četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.05.2019. u 21:21 D. Mučibabić

Arhitekte traže zaštitu Zapadne kapije Beograda

Asocijacija srpskih arhitekata službama zaštite uputila predlog da zdanje arhitekte Mihajla Mitrovića u Novom Beogradu postane spomenik kulture
(Фо­то Драган Јевремовић)

Asocijacija srpskih arhitekata (ASA) zahteva da Zapadna kapija Beograda, arhitekte Mihajla Mitrovića, bude upisana u registar kulturnih dobara. Predlog da zdanje u Ulici narodnih heroja 43 bude proglašeno spomenikom kulture uputila je gradskom i republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Skupštini grada. Razlog za ovakav potez je to što Mitrovićeve kolege žele da sačuvaju izvorno arhitektonsko stanje objekta i spreče njegove zloupotrebe u građevinskom i funkcionalnom pogledu, kaže Slobodan Maldini, predsednik ASA čiji je član bio i arhitekta Mitrović koji je umro decembra prošle godine.

– Devastacija tog objekta načinjena je grafitom koji je neprimeren i nije umetničko delo. Mitrovićevo zdanje ima poseban odnos prema muralima jer na tavanici i fasadi na ulazu u Zapadnu kapiju Beograda već postoji mural Lazara Vujaklije. Posle moje reakcije autor grafita pristao je da ga prekreči i sada u dogovoru sa Mitrovićevom kćerkom, naslednicom autorskih prava, bira boju za krečenje – ističe Maldini.

Zapadna kapija Beograda, prozvana „Geneksova” kula, sagrađena je 1977. godine. Zdanje je visoko 117 metara i čine ga niži stambeni deo i viši poslovni, a dve kule povezuje most na 26. spratu. Na vrhu je rotirajući restoran koji nikada nije proradio. Mitrović je u pola veka dugoj karijeri projektovao više od stotinu objekata, ali samo je Zapadna kapija Beograda, kako je govorio, njegovo remek-delo. Dočekana je sa nepoverenjem, osporavana u toku gradnje, a danas malo ko može da zamisli ulazak u prestonicu sa zapada bez tog objekta.

– Fasada kula urađena je u natur betonu (beton brut) sa elementima strukturalizma i konstruktivizma i predstavlja izvanredan primer arhitekture brutalizma u Srbiji koji svojim kvalitetima može da se poredi sa najpoznatijim primerima arhitekture brutalizma u svetu, posebno onog koji je razvijan u toku šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Mitrovićevo tretiranje forme i detalja približavaju objekat stilskom periodu postmoderne i kao takav ovo je redak sačuvani primer ovog ranog stila u Srbiji. Zgrada je danas dominantni vizuelni reper grada, a njena likovna ekspresija obeležila je jednu epohu u razvoju srpske arhitekture – navodi Maldini razloge zbog kojih zdanje zavređuje da bude uvršćeno u registar kulturnih dobara.

Zgrada u Novom Beogradu uživa prethodnu zaštitu što znači da su njene vrednosti već prepoznate bez obzira na to što brojni laici i deo stručne javnosti ne deli mišljenje službe zaštite.

– To je lepa ideja. Zgrada ima sve predispozicije da bude spomenik kulture – kaže Olivera Vučković, direktorka gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Kada će Zapadna kapija Beograda postati deo porodice zaštićenih objekata prestonice niko ne može da precizira jer su neki objekti na to čekali deset i više godina, naglašava Vučkovićeva. Osim toga što, kaže ona, sve zavisi od dobre volje, za prikupljanje dokumentacije potrebno je šest meseci. Ono prethodi predlogu odluke za proglašenje koja se šalje Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ukoliko se taj zavod saglasi, nacrt odluke dostavlja se Ministarstvu kulture, a ono ga šalje vladi čija je reč poslednja. 

Komentari17
d5c74
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bane
A da li ta zaštita podrazumeva zabranu kačenja ogromnih reklamnih panoa preko poslovnog dela objekta ?
арх. Митар Митровић
Генекс кула представља озбиљно дело брутализма, високо цењено и када је била изграђена, али и данас, ако не и више. Цео Њујорк је имао прилике да се увери у достигнућа домаћих градитеља те епохе на изложби у Мома галерији. Могу лично да посведочим да интересовање за ово дело архитекте Михајла Митровића расте рапидном брзином, посебно преко друштвених мрежа, а нарочито након поменуте изложбе, те постаје све више место ходочашћа како људи из струке тако и лаика. Када погледате стилизоване приказе панораме Београда, он је увек ту, тик поред силуете "Победника", звоника Саборне цркве, "Београђанке", Храм Светог Саве... На крају крајева, сам епитет Западне капије довољно говори о њеном значају. Она је одавно део колективног, део идентитета, део нас, просторно-историјски међаш. Брутализам не лежи свакоме то је истина, али сигуран сам да већина не гаји превише симпатија ни према Пикасу, Полоку, Браку... Генекс је тамо где треба - у модерном делу Београда у времену када се тако градило свугде.
Драган П.
Генексова кула није лепа за око, али је веома маркантна, и што је посебно битно, уклапа се у свој амбијент, на самом ободу Новог Београда, који је цео "новоградња". За разлику од неких других архитектонских чуда која данас на силу гурају у центар и на друга места на којима штрче као нешто у млеку, Генексова кула у потпуности припада том амбијенту. Сигурно је да 70-их година прошлог века ником не би пало на памет да на тој локацији прави палату у стилу сецесије, или тако нешто, јер би то било бесмислено и дегутантно. Мислим да тај објекат дефинитивно представља архитектонско наслеђе града и да треба зауставити његово девастирање. Кад би се ротирајући расторан некако ставио у функцију, била би то велика атракција Београда. Чак и Тирана има ротирајући ресторан...
Драган П.
Да, Слађана, то сте добро рекли, иако верујем да сте били иронични. Наиме, многи странци се интересују баш за те бетонске грдосије из социјалистичког времена. И то има своју публику. О укусима не вреди расправљати. И ја сам рекао да кула није лепа, али јесте монументална и има неку своју естетику у датом амбијенту. Трагично би било посадити тако нешто у центар града. А "зелена равница" у којој је ова зграда саграђена заправо је ледина својевремено опредељена не за то буде лепа зелена равница, већ место на ком ће бити изграђен Нови Београд. Хтели ми то или не, Генексова кула је данас један од симбола Београда. И још нешто, брутализам није карактеристика само социјалистичких земаља. Бетонских бруталистичких грдосија има по целом свету, можда и највише у В. Британији, Канади, Аустралији...
Sladjana
Staviti ogromnu betonsku grdosiju nasred tada zelene ravnice, putujem cesto autoputem Zagreb-Beograd i kada vidim to cudo na ulazu gde mozete videti da pola prostora zjapi prazno je neprirodno.Pa arhitektura pogotovo je zastrasujuca kod Panonske mornarnice.Nikad necu zaboraviti grmi seva i prolazim kraj tih ljepotana,dobar horor to moze docarat.Evo turisticka ponuda obilazak arhitektonske zaostavstine Beograda iz socijalizma za vreme nevremena,samo za ljubitelje horora.
Mila
Bilo bi korisnije da se razmotri ideja da se poslovni prostor aktivira. Znate li da 30-tak spratova, cela poslovna kula, zvrji prazna? Mašinska hala, u podrumu zgrade, izaziva strah, puna zastarelih pumpi za grejanje. Nekadašnje kancelarije pune prašine i đubreta. To je mnogo važnija tema za razmišljanje.
empty straw
Koncept stambene kule je riskantan generalno. Meni se, međutim, sviđa ovaj objekat. Šteta što nije realizovan u integralnoj verziji i što se ne održava bolje. Takođe, čuo sam da je nakakvog udela u projektovanju enterijera imao Hans Dal, pobednik konkursa za nesuđenu beogradsku operu 1971.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja