ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:37

Sutra se obeležava Dan pobede nad fašizmom

sreda, 08.05.2019. u 16:19
(Фото Танјуг)

U Srbiji će sutra, 9. maja, brojnim manifestacijama biti obeležen državni praznik - Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

U okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu sutra u 11.30 sati biće održana ceremonija polaganja venaca i odavanja visokih državnih i vojnih počasti.

U ceremoniji će učestvovati predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane, Grada Beograda, SUBNOR-a Srbije, kao i ambasade Ruske Federacije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžan i Kazahstana u Srbiji, najavio je vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova.

Zatim će, u 13.30 sati kod Spomenika sovjetskim veteranima na Avali biti održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti.

U organizaciji Odbora u 20 sati u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine biće održana svečana akademija posvećena 9. maju - Danu pobede nad fašizmom.

Praznik će biti obeležen i svečanostima i okupljanjima kraj vojnih memorijala i mesta stradanja u opštinama i gradovima širom Srbije, kao i u inostranstvu.

Takođe, u Beogradu će sutra četvrti put za redom biti organizovan svečani marš Besmrtnog puka, nakon čega će biti održan veliki koncert istaknutih ruskih i srpskih umetnika i ansambala.

Gosti manifestacije Besmrtni puk biće visoki zvaničnici Ruske Federacije predsednik Odbora za spoljnu politiku Saveta Federacije Rusije Konstantni Kosačov i predsednik Odbora za socijalnu politiku Saveta Federacije Rusije Valerij Rjazanski.

Svečani marš Besmrtnog puka počeće ispred Spomen parka oslobodiocima Beograda i kretaće se ulicama Ruzveltovom i Bulevarom Kralja Aleksandra, sve do Skupštine grada Beograda, ispred koje će u 17.30 časova biti održan svečani koncert, koji organizuje Ruski dom iz Beograda uz podršku Grada Beograda i Vlade Grada Moskve.

Nakon svečanog koncerta, na platou ispred Skupštine Grada Beograda, za građane glavnog grada, ali i cele Srbije, koji će tog dana biti u Beogradu, biće priređena besplatna projekcija na otvorenom najnovijeg filma Miloša Bikovića „Balkanska međa”.

Besmrtni puk je pozvao sve koji će učestvovati u maršu da ponesu fotografije svojih rođaka koji su učestvovali u odbrani Srbije u Prvom svetskom ratu, borili se protiv fašističke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, fotografije onih koji su se devedesetih borili u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i onih koji su branili Jugoslaviju od NATO agresije 1999. godine.

Nakon šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je otpočeo 1. septembra 1939. godine napadom nacističke Nemačke na Poljsku, Drugi svetski rat na evropskim prostorima okončan je 9. maja 1945. godine stupanjem na snagu bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha.

Drugi svetski rat predstavlja najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva. Samo na prostoru Jugoslavije tokom četiri ratne godine stradalo je više stotina hiljada civila i pripadnika partizanskih odreda.

Jugoslavija je bila rasparčana od strane okupacionih armija, dok je na značajnom delu njene teritorije uspostavljena marionetska Nezavisna država Hrvatska čije su vlasti već u aprilu 1941. godine otpočele sa organizovanim zločinima nad Srbima, Jevrejima, Romima i antifašistima.

Organizovani, oružani otpor tada najvećoj vojnoj sili u Evropi otpočeo je već tokom leta 1941. godine kada je došlo do izbijanja ustanka protiv okupatora i kvislinga, da bi se borbe nesmanjenim intenzitetom nastavile sve do jeseni 1944, odnosno do proleća 1945. godine.

Masovna stradanja civila u Jajincima, Kraljevu, Kragujevcu, Starom Sajmištu, Novom Sadu, Nišu i drugim naseljima širom Srbije ostala su zastrašujuće svedočanstvo rata na njenom tlu. Istorija je ta nedela videla i osudila kao zločin protiv humanosti.

Drugi svetski rat na teritoriji okupirane Evrope i Jugoslavije ostavio je za sobom tragične posledice masovnog stradanja nedužnih, materijalnih razaranja, građanskog sukoba, istinske antifašističke borbe i organizovanog oružanog otpora, ali i saradnje sa okupacionim snagama.

Bolne rane tog rata, Jugoslavija i Srbija osećale su u decenijama koje su sledile.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu obeležava se i kao Dan Evrope imajući u vidu da je savremena Evropa zasnovana na osnovnim principima i načelima koje su vodili borce protiv nacizma i fašizma - na principima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

Tim pre Dan pobede predstavlja priliku da se odavanjem počasti stradalima istakne opredeljenje za očuvanje tekovina ostvarenih tom pobedom, prenosi Tanjug.


Komentari5
05350
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Козаковић је најцрња антисовјетска пропаганда. Замислите само ту глупост да Стаљин преговара са Павелићем о признању НДХ? Прво догово Савезника је био да нема разговора са непријатељем о било каквом миру до безусловне капитулације. Друго ко је уопште била НДХ да она може некога пропустити у правцу Аустрије ? Била је квислиншка творевина и о тако нечем одлучивали су само Немци. Они су наравно поготово с обзиром на технику чинили и главнину снага на Сремском фронту, а НДХ им је била само помагач као и остали квислинзи у Европи. Према томе могу ли људи поверовати у такве глупости.
Бранко Срб Козаковић
Није Росија победила Нацистичку Немачку, већ је СССР допринео борби против наци-фашизма. И то није учинио зато што је био добар, већ зато што је био јак! У том светлу нема разлога да се подлеже неостаљинистичкој психози и хипнози. Не морамо сваку моду да приглимо покондирени! У осталом, тај Стаљин је нудио Павелићу да призна НДХ (совјетски извори и Павелићеви мемоари) у замену за пролаз ка Аустрији. Да се то десило како ли би изгледала садашњост, и да ли би се на овај начин славила неоСССРистичка подметачина?! У осталом, Росија је својевремено била позвала бивше усташе на Дан победе, чак их и одликовала - тада Срби нису били позвани! Заборавили сте?! На крају крајева, та идеологија нам је донала мрачно расрбништво и уништила је Србију. Србија је насељена расрбима који управо и највише славе тековине ове црвене окупације. Од Немаца бисмо се и опоравили, као и пре, али од "братске" љубави никада нећемо.
Леон Давидович
Сви ратови, а поготово Други светски рат доказ су велике психичке поремећености људске врсте и доказ колико су људи опасни једни другима.Нацистичка идеологија целе народе прогласила је за нижу расу и одредила уништење тих народа или у блажем облику у претварање у робоваеНароди су имали историјска искуства да се страда у ратовима, али не и након потписувања мира и предаје територија окупатору. То за нацисте није важило и они убијају мирне људе који им нису пре тога пружали отпор . а пример су убиства Јевреја широм окупиране Европе, убиства мирних Срба у НДХ, масовна убиства цивилног становништва на просторима Совјетског Савеза и тако даље.Рат као највеће зло наравно ником није донео добри па су и агресори залуђени својим вођом и његовом идеологијом претрпели огромне губитке. Управо та залуђеност идеологијом зла и вођом који је предводи најбољи је доказ колика може бити колективна поремећеност која може ето дати масовну подршку чињењу зла.
Милош Лазић
Дан побед над фашизмом, а одскора "Дан Европе", код нас се збио барем неколиоко седмица касније - ако смо га икада и дочекали - јер тај рат као да траје и дан-данас. Јер, шта смо сачували од тековина антифашистичке борбе? Да ли такозвани СУБНОР (а сумњам да још има преживелих) и сличне владине и невладине организације што обитавају на буџету? Ако су нам они део сећања, боље да заборавимо. С тим у вези, ТАНЈУГ-у је посао да објави вест, а на "Политици" је да је превде на српски језик и приведе не само успоменама, већ и истини.
konačno
Nemačka je konačno sjahala sa svojim Danom Evrope, kojim je cela EU pokrivala ovaj sveti dan pobede nad fašizmom, a i mi smo se tome , na sramotu, pridružili. Balone i lampione neka nose pobedjeni, mi smo pobednici, neka se to nikad ne zaboravi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja