subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

I decu muče visok pritisak i dijabetes

Iako se za neka oboljenja misli da mogu da se jave samo kod starijih ljudi, u ordinacijama lekara teške dijagnoze otkrivaju i mališanima
Autor: Danijela Davidov-Kesarsubota, 04.05.2019. u 21:30
(Фото Д. Јевремовић)

Bolesti koje su nekada mogle da se dijagnostikuju uglavnom kod starije populacije u poslednje vreme mogu da se uoče i kod dece, zbog čega se roditelji često iznenade kada im lekar saopšti da njihov mališan pati od visokog krvnog pritiska, dijabetesa, neke retke vrste tumora ili sistemskog oboljenja. Stručnjaci napominju da su u porastu i alergijske bolesti i one koje izazivaju poremećaj imuniteta, ali da se oboljenja sada lakše dijagnostikuju i da je lečenje u većini slučajeva uspešno.

Kako ističe prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog Specijalne bolnice „Čigota” na Zlatiboru, učestalost dijabetesa tipa 1 kod dece u poslednjih 50 godina znatno raste, a istovremeno se uočava sve češća pojava bolesti i kod mališana koji imaju manje od pet godina. Tačan uzrok ove bolesti još nije poznat, a smatra se da su faktori spoljašnje sredine, virusne infekcije, imunološke reakcije i nasleđe (genetska predispozicija) značajni za nastanak bolesti.

– Kod starijih se relativno lako posumnja na šećernu bolest jer se javljaju prilično jasni simptomi i znaci: uzimanje mnogo tečnosti, pojačan apetit i uzimanje hrane, a prisutno je i češće i obilno mokrenje. Kod dece važi pravilo – što je dete mlađe, to je teže na vreme otkriti šećernu bolest. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu nekoliko kliničkih simptoma i analiza. Prisutna je preterana žeđ, često mokrenje, analiza koja pokazuje šećere i ketonska tela u urinu, a šećer u krvi je viši od 11,1 mol/l u bilo koje doba dana, nezavisno od toga šta dete jede. Trećina njih stigne u stanju ketoacidoze, koje je opasno po život, sa povraćanjem, bolovima u stomaku, otežanim disanjem, malaksalošću i poremećajem svesti – pojašnjava dr Lešović.

Mališane može da muči i hipertenzija, iako je u narodu uvreženo mišljenje da visok krvni pritisak mogu da imaju samo stariji ljudi. Iskusni pedijatri preporučuju da se deci u četvrtoj godini i pred polazak u školu obavezno meri pritisak, a po potrebi to treba činiti i češće.

Kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović napominje da se u 90 odsto slučajeva ne zna uzrok hipertenzije, a da su u 10 odsto slučajeva to problem sa funkcijom bubrega, urođeni problem sa bubrežnim arterijama, štitastom ili nadbubrežnom žlezdom.

– Deci krvni pritisak treba meriti kod kuće, jer se ona unervoze kada su kod lekara, pa će on možda tada biti mnogo visok. Ukoliko dete ima neku urođenu manu povezanu sa hipertenzijom, uz terapiju to može da se sanira. Dešava se da se problem pojavi i kod dece u pubertetu. Ali, treba znati da terapija koju dete možda tada dobije nije doživotna, jer se tokom života menjaju hormonalna aktivnost, bioritam… Ukoliko je dete gojazno, najvažnije je da smrša i da počne zdravije da se hrani, jer promenom životnih navika i rekreativnim bavljenjem sportom takođe može da se stabilizuje krvni pritisak – kaže dr Hadži-Tanović i dodaje da je važno da brigu o zdravlju deteta vodi jedan lekar, a ne da ga roditelji vode od jednog do drugog lekara.

Iskustva nekih pedijatara u Beogradu pokazuju i da svaka šesta devojčica školskog uzrasta ima Hašimotov tireoiditis, odnosno autoimuno oboljenje štitne žlezde. Uzrok nije poznat, ali se pretpostavlja da je stres jedan od važnih faktora. Takođe, zvanična statistika pokazuje da svake godine od malignih bolesti u našoj zemlji oboli oko 350 mališana, iako se često misli da tako opaka bolest ne može da pogodi dete.

Za razliku od ranijih generacija, koje su bile dosta fizički aktivne, današnja deca većinu slobodnog vremena provode ispred računara igrajući igrice ili gledajući televizor. Kao posledica takvog načina života, oftalmolozi imaju dosta posla sa decom kojoj su potrebne naočare za vid, ali su im potrebni i fizijatri jer mališani kubure sa ravnim stopalima i krivom kičmom. I ne samo to. Nekada su se na operacionom stolu nalazili ljudi srednjih godina ili u poznoj životnoj dobi kako bi im se izvadio kamen iz žuči, a danas je to slučaj i sa tinejdžerima. Pre pola veka mogli su se na prste izbrojati drugari koji su imali višak kilograma, a danas u Srbiji gotovo svako peto dete ima taj višak, osam odsto njih je gojazno, a broj punačkih dečaka i devojčica iz godine u godinu se povećava.


Komentari6
bda7c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Деца "бију"по бурецима и пецивима искључиво од белог брашна годинама па нека родитељи не очекују неки бољи резултат. Родитељи више деци не праве доручак већ им дају новац да скокну до пекаре на путу до школе а тамо...Нисам у праву? Па зашто у Србији има толико пекара и сви праве пецива од белог брашна, које се добија од најмекших сорти пшенице.
Jerina
Kada pogledate njihove roditelje, i to su nezrele osobe od 30-40 godina koje nisu svesne šta dozvoljavaju svojoj deci. Majkama više nije važno šta će njihova deca jesti, važno im je samo da im se kosa ne oseća na kuhinjske mirise, da imaju novac za šminku i odlazak u salon "lepote". A deca neka se hrane na ulici i neka piju kolu i energetska pića do besvesti. A i neka sede ceo dan pred internetom, važno je roditeljima da ih ne ometaju u njihovom "uživanju" u životu.
Preporučujem 10
Боро Дебели
"… Уколико је дете гојазно, најважније је да смрша и да почне здравије да се храни...." НЕ!!! Уколико је дете гојазно, најважније је да ОЗДРАВИ, па ће онда и смршати, гојазност је последица и знак БОЛЕСТИ, треба лечити БОЛЕСТ, а не последице.
Jerina
A dete će ozdraviti ako počne zdravije da se hrani, to je sve uzročno-posledična veza. Kada izbaci sve otrove iz organizma zajedno sa veštačkom i nezdravom hranom i pićem, odmah će smršati i ozdraviti! I naravno, mora više da se kreće i da se igra napolju sa drugom decom a ne da sedi pred internetom ceo dan.
Preporučujem 3
Ljudmila
U nase vreme nije bilo kompjutera , mi smo oci gubili citajuci knjige nocu sve pod lampom iznad kreveta, jer smo se preko dana najvise druzili i igrali sa svojim vrsnjacima, danas deca slabo druze i previse sede pred kompjuterom, kao i sama sto radim. Takvo je vreme danas. A bolesnih, kako odraslih tako i dece, uvek je bilo i bice.
Majka troje dece
U pravu ste. Mada, kako mi se cini, bolesnih je sve vise, na zalost. Ali zbog svopsteg stanja "neaktivnosti" u populaciji, trebalo bi uciniti nesto na generalnom nivou. Kod odraslih preporukama, a kod dece bogami i obavezom od strane drzave. Kod dece je to lako - uvesti vise casova fiskulture u skole, udaljiti procavnice brze i nezdrave hrane od skola i problem je bar delimicno resen.
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja