petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48

U bolničkim vrtićima igrom se bore protiv straha

Većina roditelja u Srbiji čija deca imaju zdravstvene probleme ne zna da vaspitači sprovode program predškolskih ustanova na 18 klinika u Beogradu, kao i u bolničkim ustanovama u još 17 gradova u zemlji
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 05.05.2019. u 16:19
Радно место васпитача је свуда где је дете: у чекаоници, болници, играоници... (Фото: Драгослав Жарковић)

Šestogodišnji Stefan povredio je oči u bezazlenoj igri sa bratom i drugaricom, nije mogao da podigne kapak i žalio se da ne vidi. Njegova majka, Subotičanka Aleksandra T., kaže da ju je Stefan, posle polumesečnog traumatičnog lečenja na Klinici za očne bolesti Kliničkog centra Srbije i „za dlaku” izbegnute operacije oka, zamolio da ga malo pričeka jer mu se nije išlo kući iz bolnice. „Možemo li da pođemo tek kada se zatvori vrtić?”, pitao je dečak mamu kad je dobio otpusnu listu.

Stefan je bio u bolnici dvanaest dana, žaleći se svima koji su ga pozivali telefonom kako je „na divnoj klinici koja ima obdanište”, ali mu zbog povrede nije dozvoljeno da ga posećuje. I taman kad je trebalo stekne nove drugare i da stupi u taj prelepi vrtić, doktori su mu rekli da se oporavio i da treba da ide kući. Ekipa reportera „Politike” zatekla ga je udubljenog u pravljenje figura od plastelina, dok je uporno ignorisao pozive majke da napusti obdanište. Ovakvo ponašanje njenog sina, ističe Aleksandra, više od reči govori koliko najmlađim pacijentima ove klinike znači kutak prepun igračaka, slagalica i knjiga, između ambulante i bolesničke sobe.

Mali Stefan jedan je od šezdesetak mališana koji su za mesec dana prošli stresno lečenje oka na dečjem odeljenju pomenute klinike u beogradskoj Pasterovoj ulici broj dva, a da im je, bez obzira na to što se nalaze u bolnici, svih pet radnih dana bio obezbeđen boravak u vrtiću. Većina roditelja u Srbiji čija deca imaju zdravstvene probleme ne zna da vaspitači sprovode program predškolskih ustanova na 18 klinika u Beogradu, kao i u bolničkim ustanovama u još 17 gradova u zemlji.

Brinući za 1.332 deteta, 89 vaspitača prilagođava vaspitno-obrazovni rad njihovim zdravstvenim tegobama, terapijama, uzrastu, ali i karakteristikama sredine iz koje dolaze, jer se u većini ustanova, kao i na Klinici za očne bolesti, leče ne samo mališani iz Srbije, već i iz regiona. To je reporterima „Politike” potvrdila i mala Berina O., iz Teslića u Bosni i Hercegovini. Mnogo joj, kaže ona, znači razgovor sa vršnjacima, koji su joj objasnili da primanje injekcije u oko i nije baš toliko strašno. Saveti koje jedni drugima daju najveća su dragocenost.

Vaspitačica Lidija Vukićević, iz beogradske Predškolske ustanove „Savski venac”, vikendom, kada ne radi, ostavlja deci zadatke i mozgalice uz koje se vraćaju u život iz kojeg ih je bolest, bez upozorenja, izmestila. Njena misija je, kaže, da mališane i roditelje nauči kako da se, kroz igru, nose sa strahom i stresom koji su na ovoj klinici među najvećima, jer u ovoj bolnici pacijenti uglavnom ostaju kratko, a hirurške intervencije ih često zatiču odmah po prijemu. Očne povrede, katarakte, glaukomi, razrokost, tumori očiju i kapaka... Spisak oboljenja je dugačak.

Vukićevićeva naglašava da se ovaj vrtić razlikuje od uobičajenog jer u njega primaju bake, sestre i roditelje koji borave na klinici sa malim pacijentima.

– Pratimo osnovni program predškolskih ustanova, ali ga prilagođavamo uslovima i okolnostima u kojima se dete nalazi. U petak samo okvirno znam šta ću raditi u ponedeljak, kada je najveći prijem pacijenata. Događa se da jedne nedelje imam puno obdanište male dece, a druge samo predškolce. Nekada baš moraju da miruju, pa im „donosim vrtić” u susedne bolesničke sobe. Tada se obično igramo mozgalica, prema programu Mense. Oni kojima je to u početku dosadno, kasnije obično traže da im dam zagonetku više, jer se sati ležanja pretvaraju u igru. Bitno je da im, kada odu sa klinike, u glavi ostane vrtić, koji bolnicu potiskuje iz sećanja – ističe Vukićevićeva dok ponosno pokazuje u hodniku izložene fotografije dečjih aktivnosti koje, u skladu sa praznicima, ili željama mališana, često i u trenutku organizuje.

Na polici prepunoj kocki, knjiga i bojica vaspitačica čuva i kutiju ukrašenu crtežom slona, žirafe i zebre. Unutra je stotinak malih gumenih životinja, omiljenih igračaka bivšeg pacijenta. Kada je, po izlečenju, došao na prvu kontrolu dečak je dotrčao u vrtić i pred neke nove pacijente stavio kutiju sa dotadašnjim ljubimcima. Uz nju je priložio i dve, tri enciklopedije o životinjama. Poželeo je da im znače koliko i njemu saveti koje je u toj sobi dobio od drugara sa kojima ga je spojila bolest, dok je u svojoj glavi pokušavao da pobedi strah od operacije.

Praksa duga 38 godina

Na inicijativu pedagoga Nade Mioč Stanojević, uz stručnu pomoć dr Dragane Kovačević, vaspitači su u zdravstvenu ustanovu u Srbiji prvi put uvedeni 1981. godine. Prve vaspitno-obrazovne grupe formirane su u Dečjoj bolnici „Dr Olga Dedijer” na Zvezdari i obuhvatale su oko 40 mališana, ističu u Ministarstvu prosvete. Vaspitači iz predškolskih ustanova postepeno ulaze u sve bolnice sa dečjim odeljenjima u Beogradu, u kojem je 1984. bilo formirano 18 bolničkih vrtićkih grupa. Praksa se ubrzano širila po Srbiji početkom devedesetih godina 20. veka.

– Radno mesto vaspitača je svuda gde je dete: u čekaonici, prijemnoj ambulanti, laboratoriji, bolesničkoj i sobi za intervencije, na terasi, u trpezariji i igraonici. Posebni zadaci su da, podrškom dečjoj igri i druženju, bolnicu oplemeni tako da bude bliža mališanima, ali i da pomaže roditeljima u suočavanju sa bolešću deteta – objašnjavaju predstavnici Ministarstva prosvete.

Kako to čine delimično je predstavljeno u ovom članku koji je nastao kao deo projekta „Zajedno za decu”, koji sprovodi CIP – Centar za interaktivnu pedagogiju, u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo, Srbija. Stavovi i mišljenja izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Centra za interaktivnu pedagogiju i donatora.


Komentari0
6b347
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja