četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:47

Sećanje na šabačke Jevreje

​Obnovljena zgrada dobija muzejsku postavku koja će pričati o životu i stradanju naroda Mojsijeve vere, ali i podvigu grada koji je u prevečerje rata primio 1.300 izbeglica iz Kladovskog transporta
Autor: Miroljub Mijuškovićutorak, 07.05.2019. u 19:30
Јеврејско гробље (Фото: М. Мијушковић)

Šabac – Muzej šabačkih Jevreja tokom ove godine dobiće svoju muzejsku postavku i mobilijar, kaže nam Nela Tonković, direktorka Narodnog muzeja u Šapcu. Postavka će pričati o ljudima koji su iz života Šapca bestijalno istrgnuti u jesen 1941. godine, o istaknutim pojedincima koji su pripadali toj zajednici, ali i o Kladovskom transportu; tom veličanstvenom podvigu grada, koji se u predvečerje rata usudio da primi izgnanike Mojsijeve vere iz zapadne Evrope, kada u strahu od nacizma to niko drugi nije smeo.

U Šapcu više nema Jevreja: poslednje dve porodice Avramovića, čiji je predak Haim, oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, preživao zarobljeništvo u Nemačkoj tako što su njegovi srpski saborci i sapatnici krili njegov identitet, iselila se u Izrael početkom raspada bivše SFRJ, pisala je „Politika” o tome. O narodu koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji ovog grada, svedoči najveće jevrejsko groblje u zapadnoj Srbiji, proglašeno za spomenik kulture, i obnovljena zgrada sinagoge, koju je gradska uprava, posle zamršenih vlasničkih odnosa, otkupila i opredelila za Muzej šabačkih Jevreja, poseban deo Narodnog muzeja.

„Kako zbog velikog svedočanstvenog potencijala ovih priča, tako i zbog činjenice da je Muzej šabačkih Jevreja zamišljen kao mesto koje razvija ideju empatije i suživota, narativ muzejske postavke biće predstavljen kroz veoma pažljivi odabir eksponata i njihovu adekvatnu prezentaciju savremenom čoveku. Dakle, postavka će, na određeni način, pozivati na interakciju sa publikom i tako graditi spone između prošlosti o kojoj govori i sadašnjosti koja te prošlosti treba aktivno da se seća”, kaže Nela Tonović.

A sećanja zadiru u prošlost do 18. veka, kada su u Šapcu obreli prvi Jevreji, uglavnom Sefardi, potomci prognanika iz Španije u pogromu 1492. godine. Kao perspektivan grad na razmeđu „svetova”, otomanske imperije i Evrope, Šabac je bio dobro mesto za nove žitelje, koji su mu za uzvrat, u naredna dva, tri veka dale izvanredne trgovce, lekare, pisce, sportiste... Nedavno rekonstruisana sinagoga u Ulici Vlade Jovanovića sagrađena je u 19. veku i pretpostavlja se da je bila i škola za jevrejsku decu.

Pred zimu 1939. godine u Šabac je stiglo 1.300 Jevreja iz Nemačke, Austrije i Čehoslovačke, čija su tri broda mesecima bila ukotvljena na Dunavu kod Kladova, jer im je Rumunija zabranjivala prelaz preko svoje teritorije, a Engleska nije dozvoljavala useljavanje u Palestinu. Vrata grada otvorio im je doktor prava Miodrag Petrović, gradonačelnik koji je izmučenim pridošlicama ustupio svoju vilu u Gornjoj Vranjskoj, ali i hektar šume da bi mogli da se greju. Reka ljudi bila je smeštena u starom mlinu na Bairu, žitarskim magacinima Drage Tošković i Praškoj banci na kraju Pop Lukine ulice, po kućama u gradu i okolini.

Šabačka učiteljica Mara Jovanović, rođaka Petrovićevih, ostavila je zapis o „otmenim, odmerenim, vrednim i brižnim ljudina, koji su odlazili u čitaonicu i uzimali knjige na nemačkom i francuskom jeziku, mladiće i devojke koji su pripremali priredbe...”

Posle nemačke okupacije u aprilu 1941. godine, šabačkim Jevrejima oduzeta je sva imovina. Lekarima i zanatlijama zabranjeno je da rade, dodeljene su im žute trake, a krajem jula prebačeni su u logor na Savi. U oktobru iste godine nemački vojnici su sve muškarce starije od 14 godina ubili u Zasavici kod Mačvanske Mitrovice: 131 starosedeoca i 1.057 izbeglica iz srednje Evrope. Jevrejske žene i deca u januaru 1942. su prebačeni marvenim vagonima do Rume, a potom do logora u Zemunu, gde su zauvek ostali.

U letopisu prote Gliše Babovića postoji podatak da je šabačka opština, tokom okupacije 1943. godine „kupila jevrejsku sinagogu za potrebe Crvenog krsta i spremanje hrane siromašnim učenicima”. U periodu nacionalizacije objekat od oko 200 kvadrata dodeljen je Republici Srbiji i gradu na upravljanje, ali se ispostavilo da se njim paralelno privatno trgovalo. Najpre 1947. pa 1955. godine, a poslednji kupac „potegao” je 2010. godine neoveren kupoprodaji ugovor i uselio se u zgradu kada je iz nje izneta periodika Biblioteke šabačke.

Gordijev čvor presekao je grad otkupivši 2015. godine skoro potpuno ruiniranu sinagogu, koja je zatim rekonstruisana uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja.

„Grad je obezbedio finansijska sredstva za realizaciju stalne postavke u Muzeju šabačkih Jevreja, a ovih dana očekujemo i rezultate odgovarajućeg konkursa kod Ministarstva kulture i informisanja, kako bismo mogli da započnemo sa izradom mobilijara, budući da već postoje koncept postavke i njen projekat već postoje. Veoma nam je važno da naglasimo da otvaranjem stalne postavke nipošto ne sagledavamo taj objekat kao ’muzej predmeta’, niti tako zatvaramo vrata za dosadašnje dobre prakse uključivanja građana u rad Narodnog muzeja. U tom prostoru do sada smo imali niz debata, predavanja, koncerata...”, kaže Nela Tonković.

Almuli, Vinaver, Davičo, Hilkovec...

Sredinom 19. veka u Šapcu su živeli i radili trgovci Josif Almuli, Benjamin Mandil, Mošo Finci, Jakov Alkalaj, Konorta Baruh, Jakov i Mošo Avramović, Isak Levi, Nisim Alfandari, David Vinterštajn... Šapčanin dr Avram Vinaver je prvi u Srbiju doneo rentgen aparat, a njegov sin Stanislav jedan je od naših najznačajnijih pisaca. Avram je bio osnivač i prvi predsednik šah-kluba. Odavde potiču i književnik Oskar Davičo, lekari Alfred Bata Koen i Haim Ruso... Za „Mačvu” je igrao Kurt Hilkovec, za koga se pričalo da je čuvenom Zamori dao pet golova.


Komentari8
c66a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Ово је доказ колико је иоасна идеологија расне мржње. Убијају недужне људе само зато што припадају другој раси, нацији, религији и слично. На жалос људски род није се решио таквих погледа код многих и такве мржње и данас постоје код разних идеологија.
teodor
oko 200 dece iz kladovskog konvoja je ipak uspelo da se prebaci u palestinu
gole
Žao mi je svakok živog bića i trebali bi da svi budu jednako žaljeni i sjećanje takođe ... Ali zašto se samo jedni žale i trebaju toliku pažnju a drugi ne ... i koliko nas sve to košta ia ko sve to zlo nije poteklo od nas !!!
Aleksandar Veljić
Baš zato što to zlo nije poteklo od nas, treba da se ponosimo time da smo sačuvali sećanje na zla koja su na našem tlu počinili tuđini zlikovci.
Preporučujem 7
Usko Dugousko
Ne znam zasto ova prica nije ni jednog reditelja ponukala da napravi film. Takav film ne placaju strane sluzbe, a bogami ni domace. On placaju samo one gde su Srbi zlikovci.
Др Ђорђе Николић
Тужан али одличан чланак. Нисам знао да је толико угледних српских Јевреја из Шапца.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja