nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:34

Životna sredina je trinaesto prase

Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i sanitarnih deponija lokalne samouprave se uveliko zadužuju kod stranih banaka ili sklapaju javno-privatno partnerstvo
Autor: Nebojša Veljkovićponedeljak, 13.05.2019. u 18:00
(Фото Р. Крстинић)

Tema ovog osvrta je uticaj ekonomije na ekologiju, pisano u formi tako da se pospeši dijalog čitaoca i autora, kretanjem pogleda usmerenog napred i nazad. Počinjemo od dvadeset šestog po redu Biznis foruma, održanog u martu na Kopaoniku, na kojem su predstavnici države, ekonomske i finansijske elite razmatrali temu „Srbija deset godina posle velike recesije – snažan rast kao imperativ”. Razmatranje makroekonomske politike u maloj i siromašnoj zemlji kao što je Srbija nije moguće bez osluškivanja globalnih ekonomskih aktuelnosti. Zato naš biznis forum ima svog idejnog oca koji krajem januara, ove godine četrdeset osmi put, okuplja u švajcarskom mondenskom skijalištu Davos najuticajnije ljude iz sveta ekonomije i politike. Tema ovogodišnjeg „Svetskog ekonomskog foruma” bila je oblikovanje globalne arhitekture u vreme četvrte industrijske revolucije. Podsetimo se da je tema prvog skupa u Davosu 1971. godine bila kako usvojiti američki način upravljanja, a to se pre pola veka odnosilo na drugu industrijsku revoluciju.

Sada kretanjem pogleda usmerenog unazad dolazimo do Srbije u vremenu kada je industrijski talas zapljusnuo njene gradove i doneo prve probleme u životnoj sredini. O tome svedoči vest u „Leskovačkom glasniku” iz 1930. godine: „Približuju se topli dani kada će proizvođači konoplje po svome starom običaju početi da tope konoplju u Veternici. Koliko je ta praksa štetna po zdravlje građana ne treba mnogo dokazivati. Veliki smrad i nečistoća, koja pliva rekom preko celog leta, ne dozvoljava stanovnicima jedne velike varoši kao što je Leskovac da se ljudski okupaju i rashlade za vreme užasnih vrućina. Kako doznajemo, tome će se ove godine učiniti kraj na taj način, što će Opština udariti velike takse za one proizvođače, koji tope konoplje izvan varoši uzvodno, dok će proizvođači koji tope konoplju izvan varoši nizvodno biti oslobođeni ove takse. Pozdravljamo ovaj korak Opštine kad već sami proizvođači nisu našli za shodno, i pored tolikih opomena, da prestanu sa svojom rđavom navikom topljenja konoplja uzvodno. Nadamo se da će ova mera imati uspeha i da će se neobazrivi proizvođači prema ostalom svetu urazumiti kad se udare po kesi.”

Ovaj primer od pre osamdeset godina o jednoj od prvih zabeleženih kaznenih mera „po kesi” i izjava ministra zaštite životne sredine na ovogodišnjem „Srpskom Davosu”, gde je rekao da je životna sredina trinaesto prase i da ima malo razumevanja za ovu oblast, najubedljivije govori o nivou naše društvene i ekološke stvarnosti.

Vezu između ekonomije i ekologije najbolje je predstavio još 1984. godine tadašnji japanski premijer Nakasone, nagovestivši promene u ekonomskoj politici svoje zemlje sledećim rečima: „Ako tonu čelika preradimo u automobile zaradićemo desetak hiljada dolara. Ako taj čelik pretvorimo u kompjutere, zarada se meri stotinama hiljada dolara. Japan želi da prodaje znanje, baš kao i druge razvijene zemlje, a preradu sirovina, skupih i prljavih, uz utrošak energije, još skuplje i još prljavije, želi da prepusti drugima.”

Nekoliko godina kasnije, kada je srpsku privredu već zapljusnuo treći talas društvenih promena – informatička revolucija, jedan drugi Japanac je 1989. godine posetio Srbiju. Bio je to Akio Morita, osnivač i predsednik globalne kompanije „Soni”, koji je, posle razgovora sa tadašnjim političkim liderom i kasnijim predsednikom države, posetio „Elektronsku industriju Niš”. Osim kratke novinske vesti, nikada nisu saopšteni razlozi posete i ishod razgovora koji su vođeni u Beogradu i Nišu. Mogli bismo danas reći da je „Soni” srpskom elektronskom mezimčetu ponudio sliku Japana kako je oslikao Nakasone i da je to Akio Morita, izvesno, saopštio, inače ne bi helikopterom sleteo u kompleks fabrike u Nišu.

Bilans onoga što će se u narednim decenijama u ekonomskom pogledu desiti sa Srbijom predstavljen je u istraživanju prema kojem smo od 1990. do 2015. godine izgubili društveno bogatstvo izraženo u potencijalnom BDP u ukupnom iznosu od oko 635 milijardi evra. U tom izgubljenom društvenom bogatstvu sadržano je i 15 milijardi evra koje se spominju sada kao neophodna investicija za dostizanje ekoloških standarda EU koji se moraju ispuniti do procesa pristupanja i u odobrenom prelaznom periodu. Za izgradnju postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda i sanitarnih deponija lokalne samouprave se uveliko zadužuju kod stranih banaka ili sklapaju javno-privatno partnerstvo.

Neka se zaštita životne sredine i smatra sporednom stvari, suvišnom, takoreći, kao nešto što se tretira kao upotrebljena stvar koja se odbacuje. U nekim slučajevima takva sporedna stvar može imati upotrebnu vrednost. To su, na primer, pomije, ali u toj metafori, u skladu sa naslovom, važi pouka da za dobro prase nema loših pomija.

Doktor nauka zaštite životne sredine

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari4
4882e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miljana
Ovaj članak neće da pročitaju oni kojima je dužnost da se bave ovom temom i u tome je greška a i mi kao narod se nešto ne trudimo da sačuvamo ono što je jako važno za život svih nas. Ovo i liči i na onaj bgdnavodi koji nema (evropsku) kanalizaciju, raskopan grad koji se pretvara u geto i kome su oduzeti i istorijski i trenutni životni impulsi, urušava se Kalemegdan gondolom, glavni grad nema ni železničku ni autobusku stanicu i uskoro će potati i grad mrtvih... Možda postane i deponija... Tužno je a svi bi morali ne samo da gledamo nego i da delamo.
Krasmenko Kulas
Uz svo duzno postovanje prema autoru teksta ova praksa sa "kaznenim merama po kesi" mozda je bila efektna pre jednog vjeka kad je industrija u Srbiji bila u povoju. Danas u industrijalizovanoj Srbiji gdje fabrike i mali biznisi nicu kao pecurke posle kise takav pristup,apsolutno nije resenje. Pravi i jedini nacin da se stvari promjene efektno,sistemski i dugorocno je promena narodne svjesti. Za nas starije koji smo odrastli i zivili u prljavom svjetu je vjerovatno kasno, ali ako sad,ovog trenutka primjenimo novu, inovativnu ekolosko - prirodnu paradigmu prema najmladjim clanovima naseg drustva; u obdanistima, predskolskim ustanovama, skolama onda imamo realnu sansu, da ce nas napokon obasjati sunce nekog, ekoloski ljepseg,naprednijeg svjeta i vremena. Tada neki buduci ministar zivotne sredine ni u bunilu nece reci"da je zivotna sredina 13-to prase...."
Смедеревац
Због посла често путујем из Смедерева по околним селима. Дивље депоније се могу видети свуда. По томе је веома познат Михајловац, село удаљено петнаестак километара од града. Похвално је што село има неколико кланица, пекару. млекару,... где је запослено доста мештана. Међутим није добро што се отпад из тих фирми просипа по њивама и путевима. Осим тога већ више од двадесет година са дозволом Месне заједнице постоји депонија у строгом центру села где се баца сав грађевински отпад и друго. Наводно се поравнава неко брдо а нико неће да види да је да спречено нормално отицање потока и да је направљена велика мочвара. Сви одговорни ћуте и праве се да то не виде.
zoran
Da pocnemo zastitu zivotne sredine koracima koji nista ne kostaju, npr Ministar za Ekologiju da sutra kada dodje na posao napise uredbu a vlada da je potpise: 1) zabrana svih plasticnih kesa u maloprodajnim objektima 2) obavezna kaucija od 30 din sve plasticne boce.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja