ponedeljak, 19.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 07.05.2019. u 20:00 R. M.
PRONALASCI

Zaštita useva: od strašila do drona

У неким развијеним земљама за прскање усева користе се и дронови (Фото EPA/YONHAP)

Još u osvit civilizacije ljudima je zemlja bila izvor hrane. Ona im je omogućavala da obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju. Na njoj su naši daleki preci nalazili biljke i plodove koje su mogli da jedu, ali i da ih skupljaju za ledene dane, kada nigde nisu mogli da nađu namirnice koje su im neophodne za život.

Uporedo sa razvojem civilizacije, čovek je učio kako da se brine o zemlji da bi mu ona dala što više plodova. Otkrio je da je navodnjavanje neophodno da bi biljke rasle, ali i da su im potrebni drugi mehanizmi zaštite kako bi prinosi bili što veći.

Vrlo rano počeo je da se bori protiv ptica štetočina uz pomoć strašila. Ova jednostavna naprava, koja se obično sastojala od dve ukrštene grane obavijene slamom i ogrnute odećom, na šta je stavljan šešir, zastrašivala je gavrane i druge ptice koje su, u potrazi za hranom, obično uništavale useve.

Od ptica je čovek, uz pomoć strašila, uspevao da zaštiti biljke, ali od drugih napasnika, poput insekata, miševa i krtica, nije mogao. Zato je smišljao nove načine da zaštiti zemlju i njene plodove.

Pr­va za­štit­na sred­stva bi­la su stra­ši­la  (Foto Piksabej­)

U drevnoj Kini ratari su se borili protiv raznih štetočina koje su napadale biljke uz pomoć prirodno dobijenog sulfida arsena. Ovom supstancom su „zalivali” stabljike ne bi li od njih odbili razne insekte i životinje. Antički Grci i Rimljani zemlju i plodove na njoj pokušavali su da zaštite tako što su biljke kvasili rastvorom sumpora. Ova supstanca je zaustavljala štetočine prilično efikasno, pa je sumpor i u vekovima koji su usledili korišćen kao zaštitno sredstvo.

U 19. veku u Evropi seljaci su počeli da upotrebljavaju novu supstancu koja je vremenom zamenila dotadašnje. To je bio olovni arsenat kojim je prskano zemljište.

Ipak, jedan od najvećih pronalazaka koji je efikasno eliminisao insekte sa biljaka bio je „diditi”. Ovaj otrov, koji ima veoma jako dejstvo na veliki broj insekata, otkrio je švajcarski hemičar P. Miler 1939. godine. Ubrzo nakon toga, a naročito u drugoj polovini i krajem prošlog veka, na tržištu se pojavio ogroman broj insekticida koji su našli put do kupaca – poljoprivrednika. Tada su i počeli masovno da se koriste za prskanje biljaka.

Međutim, uporedo sa stvaranjem velikog broja ovih preparata i njihovim korišćenjem u poljoprivredi, pojavile su se i posledice njihove primene. Jer većina insekticida u sebi sadrži jake otrove koji se hranom unose i u čovekov organizam. Zbog toga je upotreba preparata koji su namenjeni zaštiti biljaka od štetočina strogo kontrolisana.

Komеntari0
e2f72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja