preko tvitera kubanski šef diplomatije  Bruno Rodrigez.

Kubanska podrška socijalističkom savezniku Maduru polako uzima svoj danak i ekonomska kriza sve snažnije kuca na vrata „crvenog” karipskog ostrva.

Iako je posle više od 40 godina sredinom aprila na snagu stupio novi nešto liberalniji ustav koji garantuje i privatnu svojinu, Kuba nema razloga za preterano slavlje. U prodavnicama se sve teže nalaze piletina, jaja, ulje i brašno, a na benzinskim pumpama gorivo. Zbog nestašice papira dnevni listovi izlaze na smanjenom broju strana.

Mnogi Kubanci se pribojavaju da se zbog pojačane ekonomske blokade Vašingtona njihova zemlja posle šest decenija od pobede revolucije vraća u takozvani specijalni period kada su bukvalno gladovali.

Lider komunista Raul Kastro je sunarodnicima otvoreno poručio da se u narednim mesecima spreme za nestašicu hrane. Ali, Kastro, koji je napustio položaj šefa države u aprilu prošle godine, obećava da Kubu, ipak, neće zadesiti glad i beznađe kao 1991. godine, u vreme kolapsa Sovjetskog Saveza.

„Nećemo se vrati u najtežu fazu iz devedesetih godina. Sada imamo raznovrsnu ekonomiju, direktne strane investicije iz Evrope, Azije i Latinske Amerike i pet miliona turista godišnje, ali moramo i da se pripremamo za najgore”, izjavio je brat Fidela Kastra.

Kao odgovor na Trampove poteze koji dodatno ekonomski izoluju Kubu, naročito odluka da se američkim građanima dozvoli da podnesu tužbu zbog imovine koja ime je oduzeta posle revolucije 1959, predsednik Migel Dijaz-Kanel „imperijalističkoj gospodi” poručuje da se Kubanci neće predati.

„Sada imamo dva najviša prioriteta, da ojačamo našu odbranu i ekonomiju”, kaže Dijaz-Kanel.

Ali, kubanskoj privredi ne cvetaju ruže iako se vlada u Havani bori da u 2019. postigne projektovani rast bruto domaćeg proizvoda na 1,5 odsto, nakon prošlogodišnjeg od 1,2 procenata. Zapadne diplomate i biznismeni, kako prenosi Rojters, kažu da Kuba zbog pojačanih sankcija ima sve teži pristup međunarodnom tržištu kapitala i da su se kratkoročni dugovi za uvezenu, a ne isplaćenu robu, već dostigli 1,5 milijardi dolara.

Ovako sumornu ocenu donekle potvrđuje i ministar privrede Alehandro Gil Fernandez koji je pozvao vladu da „stegne kaiš” kako bi odolela ekonomskim izazovima, jer izvoz ne raste kao što je planirano i devizni prihodi padaju, a krediti se sve teže dobijaju zbog dugova.

Dolaskom Žaira Bolsonara na vlast u Brazilu nanet je još jedan finansijski udarac Kubi. Nova desničarska vlada raskinula je ugovor po kojem su kubanski lekari radili u Brazilu. To za Havanu znači dodatni godišnji manjak u budžetu u iznosu od 300 miliona dolara godišnje.

Ako Vašington uspe da u Venecueli umesto Madura instalira Huana Gvaidoa propašće i važan ugovor sklopljen još za vreme Huga Čaveza po kojem je Kuba po povlašćenoj ceni dobijala 100.000 barela nafte dnevno. To će po, procenama ekonomista, značiti da će Kuba morati da izdvoji dodatnih dve milijarde dolara da bi kupila naftu na drugoj strani. Sadašnje nestašice goriva rezultat su američkih kaznenih mera prema vlasnicima tankera koji dopremaju naftu iz Venecuele na Kubu. Zbog toga na ostrvo stiže samo 40.000 barela dnevno, što je nedovoljno i već izaziva ozbiljne probleme u javnom saobraćaju.

Agresivni ton američke vlade prema Kubi je za Kastra zabrinjavajući: „Kuba se optužuje za sve zlo, i to lažima u najgorem maniru Hitlerove propagande. Ali mi nećemo odustati od naših obaveza i ostajemo solidarni sa Venecuelom. Američkoj administraciji, smo jasno poručili da se ne plašimo njihovih pretnji.”

Da bi se ublažile nestašice hrane 91-godišnji Guljermo Garsija Frijas, jedan od preživelih komandanata revolucije predlaže da se Kubanci umesto uzgoja piletine i govedine preorijentišu na otvaranja farmi afričkih nojeva koji su na ostrvo prvi put uvezeni 1997. godine iz Meksika.

„Noj leže 60 jaja i prema našem iskustvu od tog broja se izleže 40 pilića. Za jednu godinu tih 40 nojeva daće četiri tone mesa, mnogo više od jedne krave koja godišnje oteli po jedno tele”, izveo je računicu Frijas.

Ovakav predlog je izazvao i šaljive reakcije Kubanaca na „Fejsbuku” koji su tokom tegobnih devedesetih godina na svojoj koži osetili razne vladine eksperimente koji su imali za cilj da preduprede nestašice hrane: od gajenja kokošaka u stanovima, preko uvođenja soje u školske obroke, do minijaturnih goveda i podizanja ribnjaka sa afričkim somovima.

„Došao je kraj nestašici jaja”, piše Žakelin Orta iz Sijentifuegosa na ovoj društvenoj mreži. „Sa jednim nojevim jajetom po porodici sve će sada biti u redu.”


Komentari1
ceb05
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan
Mali, tvrdoglavi narodi ponosno... izumiru!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja