nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.05.2019. u 18:00 Mirjana Sretenović

Budućnost antropologije je u proboju političkih barikada

Profesorka na Filozofskom fakultetu Vesna Vučinić Nešković u Brazilu dobila nagradu Međunarodne unije antropoloških nauka, a u San Hoseu priznanje predsednika Američke antropološke asocijacije
Потпис Весна Вучинић Нешковић (Фото: лична архива)

Dva lepa priznanja sa drugog kontinenta stigla su na adresu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Profesorka antropologije Vesna Vučinić Nešković dobila je Nagradu za poseban doprinos radu Međunarodne unije antropoloških i etnoloških nauka, čija je predsednica bila od 2014-2016. godine. Priznanje je nedavno svečano uručeno u Florijanapolisu, u Brazilu. A stigla je i Nagrada predsednika Američke antropološke asocijacije, uručena u San Hoseu, na njihovom godišnjem sastanku za rad na ujedinjenju globalne antropologije i formiranju Svetske antropološke unije.

Međunarodna unija antropoloških i etnoloških nauka formirana je 1934. u Londonu, dok je Svetski savet nastao kao mreža antropoloških asocijacija 2004. u gradu Resife, u Brazilu. Savet ima onlajn časopis „Već viđeno” koji na jednom mestu okuplja najbolje članke objavljene u nacionalnim časopisima širom sveta.

Vesna Vučinić Nešković trenutno vodi radnu grupu Svetskog saveta koja se bavi globalnim kulturnim politikama i time kako uticati na donosioce odluka u društvu. U planu je i panel sastavljen na na osnovu Agende održivog razvoja 2030, koju je usvojila Generalna skupština UN, sa 17 ciljeva koji se odnose na suzbijanje siromaštva, podizanje nivoa ravnopravnosti polova, razvoj gradova, brigu o zemljištu i vodama... – svim pitanjima koja su predmet i antropologije.

Interesovanje naše sagovornice za ovu oblast seže još u period rane mladosti i uticaj njenih roditelja lekara, pre svega oca Mihaila Vučinića, profesora kardiohirurgije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. On je ćerku podstakao da još u gimnaziji, kasnih 70-ih počne s učenjem kineskog jezika jer je smatrao da će Kina neosporno postati velika i globalno uticajna zemlja. Ćerke je od malena slao u Ameriku da dva puta po godinu borave kod dalekih rođaka i pohađaju školu, gde je naša sagovornica prvi put imala priliku da izvidi šta je antropologija, uzevši jedan kurs iz ekološke antropologije na Univerzitetu u Pitsburgu.

Uz studije  etnologije u Beogradu paralelno pohađa časove kineskog na Filološkom fakultetu. Upisuje master „Regionalne studije Istočne Azije” na Univerzitetu Harvard (SAD) i sluša poznate profesore kao što su Benjamin Švarc, Ezra Vogel, Du Veiming, Robin Jejts, Viliam Koldrejk. Za master rad uzima „Rasprave o korišćenju urbanog zemljišta u velikim gradovima Kine 1980-1986” i interesuje se kako kineski stručnjaci razvijaju teorije zemljišne rente uvodeći kapitalističke koncepte u marksističku političku ekonomiju.

Kasnije učestvuje u Studiju za urbani dizajn u Kjotu, čiji polaznici treba da kreiraju alternativne predloge za urbanističko rešenje obale reke Kamo u istočnom delu Kjota, gde je trebalo da se izgradi poslednji deo kružnog puta oko starog gradskog jezgra, za šta je profesor sa MIT univerziteta, kao jedan od organizatora tog studija, smatrao da će da naruši socioekonomski sklad ovog drevnog grada koji vodi poreklo iz 8. veka n.e. Danas, naša sagovornica drži upravo predmet „Urbano društvo i kultura Kine”.

Po povratku u domovinu Vesna Vučinić Nešković zanima se temom korzoa kao neformalne institucija društvene interakcije u Beogradu, Vršcu, Zemunu, Mladenovcu, Pančevu, Prištini, Smederevskoj Palanci, Nikšiću i Pljevljima. Kaže da turisti često mogu da naruše život lokalaca u velikim gradovima zbog svoje prevelike cirkulacije korzoom. Korzoi izumiru, s druge strane, kada stranci otkupe čitave gradske četvrti a u njima borave samo dva meseca preko leta.

Slične socioprostorne celine na otvorenom izučavala je i u Kini i Japanu. U tokijskom Jojogi parku, kaže, građani su se okupljali mahom za praznik trešnjinog cveta, dok sada po ugledu na Central park u Njujorku ili Hajd park u Londonu, svaki dan provode u parku na pikniku. Korzo se danas transformisao i to izlaženje na pozornicu gradskog života razlilo se u različite oblike ponašanja.

– Najviše istraživanja u antropologiji danas se bave migracijama i ekološkim problemima. Daću i druge primere: kolega iz Australije istražuje način na koji seoske zajednice u Indoneziji koriste svoje autohtone poljoprivredne strategije, koleginica iz Brazila proučava transkontinentalne profesionalne migracije, to jest život brazilskih fudbalera koji igraju po svetu, koleginica iz Japana interesuje se za prilagođavanje Maora na savremeni život u Novom Zelandu, kolega iz Kine bavi se antropologijom preduzeća i kulturnom baštinom u urbanim sredinama. Kao što vidimo, u većini prilika antropolozi se bave kulturom Drugih, dok mi u Srbiji istražujemo pre svega različite aspekte sopstvene kulture – kaže profesorka.

Daje nam primer kako antropolozi mogu da menjaju sliku u društvu. U većini zemalja Latinske Amerike gde ima dosta starosedelačkog indijanskog stanovništva, i dalje postoje zajednice koje žive u nekoj vrsti rezervata: u kolibama od pruća, oskudno odeveni, hrane se biljkama koje su sami uzgajali. Nekada marginalizovana grupa danas brani svoja prava. Kada strane multinacionalne kompanije dolaze na njihov posed da bi izgradili, na primer, branu, starosedeoci se bune i brazilski antropolozi su vrlo angažovani da im u tome pomognu. Antropološka asocijacija Brazila organizuju protestne skupove kako ne bi dozvolila da se ti projekti sprovodu. Ako starosedeoci žele da se projekat ostvari, onda štite njihov interes da mogu tu zemlju da otkupe po adekvatnoj ceni, tako da taj novac ulože u svoj lokalni razvoj, da ne budu eksploatisani, izbačeni i slično. Brazilski antropolozi su o ovome obavestili Svetski savet antropologa koji je pisao predsedniku Brazila kako bi i oni skrenuli pažnju na ovu osetljivu problematiku.

– Budućnost antropologije upravo vidim u većem uticaju na društvo i proboju kroz barikade političkih krugova koji ne uzimaju u obzir naše rezultate i pouke – kaže nagrađena profesorka.

Komentari5
369ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Марија
Заслужено признање сјајној проф. Весни Вучинић. Моја генерација је имала част и привилегију да слуша њена предавања. Дивим се њеном знању, енергији и ширини духа.
citalac politike i komentara
koja je razlika izmedju antropologije i sociologije? antropologija je proucavanje izumrlih ili "zaostalih" ili "egzoticnih" kultura, a sociologija je proucavanje "aktuelnih" kultura/civilizacija. dakle: sociologija je proucavanje "nas", a antropologija proucavanje "njih". da li sam ja to dobro shvatio?
antropolgija
je filozofija tela…za razliku od klasicne filozofije koja se brine o duhu...
korzo
mislim da je adekvatniji termin agora...iako i jedna i druga su strane reci.
Stevanović
Naslov je obećavo, ali ništa konkretno. Ako je kako to naslov članka sugeriše cjenjena profesorka hrabra i iskreno ima želju da pokuša da probije političku blokadu oko antropologije, pri tome ozbiljno rizikujući karijeru neka krene od teme rase. Tema je pod velikim društveno-političkim pritiskom, a izuzetno je aktuelna i pojavom migracije. Sumnjam da bi uspjela da publikuje rad unutar stručne javnosti koji nije politički korektan a gotovo nemoguće da izađe u širu javnost. Mislim da su sve međunarodne antropološke asocijacije politički kontrolisane. Na primjer prije par godina u Beču u prirodnjačkom muzeju bila je spremna postavka iz rasne antropologije kao dio autonomne politike muzeja ali je na kraju spriječena političkom direktivom, pretpostavljam iz ministarstva. Pitanje na koje se svaki antropolog mora osjećati prozvanim da da odgovor kao i cijenjena profesorka je, da li je ljudska rasa društveni konstrukt ili biološka realnost ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja