utorak, 19.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 08.05.2019. u 22:55 J. A. – I. A.
VELIKI PRITISAK NA MALE PROIZVOĐAČE HRANE

Farmeri traže profit u bademovom mleku

Više od 95 odsto mleka u Americi proizvodi se na megafarmama, koje kontrolišu tržište, pa za porodična gazdinstva više nema posla
(Фото Пиксабеј)

Čak 99 odsto hrane na trpeze Amerikanaca dolazi sa megafarmi, koje guše mala poljoprivredna gazdinstva. Zabrinjavajući podatak nedavno je objavio naučni institut (Sentience Institut) iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema dostupnim podacima, u ovoj zemlji 99,9 odsto pilećeg mesa dolazi iz „fabrika hrane”, a svinjetine 98,3 procenta.

Amerika je bila ponosna na svoje dobro organizovane poljoprivrednike. Porodične farme, nekoliko puta veće od prosečnih evrop-

skih, bile su oslonac američkog agrara. Ali one primetno nestaju u poslednjoj deceniji, prenosi Ekapija.

Razvojem agrobiznisa organizuju se intenzivne produktivne ekonomije koje idu u pravcu smanjenja troškova proizvodnje i povećanja dobiti. Problemi koji se vežu za takve ekonomije jesu manji izbor hrane, kontrolisane cene, neizmerno štetan uticaj na ruralno stanovništvo.

Poljoprivreda Amerike već dugo pati od pritiska ogromne moći svega nekoliko velikih i moćnih agrokorporacija koje kontrolišu preko 95 odsto proizvodnje, prerade i distribucije, navode iz neprofitne organizacije Farm eid.

Najgore prolaze porodične farme za proizvodnju mleka, jer potrošnja poslednjih godina nije sustizala proizvodnju. Prošlogodišnje niske otkupne cene donele su sumrak proizvođačima mleka širom Amerike. Iako je reč o posedima sa 200 do 300 krava, poljoprivrednici su nemoćni pred korporacijama koje organizuju sopstvenu proizvodnju i drže i po nekoliko hiljada životinja na jednom prostoru. Uskoro će više od 95 procenata mleka biti proizvedeno unutar „grandomanskih farmi”, kažu u Farm eid organizaciji.

Sve ovo dovelo je do drastičnog smanjenja broja poljoprivrednika. U 2018. godini bilo ih je 93 odsto manje u odnosu na 1980, pokazuju podaci instituta.

S druge strane, police supermarketa neprestano su pune. Ovaj institut objavio je da 99 odsto hrane životinjskog porekla proizvedeno u mega farmama. Gotovo da ništa od svinjskog i pilećeg mesa na tržištu nije uzgojeno na tradicionalnim imanjima. Kada se govori o goveđem mesu, slika je nešto bolja. Na policama prodavnica može se pronaći oko 30 odsto govedine proizvedene na porodičnim gazdinstvima.

Poljoprivrednici i mnoge neprofitne organizacije bore se na razne načine kako bi osvestili potrošače o važnosti izvora hrane. Ali mnogi poljoprivrednici i uzgajivači životinja prinuđeni su da se sa tradicionalnih delatnosti okrenu drugim poslovima koji im mogu doneti bolju zaradu, a pre svega kakvu takvu perspektivu. Primer je proizvodnja badema. Farmeri iz Kalifornije, suočeni sa svim problemima, rešili su da će i dalje da nastave sa proizvodnjom mleka, ali ne životinjskim. Trenutno je bademovo popularnije. U poslednjih nekoliko godina porastao je trend sadnje badema na nekadašnjim pašnjacima i poljima kukuruza u Kaliforniji. Prema rečima Ričarda Vajkota, predsednika udruženja Kalifornijski bademi, potražnja će kontinuirano rasti i u narednim godinama. Razlog tome je svest potrošača o klimatskim promenama i kvalitetu nutrijenata hrane.

Potražnja za bademovim mlekom je u stalnom porastu – sedam odsto godišnje. Sve više Amerikanaca traži proizvode od njima poznatih proizvođača. Takođe, traže mleko od badema, jer je lokalno proizvedeno, zdravo, proizvodnja je manje štetna po okolinu i ne dovodi se u pitanje dobrobit životinja. Proizvodnja bademovog mleka jedan je od primera borbe protiv mega korporacija s jedne i druge strane stola, odnosno proizvođača i potrošača. Američka poljoprivreda pod ozbiljnim je pritiskom. U toj situaciji, mnogi koriste sopstvena znanja i dostupne resurse kako bi ostali da rade na svojim posedima, okrećući se drugim, profitabilnijim granama.

Komеntari7
69be9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бадемово шта?
Све је то лепо и красно. Може се разумети и да потрошачи желе да пију неку другу течност и да произвођачи хоће да им је произведу и да тако зараде. Ипак, та течност, било да је од бадема, соје, кокосовог ораха или неке друге биљке, не може и не би смела да се назива млеком. Тиме се потрошач доводи у заблуду. Такве течности беле боје немају карактеристике и састојке млека. Шта је корисније, о томе ће се ломити копља. Само мора да постоји неки ред и да се јасно зна шта је шта.
Milos Matovic
Bogu hvala da krene to i kod nas, zdravo je...
Snežana
I ja se borim protiv megakorporacija na mikro način: kupujem na pijaci od direktnih proizvođača sa sela.
Nemanja
Sve dok megakorporacije ne posade bademe
Opacic
Svaka ko je ziveo u Americi zna da se hrana i ukus nemogu uporediti sa osnovnom hranom u Srbiji cak ni ono sto se tamo smatra kvalitetnim a o cenama da ne govorim nprimer kilogram kvalitetnije Govedine kod mene u teksasu je preko 3000 dinara
razlike
Opacic@ U Americi , od kvaliteta hrane, raznog ukusa i razliciti cena /tesko da izaberes, ali / mozes apsolutno sve da nadjes, samo je pitanje koliko si spreman da platis. A kvalitet mesa je neuporedivo bolji, narocito u Teksas-u , nego kod nas u Srbiji, gde ako nemas svog mesara mozes i da se otrujes, a pritom cene nisu zanemarljive za nasa primanja.
InfoSek
Naravno, kao sto ti je i satnica 3000 dinara.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja