utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:09

Sve­tla ve­le­gra­da pri­ma­mlji­va za jug Sr­bi­je

Agen­ci­ja za pri­vred­ne re­gi­stre ob­ja­vi­la ma­pu pod­sti­ca­ja re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja
Autor: Marijana Avakumovićnedelja, 05.05.2019. u 15:18
Сврљиг на дну листе (Фото А. Васиљевић)

Ni sed­mi­ca na lo­tou ne bi za­dr­ža­la sta­nov­ni­ka Svr­lji­ga da osta­ne da ži­vi u ovom me­stu, u ko­me je pro­sek pri­ma­nja naj­ni­ži u Sr­bi­ji. Ra­di­je bi bi­rao Niš ili Be­o­grad. Mag­net­na pri­vlač­nost sve­tla ve­le­gra­da oma­đi­ja­la je i sta­nov­ni­ke Ba­ča, u ko­me se, baš kao i u Svr­lji­gu, iz go­di­ne u go­di­nu sma­nju­je broj sta­nov­ni­ka, a pro­seč­na za­ra­da od 38.263 di­na­ra je du­plo ni­ža ne­go u Be­o­gra­du i 30 od­sto ma­nja ne­go što je pro­šle go­di­ne iz­no­si­la u No­vom Sa­du.

Krv­na sli­ka Svr­lji­ga iz­gle­da ova­ko: od 12.811 sta­nov­ni­ka pro­šle go­di­ne je bi­lo za­po­sle­no 2.487. Na bi­rou ra­da ih je če­ka­lo 1.473, uglav­nom kva­li­fi­ko­va­nih rad­ni­ka ili sa sred­njom struč­nom spre­mom, što je 400 lju­di ma­nje ne­go pret­ho­de tri go­di­ne. Ka­da je reč o struk­tu­ri pri­vre­de osno­va­no je 114 pred­u­ze­ća, što je pet vi­še ne­go 2017. go­di­ne, kao i 353 pred­u­zet­nič­ke rad­nje, od­no­sno de­set vi­še ne­go pret­hod­ne go­di­ne.

Na pod­sti­ca­nje za­po­šlja­va­nja pro­šle go­di­ne u ovoj op­šti­ni ju­go­i­stoč­ne Sr­bi­je po­tro­še­no je 37,2 mi­li­o­na di­na­ra, što je oko 50 od­sto ma­nje ne­go 2015, ali je 30 vi­še ne­go 2017. Na pod­sti­ca­nje po­ljo­pri­vre­de po­tro­še­no je 24,7 mi­li­o­na di­na­ra, što je šest mi­li­o­na vi­še ne­go 2017, ali je 38 mi­li­o­na ma­nje ne­go 2016. Za sa­o­bra­ćaj­nu in­fra­struk­tu­ru i zdrav­stvo ni­je bi­lo pa­ra.

Kom­plet­na sli­ka ove i svih dru­gih op­šti­na, obla­sti i re­gi­o­na Sr­bi­je, vi­dlji­va je na ma­pi re­gi­stra me­ra i pod­sti­ca­ja re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja. U ovom vo­di­ču, ko­ji je pro­šle ne­de­lje ob­ja­vi­la Agen­ci­ja za pri­vred­ne re­gi­stre pri­ka­za­ni su zbir­ni po­da­ci o pod­sti­ca­ji­ma re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja za 25 in­sti­tu­ci­ja kao i dru­gi po­da­ci, re­le­vant­ni za re­gi­o­nal­ni raz­voj, za če­ti­ri pro­te­kle go­di­ne.

Mi­lo­rad Fi­li­po­vić, pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, sma­tra da je do­bro što je dr­ža­va na­pra­vi­la ova­ko pre­gled­nu ma­pu ko­ja pru­ža do­sta po­da­ta­ka o re­gi­o­ni­ma i op­šti­na­ma Sr­bi­je.

– Ka­da se po­gle­da ma­pa raz­vi­je­no­sti po op­šti­na­ma uoča­va se da su naj­ma­nje raz­vi­je­na pod­ruč­ja upra­vo u pri­gra­nič­nim de­lo­vi­ma is­toč­ne, ju­žne i za­pad­ne Sr­bi­je. To su pod­ruč­ja sa iz­ra­zi­to emi­gra­ci­o­nim tren­do­vi­ma, gde je naj­ve­ći pri­rod­ni od­liv sta­nov­ni­štva – na­vo­di Fi­li­po­vić za „Po­li­ti­ku”.

Osim otva­ra­nja no­vih po­go­na i rad­nih me­sta, da bi se za­u­sta­vio od­liv sta­nov­ni­štva, ka­ko ka­že, po­treb­na je i eko­nom­ska i so­ci­jal­na in­fra­struk­tu­ra ba­rem pri­bli­žna ni­vou raz­vi­je­no­sti kao u naj­ra­zvi­je­ni­jim op­šti­na­ma.

– U su­prot­nom ima­će­mo i da­lje si­tu­a­ci­ju da nam po bro­ju sta­nov­ni­ka ra­stu sa­mo Be­o­grad, No­vi Sad, No­vi Pa­zar i još ne­ko­li­ko atrak­tiv­nih op­šti­na kao što su Su­bo­ti­ca i In­đi­ja – sma­tra pro­fe­sor Eko­nom­skog fa­kul­te­ta.

Sa dru­ge stra­ne, ka­ko is­ti­če naš sa­go­vor­nik, ako se po­gle­da ta­be­la sa ukup­nim pod­sti­ca­ji­ma re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja pre­ma na­me­na­ma vi­di se da se ve­o­ma ma­lo sa ni­voa re­pu­bli­ke ula­že u ka­drov­ske i ljud­ske re­sur­se, a to je ono što ne­raz­vi­je­ni­ma naj­vi­še ne­do­sta­je. Ma­lo se, ka­ko pri­me­ću­je, ula­že u pro­stor­no pla­ni­ra­nje, eko­lo­šku in­fra­struk­tu­ru, ko­mu­nal­nu in­fra­struk­tu­ru, zdrav­stvo...

Be­o­grad­ski re­gi­on je pro­šle go­di­ne do­bio 23,5 mi­li­jar­di di­na­ra pod­sti­ca­ja, što je oko mi­li­jar­du di­na­ra vi­še ne­go 2017. Naj­vi­še za na­uč­no-is­tra­ži­vač­ki raz­voj i to vi­še od de­set mi­li­jar­di di­na­ra. Po­tom sle­de pod­sti­ca­ji za iz­voz sa 4,2 mi­li­jar­de di­na­ra i pod­sti­ca­nje pro­iz­vod­nje 3,2 mi­li­jar­de di­na­ra. Za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne do­bi­la je oko če­ti­ri mi­li­jar­de di­na­ra, a pro­stor­no pla­ni­ra­nje, iz­grad­nja i ja­ča­nje in­sti­tu­ci­ja, sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra su iz­o­sta­vlje­ni. Naj­vi­še nov­ca za pod­sti­ca­je Be­o­grad­ski re­gi­on je do­bio 2016. – 24,5 mi­li­jar­di di­na­ra.

Re­gi­on Voj­vo­di­ne je pro­šle go­di­ne ras­po­la­gao sa 26,2 mi­li­jar­de di­na­ra pod­sti­ca­ja, što je naj­vi­še do sa­da. U ovom re­gi­o­nu naj­vi­še su sub­ven­ci­o­ni­sa­ni po­ljo­pri­vre­da, sa­o­bra­ćaj­na in­fra­struk­tu­ra i za­po­šlja­va­nje, ali je ula­ga­no i u sve osta­le obla­sti pa i u zdrav­stvo, ži­vot­nu sre­di­nu, ja­ča­nje in­sti­tu­ci­ja.

 Dok je u re­gi­on ju­žne i is­toč­ne Sr­bi­je oti­šlo 11,8 mi­li­jar­di di­na­ra pod­sti­ca­ja, što je oko 17 mi­li­jar­di di­na­ra ma­nje ne­go 2015. Naj­vi­še je po­tro­še­no na pod­sti­ca­nje za­po­šlja­va­nja, iz­vo­za i pro­iz­vod­nje, dok su obra­zo­va­nje, kul­tu­ra, so­ci­jal­na za­šti­ta i iz­grad­nja in­sti­tu­ci­ja osta­li bez di­na­ra, što pret­hod­nih go­di­na ni­je bio slu­čaj.

I re­gi­on Šu­ma­di­je i za­pad­ne Sr­bi­je pro­šle go­di­ne je do­bio znat­no ma­nje nov­ca ne­go pre če­ti­ri go­di­ne, od­no­sno pri­pa­lo mu je 19,8 mi­li­jar­di di­na­ra što je de­set mi­li­jar­di ma­nje ne­go 2015. Ube­dlji­vo naj­vi­še nov­ca oti­šlo je na pod­sti­ca­nje pro­iz­vod­nje – 8,9 mi­li­jar­di di­na­ra, dok za so­ci­jal­nu za­šti­tu i iz­grad­nju in­sti­tu­ci­ja ni­je bi­lo pa­ra.

– Či­nje­ni­ca je da su re­gi­o­nal­ne raz­li­ke u ni­vo­i­ma raz­vi­je­no­sti u Sr­bi­ji ve­li­ke i ras­tu­će. Po­na­vlja se do­mi­na­ci­ja dve obla­sti u ce­loj ze­mlji – Be­o­grad­skog re­gi­o­na i naj­ve­ćeg de­la Voj­vo­di­ne, prem­da se mo­ra ima­ti u vi­du da su de­lo­vi Voj­vo­di­ne ka­te­go­ri­sa­ni u dru­gu i tre­ću ka­te­go­ri­ju raz­vi­je­no­sti. Na pri­mer u 2017. 51,4 od­sto svih in­ve­sti­ci­ja u Sr­bi­ji re­a­li­zo­va­no je u Be­o­grad­skom re­gi­o­nu, a 26,9 od­sto u re­gi­o­nu Voj­vo­di­ne. Da­kle vi­še od tri če­tvr­ti­ne svih in­ve­sti­ci­ja re­a­li­zo­va­no je na de­lu te­ri­to­ri­je ko­ji za­hva­ta sa­mo 28 od­sto ce­le Sr­bi­je, ali tu ži­vi 51 od­sto svih sta­nov­ni­ka i stva­ra se 67 od­sto BDP-a ze­mlje – na­vo­di Fi­li­po­vić.


Komentari4
ac31c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ne krecite Beograd
Resenje je u de-Beogradizaciji.
Jugoistocno od raja
Beogradjani i ovi iz Vojvodine jedva cekaju kada ce uci u Evropu. Njihovi sunarodnici s juga jedva cekaju kad ce uci u Beograd i Vojvodinu, bar sto se zivotnog standarda tice.
srpski seljaci s juga i metro
Poruka, jugu Srbije: ako ikako mozete ne dolazite u Beograd, sve dok nam Francuzi ne sagrade metro!
dušan
Francuzi su nam posle I svetskog rata postavili istočne i južne granice . Ako sad posle 100 godina još nešto duguju... ?
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja