petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 05.05.2019. u 20:00 Milan Petrović

Čudno suđenje rumunskoj revoluciji iz 1989.

Bivši rumunski predsednik Jon Ilijesku izvodi se pred sud zbog „zločina protiv čovečnosti”
Председник Румуније Кла­ус Јо­ха­нис тек под притиском јавности послао у пензију генералног тужиоца Августина Лазара (Фото EPA/Claudio Giovannini)

Od našeg dopisnika
Bukurešt – Ovih prolećnih dana, kad mu vreme nije, svi rumunski mediji zabrujali su, kao po komandi, setivši se jednog zimskog zbivanja – rumunske revolucije iz decembra 1989, kada je zbačen zloglasni diktator Nikolae Čaušesku.

U pomenuto vreme, pre 30 godina, na istoku Evrope u zamahu je bio „efekat domino”. Srušen je Berlinski zid, iz socbloka ispadale su redom Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Mađarska, Bugarska, Čehoslovačka. Jedino se Čaušesku još grčevito držao „socijalističke” vlasti. Ali bura je ipak zahvatila i Rumuniju. 17. decembra demonstranti proglašavaju Temišvar za slobodan grad. 21. decembra u Bukureštu su se pojavile barikade. 22. decembra „Sekuritatea” (politička policija) i vojska mu otkazuju poslušnost. Iz periferijskih fabrika u centar prestonice naviru stotine hiljada radnika. Čaušesku uviđa da mu je ipak odzvonilo i helikopterom beži iz Bukurešta. Već drugog dana je uhvaćen i prebačen u vojni garnizon u Trgovištu, gde na brzinu sklepani vojni sud „po kratkom postupku” izriče smrtne kazne njemu i njegovoj supruzi Eleni. Bračni par Čaušesku streljan je na prvi dan rumunskog Božića (25. decembra). U tom razdoblju – od diktatorovog obaranja i streljanja – u Bukureštu su se vodile bespoštedne borbe za vlast. Upravo tih nekoliko dana 1989. postaće okosnica svih kasnijih političkih podela i zbivanja u Rumuniji, pa čak i glavni predmet jednog megasudskog procesa.

U tim dramatičnim danima na površinu isplivava ličnost Jona Ilijeskua, jednog od ređih intelektualaca lidera KP, bivšeg rukovodioca organizacija komunističke omladine, koji se više puta zamerio diktatoru i tako postao pritajeni antičaušeskuovski disident. U toku te borbe za vlast, grupa oko njega stvara Front nacionalnog spasa, koji preuzima sve dizgine države. Tih prvih dana slobode, ljudi su se još oslovljavali rečju „tovaraš”, a Čaušesku je optuživan za izdaju „pravih socijalističkih ideala”. Drugim rečima, Ilijesku je na početku bio zagovarao nekakvu „rumunsku perestrojku”.

U tu postčaušeskuovsku borbu za vlast sa zakašnjenjem su ušli diktatorovi protivnici sa zapadne „demokratske” strane, predstavnici bivših istorijskih buržoaskih stranaka – liberalne (PNL) i pristalica Nacional-zemljoradničke demohrišćanske stranke (PNTCD). U stvari, rumunska desnica je bila zatečena događajima. U zemlji ona je bila desetkovana držanjem mnogih na robiji, a onima iz dijaspore trebalo je vremena da spakuju svoje političke kufere.

Tako se desilo  da su se prve parole „dole komunizam” pojavile tek tamo negde 29. decembra na fasadi hotela „Interkontinental” u centru prestonice.

Taj svoj neuspeh u borbi za vlast desnica je primila veoma bolno. Potom je više puta pokušavala da stvori novu kritičnu masu i svrgne Ilijeskua s vlasti. Čak i pokušajem da povrati monarhiju ili organizuje krvave nerede. U dva navrata Ilijesku je bio na ivici propasti, ali su ga spasli naoružani odredi rudara dovedeni iz unutrašnjosti zemlje. Bile su to po zlu čuvene „rudarijade”.

Naravno, desnica je stalno nastojala da pronađe jake političke argumente za opravdavanje svojih bolnih političkih poraza koje im je Ilijesku nanosio. Za onaj iz decembra 1989. počela je da optužuje Ilijeskua za zločin koji je on, navodno, počinio već prvih dana posle pobede revolucije. Ideolozi desnice smislili su da okrive Ilijeskua i njegove revolucionarne saradnike za ubistvo preko 800 i ranjavanje više od 2.100 lica. Zbog toga je stvorena čitava fama, naime, da je Jon Ilijesku, posle trijumfa „narodne revolucije”, izvršio državni udar i u svoje ruke preuzeo svu vlast, odnosno „ukrao revoluciju”. U tom cilju veštački je izazvao „terorističku psihozu” i potpuni haos u zemlji objavljujući lažne informacije. Navodno, lansirao je priču o tome da je Čaušesku ostavio iza sebe specijalne snajperiste sa zadatkom da likvidiraju njegove protivnike. I da oni danonoćno pucaju sa svih strana. U zemlji je nastao pravi haos. Građani su počeli sami da se naoružavaju i beskontrolisano upotrebljavaju oružje. Ko zna ko je sve ispalio milion i šeststo hiljada metaka i tenkovskih granata, koliko su vojni islednici izbrojali sastavljajući optužnicu protiv Ilijeskua. Jedno je tačno: konstatovano je da nikakvih „terorista” nije bilo.

Tokom poslednjih 30 godina, ovde je suđeno nekim generalima i oficirima političke policije („Sekuritatea”) i vojske koji su neposredno učestvovali u pucanju na demonstrante. Stvarano je više komisija, pa i parlamentarnih, koji su trebali da utvrde ko je sve u vreme revolucije ubijao Rumune. Kada je desnica preuzela punu vlast, ona je pokrenula pitanje suđenja krivcima za te zločine. Sve se svodilo na to da Jon Ilijesku bude proglašen za krivca i time skine s političke scene.

I evo ovih dana, najzad, generalni tužilac Avgustin Lazar trijumfalno saopštava da je završen „veliki posao” i da je sudu predata optužnica protiv lica koja su kriva za zločin protiv humanosti. Prvooptuženi je Jon Ilijesku, a za njim slede još nekoliko njegovih „saučesnika”. „Time je, kako je izjavio generalni tužilac, plaćen dug časti našoj istoriji”.

Optužnica ima 3.320 stranica, a čitav sudski dosije – 3.330 tomova.

Rumunska vladajuća socijaldemokratska stranka (PSD), direktna naslednica Fronta nacionalnog spasa, kojeg je krajem 1989. osnovao Jon Ilijesku, ocenila je najnoviji demarš „zlobne opozicije” kao „ogoleli politički revanšizam”. A politički analitičar Bogdan Kirijak tvrdi da je apsurdno da se i danas, kao i decembra 1989, rumunska politička scena deli na „demokrate” i „crvenu kugu”.

Za kraj ovog izveštaja ostavili smo da pomenemo činjenicu otkrivenu baš ovih dana. Naime, da je generalni tužilac Avgustin Lazar, koji danas izvodi pred sud „oca rumunske revolucije” Jona Ilijeskua, isti onaj čaušeskuovski tužilac Avgustin Lazar, koji je baš na vrhuncu diktatorove moći (1985–1986) bio tužilac u najstrašnijoj rumunskoj robijašnici – Ajudu, gde je, dokazano, zagorčavao ionako užasan robijaški život političkih zatočenika, podvrgavanih svakojakim torturama.

Kada je bila obznanjena ova činjenica, rumunska javnost se zgrozila i odmah zatražila smenu Avgustina Lazara. Međutim, paradoksalno, predsednik Klaus Johanis ga nije otpuštao. To je bio još jedan dokaz postojanja dveju paralelnih država koje se bore za osvajanje političke duše današnjih Rumuna. Međutim, pritisak javnosti i saznanje da zbog toga gubi političke poene u predizbornoj godini naterali su šefa države da ga pošalje u penziju.

Komеntari26
a6083
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Игор Г.
За коментаторе који величају Чаушеска. Обавестите се мало како су за његовог вакта прошли Срби у Румунији, па тек онда величајте и хвалите. Сазнајте о великој депортација Срба у Бараганску степу, гушења културног и верског живота. По паду комунистичког режима у Румунији је било упола мање Срба него 50 година пре тога. Бројна насеља са српском већином, посебно око Темишвара, постала су већински румунска. У насељима где су Срби били мањина њихов број је постао симболичан. Толико о вашем љубљеном Чаушеску.
Konstantin Kalenos
Eto, ništa neobično! To je odlično! U svakom sustavu postoje ljudi za sva vremena. Dobar i lojalan tužilac je sluga svakom režimu pa Rumuni mogu biti samo ponosni što imaju takve gorostase pravde, svugdje i uvijek i zauvijek!
Slobodan Lekic
Rumunski BNP 1980ih godina iznosio je 30% naseg u Srbiji. To je bila puka sirotinja, radnje su bile prazne, ljudi su bili polugladni i nije bilo grejanja usred zime. Cauceskuova diktatura je bila strasna, njegova politicka policije Sigurate je bila svuda prisutna, ljudi su se bojali da popricaju sa strancem. Rumuni su masovno bezali preko Dunava i ovde smo ih smestali u izbeglicke logore iz kojih su odlazili na Zapad. Bilo je strasno videti kako se zivi u nama najblizoj susednoj zemlji. Danas su i dalje siromasna zemlja, ali imaju solidan BNP od skoro $11000. Taj njihov ubrzan privredni rast je poceo tek nakon sto su usli u NATO i EU.Milioni Rumuna slobodno putuju i rade u EU. Radi poredjenja, nas BNP danas iznosi $5900.
Bole
Nikola: Kao prvo, ne brini! Nema nikakve sanse da Srbiju prime u NATO zbog dubokih veza sa Putinovim rezimom. Poljskoj, Baltickim drzavama, Ceskoj itd., dakle zemljama koje su zivele decenijama pod ruskom cizmom, ne pada napamet da prime "male Ruse" u organizaciju od koje zavisi njihova bezbednost. To ce verovatno biti i ozbiljna prepreka za nas ulazak u EU, a kamoli NATO. A sto se putovanja tice, evo mi u dijaspori, odnosno u NATO zemljama, vec saljemo 5 milijardi eura godisnje u Srbiju, dakle oko 15% BNP-a.
Nikola
A ti bi bas da nas uguras u nato? Nece da moze. A sto se tice slobode putovanja... Pa putuj i ne okreci se...
nixon
Predsednik je Nemac. To sve govori!
Milan
Iz jednog robstva u drugo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja