ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Skupštinski dom socijalističke i višepartijske Srbije

Zgrada Narodne skupštine u Kralja Milana 14 u Beogradu jedan je od prvih javnih objekata u posleratnoj Jugoslaviji koji je sagrađen za potrebe državne uprave
Autor: Biljana Bakovićpetak, 03.05.2019. u 20:04
У згради Народне скупштине су и даље стручне службе и посланичке канцеларије, а овде се одржавају и седнице РИК-а и стручне конференције: парламентарна сала (Фото А. Васиљевић)

Prvi put u novoj zgradi, u Ulici Maršala Tita, Narodna skupština Srbije održala je juče pre podne zajedničku sednicu Republičkog veća i Veća proizvođača. Pod pretsedništvom Petra Stambolića narodni poslanici saslušali su ekspoze pretsednika Izvršnog veća Narodne skupštine Srbije, Jovana Veselinova o predlogu društvenog plana Srbije za ovu godinu i izveštaj Izvršnog veća o stanju u elektroprivredi koji je podneo potpredsednik Voja Leković. Ovako je „Politika” u broju od 21. marta 1954. godine, na strani četiri,  počela izveštaj pod naslovom „Naša privreda ulazi u fazu koja omogućava razvoj materijalne baze komuna”. Samo u prvoj rečenici pominje se nova skupštinska zgrada, danas na adresi Kralja Milana 14. Nije bilo nikakvog spektakla, nikakve svečanosti – bar „Politika” o tome nije pisala tih dana.

Gradnja ovog zdanja počela je pet godina ranije, 4. maja, pod nazivom Kancelarijska zgrada Predsedništva vlade Narodne Republike Srbije. Potpuno drugačija slika od one koju je naš list beležio u vezi sa izgradnjom sadašnjeg Doma Narodne skupštine posledica je ili različitog shvatanja značaja parlamenta u višepartijskoj monarhiji i u jednopartijskoj socijalističkoj republici, ili je, možda, u obnovi zemlje posle Drugog svetskog rata izgradnja jedne skupštinske zgrade u Beogradu bila nešto podrazumevajuće ili ništa bitnije od izgradnje puteva, pruga, elektrana, fabrika... Ovo je, inače, jedan od prvih javnih objekata u posleratnoj Jugoslaviji, koji je sagrađen za potrebe državne uprave. Time je i posle Drugog svetskog rata nastavljena tradicija podizanja objekata upravno-poslovne namene na ovom delu Ulice Kralja Milana, nekada poznate pod imenom Kragujevački drum, koji je predstavljao južni ulaz u beogradsku varoš.

„U periodu posle Drugog svetskog rata ovaj prostor karakterišu pokušaji umetanja modernističnih građevina u postojeće nizove akademiziranih višespratnica, čiji je cilj bilo očuvanje reprezentativno-javnog karaktera ulice. Tako je zgrada Skupštine Srbije podignuta na mestu nekadašnje skromne jednospratne građevine, sagrađene pred kraj devetnaestog veka. O izboru lokacije novog skupštinskog zdanja govore reči arhitekte Miloša Somborskog, tadašnjeg Glavnog arhitekte grada Beograda: ’Regulacionim planom predviđen je zeleni prodor između ulice Kosovke devojke i nove zgrade Predsedništva vlade NR Srbije... Pored zgrade neće biti ulica, već samo pešački prolaz, a zgrada Sovjetskog predstavništva ostaće u ovom pojasu do vremena kada bude mogućno uklanjanje iste...’”, objašnjavaju stručnjaci iz Grupe za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine Narodne skupštine Srbije.

Gradnja je počela prema nacrtima koje je u okviru Projektantskog zavoda NR Srbije potpisao arhitekta Isak Azriel. Izmena glavnog projekta izvršena je 1950. prema zamisli arhitekata Mihaila Jeftića i Ivana Savkovića, a iste godine izrađen je i projekat tunela između zgrade Prezidijuma NR Srbije (Novi dvor) i skupštinske zgrade. Radovi na uređenju skupštinskih sala trajali su između 1. aprila 1954. i 31. januara 1955. godine. Autor projekta unutrašnjeg uređenja, koji je podrazumevao reprezentativnu obradu sala i vestibila, izradu stepeništa i poda od mermera, bio je arhitekta Milan Minić. Njegovo arhitektonsko i estetsko opredeljenje odgovaralo je tadašnjem zvaničnom ukusu državnog vođstva, koje je javnim zdanjima želelo da reprezentuje sopstveni ugled i uspeh, ukazuju sagovornici „Politike”.

Zgradu je gradio „Komgrap”, a oblikovana je kao poslovna petospratnica, koja je raščlanjena geometrijskim nizom dominantnih prozorskih otvora. Zidana je od armirano-betonskog skeleta sa ispunom od cigle. Unutrašnjost objekta podeljena je na devet nivoa, od kojih su tri podzemna. Velika sala za održavanje skupštinskih sednica i mala sala za konferencije, smeštene su u suterenu, dok su u prizemlju, pored pres-sale, smeštene sala Predsedništva i prostorije Informativne službe i Istraživačkog centra. Prostorije prvog sprata namenjene su kabinetima predsednika i sekretara skupštine. Na ostalim spratovima raspoređene su četiri odborske sale i prostorije koje koriste narodni poslanici. Među ostalim prostorima izdvajaju se svečana sala i salon pri Kabinetu predsednika, VIP salon, skupštinski restoran, kao i 160 kancelarija za zaposlene u Službi skupštine. „Karakteristično rešenje prizemlja sa monumentalnim stubovima i povučenim volumenom građevine, balkonskim otvorima u najvišoj etaži i završnim elementom ravne krovne terase svrstavaju ovaj objekat u prepoznatljive primere savremene arhitekture Beograda”, napominju u Grupi za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine.

U periodu između 1945. i 1954. Skupština Srbije zasedala je u zgradi Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića. Od 1954, pa do poslednjeg dana marta 2009, kada se gro parlamentarnog života preselio na Trg Nikole Pašića, odnosno u Dom Narodne skupštine, ova zgrada bila je sedište zakonodavne vlasti Srbije, najpre kao jedne od šest republika SFRJ, pa jedne od dve republike SRJ, pa činioca državne zajednice SCG i na kraju samostalne Republike Srbije. I svedok razvoja njenog parlamentarnog života. Druga polovina dosadašnje istorije ove zgrade bila je mnogo uzbudljivija, a odluke koje su se u njoj donosile sudbonosnije. „Dočekala” je i prvi višestranački saziv (posle izbora decembra 1990) u kome su socijalisti imali 194, od 250 poslaničkih mesta, kao i prvu ženu na čelu srpskog parlamenta – Natašu Mićić, izabranu 6. decembra 2001. godine. „Videla” je tuče, čupanje mikrofona, polivanja vodom i iznošenje narodnih poslanika, „čula” najgore uvrede i strašne pretnje i „doživela” krađe mandata i glasanje „na daljinu” (iz Bodruma).

Namena ovog zdanja nikada nije menjana, a sada je zovu zgrada Narodne skupštine. Tu su i dalje stručne službe i poslaničke kancelarije, u njoj se održavaju stručne konferencije i sednice odbora, ali sada ipak više izgleda kao pomoćni ili dopunski objekat za potrebe parlamenta. Postaje „popularna” u vreme izbora, budući da se u njoj održavaju sednice Republičke izborne komisije, pa u tom periodu u njenim hodnicima ponovo vrvi od političara i novinara.

Mala antanta, Balkanski savez, pa pres-sala

Zgrada skupštine smeštena je uz zgradu Ministarstva inostranih poslova Kraljevine SHS na uglu ulica Kralja Milana broj 16 i Dobrinjske, u kojoj se danas, na višim spratovima, nalazi Ekonomski institut. U prizemlju ovog zdanja, sagrađenog početkom dvadesetih godina prošlog veka, smeštena je skupštinska sala za novinare, nazvana „Nikola Pašić”. Upravo u toj sali, koja je tada korišćena za sastanke sa međunarodnim delegacijama, održan je 1935. sastanak Male antante, a naredne 1936. i sastanak predstavnika Balkanskog saveza. Prema projektu adaptacije arhitekte Mate Ota iz 1974. između ove zgrade i zdanja Skupštine Srbije probijen je prolaz, koji je omogućio zajedničko korišćenje prostora u prizemlju.

Remek dela u umetničkoj zbirci

Posebnu  vrednost  Narodne skupštine, ističu u Grupi za edukaciju i prezentaciju skupštinske baštine, predstavlja umetnička zbirka koja sadrži 229 radova od 142 autora iz svih krajeva bivše SFRJ, nastalih ponajviše tokom sedme decenije 20. veka. Remek-delo Anastasa Bocarića „Na razvalinama srpskog carstva” (Zbor oko guslara) iz 1899. godine, na koje je Narodna skupština posebno ponosna, bilo je izloženo na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. kada i najveći svetski impresionisti i postimpresionisti tog vremena. Veliki broj domaćih autora našao je mesto pod krovom ove zgrade, počevši od Milana Milovanovića i njegove impresionističke slike iz 1912, zatim Đorđa Andrejevića Kuna i Stojana Aralice, Marka Čelebonovića, Piva Karamatijevića, Vase Pomorišca... Tu su i dela Ljubice – Cuce Sokić, Aleksandra Lukovića Lukijana, Vere Božičković  Popović... Posebno dragocen fond čine ostvarenja dobitnika Sedmojulske nagrade Srbije, čiji su laureati bili korifeji naše umetnosti.

Skrivene monarhističke slike

(Foto Služba Narodne skupštine)

U salonu „Nikola Pašić”, na uglu Dobrinjske i Kralja Milana, aprila 2005. godine svečano je otkrivena monumentalna slika Ivana Tišova, koja je bila skrivana od očiju javnosti punih 50 godina. Na slici je prikazano kako doktor Ante Pavelić – Zubar čita „Adresu o ujedinjenju” kralju Aleksandru Karađorđeviću pred vodećim političarima toga doba. Slika datira iz 1926. godine, a uz nju se nalazi još jedna slika istog autora koja nosi naziv „Povratak kralja Aleksandra”. I ova slika okvirno je nastala 1926, budući da su na njoj prikazane zastave koje su zvanično zabranjene 1929. godine. Ove slike se nisu uklapale u komunističku ideologiju i bile su decenijama skrivane draperijama i zavesama, pa potom i gipsanim zidom.


Komentari1
94641
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sotir Gardačić
A, samo 18 godina ranije, 1936. godine, otvoren je bio Dom Narodne skupštine.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja