sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:53
FORMULE ŽIVLjENjA

Predstave o poreklu zaljubljenosti

U prošlosti izvor zaljubljenosti nalazio se ili u delovanju drugog čoveka ili u činima demona ili božanstva, a neko je verovao da je za sve kriva bezlična spoljašnja sila. Iako su se vremena promenila ova objašnjenja i danas, kao fragmenti, paralelno postoje u našem kolektivnom nesvesnom
Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 06.05.2019. u 08:00
(Фото: Пиксабеј)

Danas znamo mnogo toga o zaljubljenosti i procesu zaljubljivanja. Prvo, da je zaljubljenost posebno osećanje, zasnovano na psihičkim mehanizmima idealizacije i nesvesne projekcije. Drugo, da osoba koja se zaljubljuje u nekoga to čini nakon što njeno nesvesno uvidi sličnost drugog sa svojom predstavom o pravom partneru. Takođe, znamo da se mogu zaljubiti samo oni koji imaju predstavu o idealnoj ljubavi koja vodi u sreću ili neko drugo željeno stanje. Znamo još mnogo toga o zaljubljivanju, pa i to da ljudi koji biraju tako što se zaljubljuju prepuštaju svom nesvesnom da im izabere partnera. Iz sveg tog znanja proizlazi da je osoba koja se zaljubljuje u nekoga, uvek ta koja je odgovorna, pa samim tim je zaslužna ili kriva za svoje stanje zaljubljenosti i posledice koje iz toga proizlaze.

Za razliku od našeg današnjeg znanja o zaljubljivanju koja locira izvor unutar same osobe, u njene svesne i nesvesne procese, ljudi različitih epoha i kultura imali su sasvim drukčije mišljenje. Za sve njih zaljubljenost je dolazila spolja, njen izvor se nalazio izvan osobe. Ona je shvaćena kao pasivni predmet na koji je delovala neka spoljašnja ljubavna sila. Sistematizacijom ovih predstava o spoljašnjem poreklu zaljubljenosti, a koja će uskoro biti dostupna javnosti u mojoj knjizi Arhetipovi ljubavi, došao sam do zaključka da postoje tri glavne grupe spoljašnjeg porekla zaljubljenosti. U prvoj grupi se izvor zaljubljenosti vidi u delovanju drugog čoveka, u drugoj, demona ili božanstva, a u trećoj neke bezlične spoljašnje sile.

Fatalne žene

Posebno su zanimljive predstave o poreklu zaljubljenosti delovanjem druge osobe. U to spada arhetip Zavodnika ili Zavodnice, „fatalne žene” (franc. Femme fatale). Uzrokovanje zaljubljenosti drugih uglavnom je pripisivano izuzetnoj lepoti takve osobe, kao što je to na primer u priči o Narcisu ili o fatalnim ženama tipa Lu Salome. Međutim, često se pojavljuju likovi za koje se nikako ne bi moglo reći da su lepi, poput Don Žuana ili Kazanove, koji su morali da koriste neke druge sile da bi „osvojili” srca svojih žrtava. Njihove ljubavne moći su pripisane magijskom uticaju, prvenstveno delovanju njihovog hipnotičkog pogleda koji je opčinjavao žrtve i „bacao” ih u zaljubljenički trans.

U savremenom ljubavnom govoru mi koristimo veliki broj reči koje imaju poreklo u ljubavnoj magiji. U korenu reči „opčinjen” je „čin”, kao u „bacati čini”. U korenu reči „očaran” je „čar”, od glagola „čarati”, kao u reči „začaran”. „Šarmirati” nam dolazi iz francuskog, ali u njegovoj osnovi je lat. Carmen, toj jest čar, čarati. Slično, „fascinirati” je prvobitno način gledanja koji kod drugog izaziva trans u kojem se ne možete ni pokrenuti ni odupreti.

Dok Zavodnik ili Zavodnica poseduju moć ljubavne magije, oni koji je nemaju se mogu poslužiti nekim receptima ljubavne magije kako bi kod željene osobe izazvali zaljubljenost. Odličan pregled ovih magijskih postupaka je dao Mijušković u svojoj knjizi „Srpska narodna ljubavna magija”. Na primer, ako se željena osoba pogleda kroz krilo slepog miša ili joj se u hranu podmetne prah od krila slepog miša, tada će se ona „slepo” zaljubiti u onoga ko je to učinio.

Nerazumni izbori

Kada je reč o demonima i božanstvima koji „uzrokuju” zaljubljenost, najupečatljivija je priča o Erotima koji su predstavljeni kao mališani sa zlatnim krilima, sa povezom preko očiju i sa lukom i strelama koje nasumično odapinju, probadajući ljudima srca i izazivajući zaljubljenost. Time što je u pitanju malo dete koje još nije razumno i koje se samo igra, time što imaju povez preko očiju, naglašava se nerazumnost ljudskih izbora kada se zaljubljuju u neprimerene druge osobe.

Kada je reč o bezličnim ljubavnim silama koje „uzrokuju” zaljubljenost, tada se govori o „fluidu”, „hemiji” i „magnetizmu”. Čak je i Šopenhauer privlačnost između muškarca i žene pripisivao delovanju „genija vrste” čiji je cilj da se rodi tačno određeno dete kao tačna i željena kombinacija svojih roditelja.

Iako povećavamo „emotivnu pismenost”, sva ova objašnjenja porekla zaljubljenosti i danas kao fragmenti paralelno postoje u našem kolektivnom nesvesnom. Da bi savremeni čovek uzeo ljubavnu sudbinu u svoje ruke, on treba da ih osvesti i razume u njihovom originalnom kontekstu.


Komentari1
2efb9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Berislavci
U romanu "Braca Karamazovi" Dostojevski o zaljubljenosti - "slepilu" zaljubljenog i njegovoj "gluvoci" na price koje drugi ispredaju o predmetu njegove zaljubljenosti - kaze da je takav "srecnik" potpuno nemocan da shvati i prihvati da ga ljubljena vara! Dakle, bez obzira na spoljasnje faktore i uticaje, bili oni bozanstveni ili demonski, ovako zaljubljena osoba ima za sva vremena idealizovanu projekciju o svom patneru. Culnost takvih je atrofirana prema drugim zenama, jer "njegova zena" lici na sve druge, ali niko ne lici na nju! Sto se razuma tice, takva osoba trajno i vesto balansira izmedju svesnog i podsvesnog. Ja 50 godina volim svoju zenu, u nju sam nepopravljivo i beznadezno zaljubljen. Da li je to normalno? Ona mi ponekad "izmice" pa tada mislim i osecam da me ona manje voli nego sto ja nju volim, medjutim, po zakonu odrzavanja zajednicke ljubavi (energije), ja je tada jos vise volim, jer ko voli taj ne odustaje. P.S. Dobro ce doci Vasa nova knjiga "Arhetipovi ljubavi"!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja