subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:50
POGLEDI

Tri filmska Jasenovca

Autor: Radoš Bajićsubota, 11.05.2019. u 18:00

Ni lepšeg imena, ni strašnijeg sinonima. U pitomini savske doline u kojoj uspeva i raste sve, pa i jasenje, na trista kilometara od Beograda i sto od Zagreba, danas samuje i zastrašujuće opominje zloglasno stratište razuma – Jasenovac. Paradigma genocidnog stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. U grobnoj tišini i zlokobno stidnoj ćutnji, od koje bi morao da se crveni obraz svakom pretku i potomku lijepe njihove – na tom mestu je pre više od sedamdeset pet godina radila fabrika smrti. U ubilačkoj histeriji i nezapamćenoj proizvodnji zla zdrobila je živote hiljade i hiljade ljudi. Srba ubedljivo najviše.

Da bi od Vardara pa do Triglava sa lakoćom opsenara vladao šutim i rogatim – jugoslovenski diktator Josip Broz držao je priču o strahotama Jasenovca zaključanu i pod specijalnim režimom.

Kao posebno osetljiva tema koja bi mogla da razgradi i detonira krucijalnu komunističku laž i doktrinu o bratstvu i jedinstvu, Jasenovac je bio pod embargom. Samo licencirani istoričari, pisci i zastavonoše Titove komunointelektualne elite mogli su da u naučnoj, istoriografskoj, publicističkoj i umetničkoj formi prozbore koju reč o Jasenovcu. I to sa ciljem kamuflirane relativizacije gnusnih ishodišta monstruozne državotvorne politike NDH. Svima drugima to pravo je bilo uskraćeno.

U posleratnoj jugoslovenskoj kinematografiji snimljeni su mnogi filmski superspektakli o epohalnim Titovim pobedama. U nekoliko njih sam i sam kao mladi glumac učestvovao. Ma koliko se ne odricali lakirovki o NOB-u i kako se nostalgično sećali vremena u kojima je publika kao opijena hrlila u bioskopske sale – reč je o filmskim delima koja nisu ni zagrebala u istinu tragičnog salda međunacionalnog, građanskog i Drugog svetskog rata protiv fašizma. U kojem je Srbija uknjižila eklatantno najveći broj žrtava. Kad je reč o biblijskoj razmeri zla u kompleksu logora Jasenovac u periodu od 1941. do 1945. godine – ona je ostala nedostupna za kreativnu naraciju filmskih autora.

Samo zahvaljujući Dalmatincu rođenom u poslednjoj godini rata u bajkovitom mestašcu Maslenica na ostrvu Šolta, potresnim dokumentarnim filmom „Krv i pepeo Jasenovca” – koji i danas, kao i 1983. godine kada je nastao, zaslužuje naše poštovanje – jugoslovenska kinematografija je tek načela ovu grandiozno tragičnu temu. Reč je o proslavljenom hrvatskom reditelju Lordanu Zafranoviću, koji se u Beogradu oseća kao kod kuće – što je inače veoma lepo i čemu se radujemo.

Danas je naivno očekivati da će Hrvati, koji bi da ga skrajnu i zaborave, ikada snimiti film o sopstvenoj nacionalnoj sramoti, ali, kako stvari stoje, u narednih godinu, dve srpska država će finansirati tri igrana filma o Jasenovcu. Naoko lepo – ali… Na konkursu Filmskog centra Srbije za projekat sa nacionalnom temom, u poslednjem kvartalu prošle godine film „Dara” reditelja Gage Antonijevića dobio je podršku i najavljen je kao prvorazredni državni projekat. Više nije tajna da je tom projektu podršku dao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično – što je recipročno legitimno u odnosu na preveliki značaj teme i društveno nacionalni naboj koji takav projekat inicira… Koliko znam, ukoliko se neko čudo ne desi – uskoro će početi snimanje tog filma.

Dalje, već pomenuti uvaženi Zafranović više godina najavljuje film o Jasenovcu po scenariju znamenitog Arsena Diklića. Ovih dana se očekuje da nadležna komisija Filmskog centra Srbije odluči da ga podrži ili da ga po treći put odbije. Takođe, ovih dana u nekim štampanim medijima pročitao sam da Zafranović izjavljuje da su ga primili predsednik Vučić i premijerka Brnabić i da su mu obećali podršku u finansiranju projekta „Deca (djeca) Kozare”. Lepo. Dakle – imaćemo i taj film.

I treće, početkom aprila u Ministarstvu kulture, pod amblemom i zastavom Srbije, ministar Vukosavljević je na specijalno organizovanoj konferenciji za štampu ekskluzivno izjavio da su uspeli da postignu dogovor da se pokrene filmski projekat (opet) o Jasenovcu u kojem bi naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica uzeo učešće kao koscenarista i reditelj. Da budem iskren, uz veliko poštovanje prema Kusturici – ne razumem o čemu je reč. Film o kojem je bilo reči nema ni priču, ni scenario, čak ni ime… Tom prilikom prisutni slavodobitnik i kolekcionar zlatnih kanskih palmi saopštio je: „Da se napravi dobar tekst i da na osnovu dobrog teksta krenemo u tu avanturu jednog dana nakon što ja završim film o genocidu u Južnom Sudanu”.

Ako je vama nešto jasno, ja kažem da meni ništa nije jasno. Daleko bilo da imam bilo šta protiv trojice uvaženih kolega, čiji rad poštujem i cenim. Želim im uspeh, radili makar šta. Ali – srpsku državu ne razumem. Čemu tolika disperzija u definisanju, fiksaciji i realizaciji filmskog projekta o logoru Jasenovac, koji bi trebalo da ima poseban društveni, kulturni i nacionalni značaj, koji bi valjalo da svi pomognemo i da svi stanemo uz njega? Sedamdeset i pet godina nismo snimili nijedan – a sad ćemo odjednom da snimimo tri filma o Jasenovcu. Ima li to veze s realnošću? O čemu je tu reč? O sujeti?

O taštini? O prestižu? O licemerju? Imaju li vlada i nadležno Ministarstvo kulture strategiju u kulturnoj politici? Na šta sve ovo liči? Na tipičnu srpsku papazjaniju, u kojoj su tri značajna, uvažena i nadasve vredna pažnje čoveka i umetnika dovedena u situaciju da se sučeljavaju i otimaju za prioritet, naklonost i podršku države – i neophodan budžet za realizaciju svojih projekata. Prvi je legitimno dobio sredstva Filmskog centra, drugom su, kako sam izjavljuje, podršku dali predsednik i predsednica Vlade Srbije, trećeg je najavio ministar kulture. Da li je sve to moglo nekako drugačije? Pametnije i odgovornije. Zna li se uopšte ovoj državi šta je čiji posao?

Ne bih hteo da budem ptica zloslutnica, ali ovako verujem da niko ne dobija – i da svi gubimo. 

Glumac, scenarista i reditelj

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari30
a4b3f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир Ристић
Па да су теби дали опет као породични пројекат, да се намлатиш лове као за Равну гору коју си развукао само да би дуже музао кинту, и коју си, "бај д веј", упропастио - вероватно би онда све разумео и не би се овако тобоже изчуђавао, а Бајићу?
Џејми Шеј
@Dusan Milicevic - nije na Srbima iz Srbije da pisu ili prave filmove o dogadjajima u Hrvatskoj ili krajevima van Srbije niti da ih finansiraju. O tim dogadjajima bi morali da govore oni kojima se to dogadjalo pa i o Jasenovcu. Srbija nije Jugoslavija, to bi moralo jednom da se zna i da se dosledno primenjuje. Srbija je previse ulozila u propali projekat zvani Jugoslavija da bi to moglo dalje da se nastavi bez bolnih posledica ili cak opstanka same Srbije.
Србин са Косова
Џејми Шеј, оставите се НАТО перцепције и интерпретације историје на српском етничком простору. У Јасеновцу има више Срба него у Загребу. Србија је српска као што је то и Далмација и "Херцег-Босна" Светога Саве и Косово, јер историја није завршена, за њу не постоји крај. Православни Срби ће опстати - немојте сумњати у то и враћати полако на своја имања диљем данашње Хрватске.
Preporučujem 10
Џејми Шеј
@Krasmenko Kulas - "kad su se Broz i komunisti dovukli u Beograd na krilima crvenoarmijskog oslobodjenja Beograda" - Nemoguce je da tudjinci oslobadjaju. Broz i komunisti van Srbije nisu oslobadjali Beograd jer on to nije radio ni u I svetskom ratu. Uz svo postovanje crvenoarmijskom doprinosu pobedi nad nacistima ni oni ne mogu da oslobadajaju tudje teritorije vec su oterali Svabe iz nekoliko zemalja gde su uspostavili svoju vlast. Srbiju su predali austrougraskom kaplaru i njegovim bandama pljackasa po dogovoru Sa Cercilom uz zversko bombardovanje i saucesce izdajnika iz Srbije uz masovna ubistva civila "narodnih neprijatelja". Slicno je danas sa istocnom Evropom - otisli sovjetski vojnici a dosli americki a okupacija ostala. Nigde se ne oslobadja tudje, uvek i svugde samo svoje.
JorgeLB
Kao dopunu autora upućujem na film "Deveti krug" koji je snimljen u Hrvatskoj i radnja je vezana za Jasenovac. U modernoj Hrvatskoj, ali i šire, tema Jasenovca je prečesto korištena kao materijal za manipulaciju nego li kao simbol nevine žrtve. Tema stradanja nevinih svakako zaslužuje veće mjesto u javnosti. Želja Srbije da iznova istakne stradanja iz II SR je potpuno legitimana i shvatljiva. Pri tom treba paziti na tanku granicu između spektakla, propagande i istine za kojom bismo svi trebali malo više tragati.
Вукица
Само Р. Бајић може да изнедри овако нешто апсурдно! (О тројици филмских стваралаца нема храбрости, а ни образа, да напише било шта лоше, али се, забога, љути на све остале у Србији, који верују да ће поменути великани на прави начин приказати погром Срба од усташке руке у Другом светском рату. Овде, очигледно је, нема места за дилему: шта је писац хтео да каже?)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja