petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.05.2019. u 20:15 Milan Četnik
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA

Narodni heroji u fabrikama Vermahta

Svedočanstvo pukovnika JNA Duja Bašića, španskog dobrovoljca i partizanskog prvoborca, objavljeno pre više od pola veka, podriva dogme oficijelne istoriografije o angažmanu i doktrini KPJ posle sloma Kraljevine Jugoslavije
Југословенски комунисти у околини Барселоне 1938. године (Фото Википедија)

Mnogi španski dobrovoljci, istaknuti članovi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), oni koji su ratni slom svoje zemlje dočekali u francuskim logorima, nisu se probijali ka okupiranoj Jugoslaviji već su, po nalogu KPJ, otputovali u srce Nemačke, na rad u nacističke vojne fabrike.

Ovu, za zvaničnu istoriografiju jeretičku a za javnost nestvarnu priču prenosimo iz publikacije „Split 1941”, autora Bore Leontića, objavljene 1960. godine u Beogradu, u izdanju „Prosvete”.

U ovoj knjizi odštampano je i nekoliko svedočenja partizanskih prvoboraca pa tako i priča Duje Bašića, tada pukovnika JNA (str. 222-268).

Posle kapitulacije Francuske, piše pukovnik Bašić, logorske vlasti na teritoriji višijevske Francuske, pale su u ravnodušnost. Godinu dana kasnije, posle sloma Kraljevine Jugoslavije, komunisti su bili gospodari situacije u logoru, spremni za bekstvo. „Čekali smo samo naređenje”, kaže Bašić.

Direktiva za evakuaciju stigla je krajem maja 1941. godine. Oko 40 komunista provuklo se oprezno, pojedinačno, ispod logorske žice. Sa falsifikovanim ispravama, bez problema prešli su granicu između Petenove zone i područja pod nemačkom upravom.

Iz Bašićeve priče ne može se doznati koliko je ovakvih grupa KPJ poslala na rad u Hitlerove fabrike.

Dujo Bašić je već 2. juna stigao u Pariz. On svedoči da je među beguncima vladala vesela atmosfera: „Hitlerove snage, skupa sa talijanskim, mađarskim i bugarskim, okupirale su i rasparčale našu zemlju. Ali mi smo se radovali jer smo ponovo kretali u borbu.”

Međutim, umesto da pođu prema rasparčanoj Jugoslaviji, svih četrdesetak „Španaca” prijavljuje se za rad u Nemačkoj preko agencije „Arbajtsfront”. Naš pripovedač, Bašić, saopštava to bez ikakve opservacije ili trunke čuđenja, s obzirom na navodnu želju svih da krenu put Jugoslavije, „u borbu”. Jednostavno, kaže on, takva je bila „instrukcija”!

Čudio se jedino da su posao dobili bez ikakvih proveravanja i uz vrlo površan lekarski pregled. Iz logorske grupe koja je sa Bašićem stigla u Pariz njih 35 dobili su propusnice na kojima je pisalo radno odredište: „Lajpcig, fabrika sintetičkog benzina”. Ostali su upućeni na druge adrese.

Od „Španaca” koji su se tad zatekli u Nemačkoj a čija imena pominje Bašić, čak njih petorica bili su, posle, generali JNA sa ordenom narodnog heroja, a to su: Kosta Nađ, Danilo Lekić, Ratko Vujović Čoče, Voja Todorović Lerer i Ivan Hariš.

Pukovnik Bašić, takođe, ništa ne govori o instrukcijama za delovanje u ovakvoj, strateškoj fabrici. Ne spominje moguću obaveštajnu misiju ili planiranje sabotaža ili diverzija.

Ovaj bizarni gastarbajterski angažman, nesporna kolaborantska epizoda borbenih komunista deluje spektakularno i nadrealno u svetlu opštih mesta zvanične istoriografije u Srbiji.

Ali, napadom Vermahta na SSSR stiže nova instrukcija, pa Bašić kreće iz Nemačke u Jugoslaviju, četiri nedelje kasnije.

Zahvaljujući organizovanoj mreži partijskih „javki” Bašić, preko Maribora, Zagreba, Mostara i Splita, dolazi početkom septembra do poslednje javke, u Sinj, a odatle u selo Vrdovo na Dinari.

Zadatak Duja Bašića bio je oživljavanje raspadnutog sinjskog partizanskog odreda i agitacija s ciljem da se komunisti infiltriraju u srpske ustaničke jedinice od kojih neke već mesecima biju bitke sa ustašama. Upravo jedan takav, „bradati” odred bio je u obližnjem selu Sajkoviću, sa bosanske strane Dinare, koji je, još od juna (to tvrdi Bašić), vodio bitke sa zloglasnim livanjskim ustašama.

Sajković je bio blizu Vrdova, a Livno je bilo pod jurisdikcijom PK KP za Dalmaciju i Bašić kreće u svoju „prozelitsku” akciju koju opisuje bez zadrške.

On nastoji da pridobije komandanta ustaničkog odreda, tada već proslavljenog ratnika Cviju Oraščića (pravo ime: Cvetko Pajčin) na prepreden način: „Tražili smo priliku da u njegov odred oprezno ubacimo naše ljude i stalno taktizirali da ga što više vežemo za sebe.”

Zatim uspešno nagovara Oraščića da mu se pridruži („u cilju obezbeđenja, kao i zbog propagandnih razloga”) u pljački hrane iz srpskog manastira Dragovića. Bašićev saldo te otimačine glasi: „Dobili smo oko dve tone kukuruza, sto kilograma meda, tri junice, četiri teleta, nešto slanine, masti, šunke i sira!”

Strateški cilj Bašića bilo je odvraćanje Cvijinog odreda od protivustaških akcija tako što će ga uvući u borbu protiv drugih srpskih ustanika i Italijana: „Trebalo je iskoristiti prvu priliku da ga dovedemo u sukob, najpre s okupatorom, a zatim s četnicima, da se s njima nepomirljivo zakrvi!!!”

Sinjski odred brojio je na kraju 1941. godine 36 boraca i, prema priči Duja Bašića, nije imao ni jedan jedini borbeni okršaj te, ustaničke godine, ako se izuzme jedno slučajno puškaranje sa dvojicom sinjskih ustaških žandara.

Komentari9
3a2c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Petrović
SSSR i Hitlerova Nemačka su imali pakt o nenapadanju, koji je prekinut napadom Nemačke na SSSR. Verovatno je to uticalo na tu odluku, jer su se prijateljski komunisti u to vreme ponašali prema Nacistima koji su okupirali Kraljevinu Jugoslaviju
Леон Давидович
Нема ту ништа ново.Као што се зна Краљевина Југославија бранила је одлазај добровољаца у Шпански грађански рат у којем су фашисти помагали генерала Франка. Када се рат завршио Југославија је забранила повратак добровољцима па их је неколико стотина остало у логору у Француској. У мају 1941. по налогу КПЈ послати су у Немачку у радни логор Десау. Званично је тврдито да се тако рачуначо да ће се лакше пребацити у Југославију. Међутим могуће је да су имали и друге задатке као што је шпијунажа немачких фабрика. Наиме након пакта Молотов _ Рибентроп Немци су се жалили на праву најезду Совјета у немачке фабрике где су покушавали да сазнају што више тајни. Напад Рајха на СССР у КПЈ су протумачили да то значи пораз Рајха и да је тренутак за борбу и то је та значајна промена у политици. Како се понашала КПЈ од тренутка окупације то сведоче одлуке и документи које су тада доносили. Неки од Шпанаца као Коста Нађ били су некада војна лица, Коста је био завршио подофицирску школу.
Саша Микић
@Beogradjanin Schwabenländle Због тог ''великог пријатељства'' је за паљење Рајхстага био оптужен Георги Димитров, који је у то време био на челу средњоевропске секције Коминтерне и успут имао совјетско држављанство. Баш ''пријатељски гест'' оптужити ''најближе сараднике'' за чин који си сам учинио.
Tasa
@Beogradjanin Schwabenländle “Bonn Berlin” Hajde bre covece ohladi. Prve zrtve Hitlera bili su komnsti, kojima su nacisti punili konc. Logore. Nisu ih hapsili samo u Nemackoj, vec i drugim evropskim zemljama, gde su njihovi agenti vrsljali ili su iih vlade tih drzava predavale Nemcima. Umesto sto guslate uvek istu pricu da ste citali nemackog pisca Remarka, ili i druge autore antifaste znali biste to. Ima dosta poznatih iz sveta poltike i umetsti kojisu zavedni Hitlerovim recima povervali da je ispravan, dok nije pokazao pravo lice i namere, Cercil i Tomas Man na primer, ali su kad su uvideli ko je okrenuli stranu. Da mozda i oni nisu saradnici Hitlera? Na kraju, konac delo krasi, Tito je autenticni antifasista, jedan od pobednika Hitlera, priznat
Prikaži još odgovora
nikola stojsavljevic
ludji covek od komuniste 1936,je toliko zaludjen da ode u tudju zemlju da ratuje u ime dolores ibaruri,,a sto se tice heroja ,oni sto su ostali dase bore u zemlji ili bar ostali su veci heroji od onih sto su pravili bombe i tenkove za nemce,,sve se izokrenulo
Dragomir Olujić Oluja
Da probam još jednom! G-dine Stojisavljeviću, te 1936. u Španiju je otišlo oko 1.800 Jugoslovena (i oko 35.000 ljudi iz drugih zemalja) – komunisti jesu bili najveća grupa među njima (oko 600) ali nisu bili ni većina (oko 450 je bilo anarhista i aktivista drugih, građanskih partija, a ostali su bili partijski neorganizovani). I, nisu išli da ratuju u ime Dolores Ibaruri nego protiv fašizma!
vito
Веома занимљиво. Време је написати историју "Србија у Другом светском рату"?
Sotir Gardačić
Organizovan povratak "španaca" u okupiranu zemlju, prelazak Tita iz Zagreba u Beograd, početak građanskog rata i revolucije u toku ustanka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja