četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:40

Nema naplate selfija u nacionalnim parkovima

Za sakupljanje puževa, pečuraka, lekovite trave, kao i za držanje hotela, restorana, mini-hidroelektrane na ekskluzivnim mestima u zaštićenim područjima plaća se naknada
Autor: Goran Volfčetvrtak, 09.05.2019. u 22:55
Национални парк „Ђердап” (Фото Станко Костић)

Ko sakuplja puževe, lekovitu travu, pečurke ili ima hotel, rudnik ili mini-hidrocentralu, bavi se kakvim komercijalnim poslom u zaštićenim područjima Srbije, poput Stare planine, Fruške gore, Kopaonika, plaćaće za to naknadu. Ovo su nove mere zaštite prirodnih resursa Srbije koje je propisalo Ministarstvo zaštite životne sredine, dok su upravljači zaštićenih područja bili u obavezi da utvrde visine ovih taksi, poštujući propisane maksimalne limite.

Država je propisala, recimo, da se po ležaju u hotelu koji se nalazi u nekom od nacionalnih parkova može naplatiti do 1.200 dinara godišnje naknade. Voziti turiste po jezeru ili reci, vlasnika će koštati do 30.000 dinara godišnje, oni koji drže kafanu, pečenjaru, objekat brze hrane, plaćaće do 1.005 dinara godišnje.

Ozbiljnu zabunu u javnosti izazvale su i odluke da se naplaćuje i snimanje igranih filmova, do 12.500 dinara po danu, dokumentarnih 5.000, a fotografisanje do 2.000 dinara na dan. Ovo je počelo da se primenjuje na Staroj planini, ali samo kada je reč o komercijalnim stvarima. Niko, pa ni „Srbijašume”, upravljač ove prelepe zaštićene planine, nema nameru da naplati bilo šta posetiocima koji se fotografišu, prave selfije. Ali, kompanija „Štil”, poznata po motornim testerama, platila je naknadu kada je snimala reklamu za svoje proizvode na šumovitoj Goliji. Onaj ko se snima zarad lične uspomene ništa ne mora da plati, ni na Goliji niti na Staroj planini, u Sićevačkoj klisuri, Kamenoj Gori. Na ukupno 52 zaštićena područja kojima upravljaju „Srbijašume”.

Ovo javno preduzeće, kako nam kažu najodgovorniji, staralo se prvenstveno o zaštiti lokalnog stanovništva, pa prirodnih resursa. Minimalne naknade predviđene su za one koji obavljaju razne delatnosti i žive u tim područjima. Onaj ko pravi biznis, profit, zahvaljujući i prirodnim resursima plaćaće maksimalno. Tu je reč prevashodno o rudnicima, dalekovodima, vetrogeneratorima, eksploataciji kamena iz planine, peska i šljunka iz reke. Cilj jeste da se zaštiti priroda, ali i stanovništvo, jer imamo sve više opustelih krajeva.

Dakle, kada seosko domaćinstvo izdaje ležaj, platiće minimalnu naknadu, hotelijer maksimalnu, barem u onih 13 od 52 zaštićena područja kojima upravljaju „Srbijašume”a za koje su usvojene naknade. Druga javna preduzeća osnovana kao upravljači nacionalnih parkova, parkova prirode, predela izuzetnih odlika, imaju mogućnost da sve naplate shodno propisanim maksimalnim tarifama.

Upravljači zaštićenih područja, u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, bili su u obavezi da sredstva prikupljena na ovaj način drže na posebnom računu i koriste za zaštitu, razvoj i unapređenje zaštićenog područja, ali je sada to novim propisima promenjeno. Javna preduzeća osnovana za ove namene naknade mogu da koriste, u skladu sa planovima i programima upravljanja i godišnjim planovima poslovanja, odgovorila je za „Politiku” Jasmina Jović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.

Ovom ministarstvu mogu se žaliti oni koji su dobili rešenja o plaćanju naknade, ukoliko je reč o područjima koja su zaštićena aktom Vlade Srbije. Ukoliko je to učinila Vojvodina kao pokrajina, onda je tamošnje resorno telo prava adresa ili jedinice lokalne samouprave, ukoliko je područje u njihovoj nadležnosti.

Na pitanje koliko će, recimo, prihodovati Nacionalni park „Kopaonik” samo po osnovu naplate naknade za smeštajne kapacitete, odgovor Ministarstva je da se mora sačekati neko vreme, da upravljač, a to je preduzeće Nacionalni park „Kopaonik”, izvrši obračun, pa tek onda, eventualno, saznamo o kojoj je sumi reč. O tome da li ta sredstva mogu biti upotrebljena za izgradnju kanalizacione mreže i tako zaštiti ove ugrožene planinske lepotice, rečeno nam je i da je to u nadležnosti lokalne samouprave.

Direktor Nacionalnog parka „Kopaonik” dr Bojan Milovanović kaže da se sredstva prikupljena od naknada neće koristiti u ove svrhe. – Kanalizaciona infrastruktura na Kopaoniku je građena sedamdesetih godina. Investitori nisu imali obavezu da pre gradnje hotela ulažu u infrastrukturu, pa se taj problem meri milionima evra. Odrađena je tenderska dokumentacija i potrebno je 17 miliona evra da se uradi odvod otpadnih voda sa vrha ove planine. Sredstva nacionalnog parka u ovom bi bila minorna – kaže Milovanović.

On dodaje da se sredstva koja prikupi nacionalni park koriste za uređenje staza, šetališta, ali i za finansiranje poslovanja samog preduzeća, plate.


Komentari10
85563
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sinisa Stojcic
Najlepsi NP Djerdap nema drzavni tretman kao NP Kopaonik, iako postoji Zakon, ali to je tako. Ova fotografija sve pokazuje
FORum LIvii
Osnovni problem zasticenih zona prirode je zagadjenje voda i tretiranje otpada. SAV novac od naknada mora biti u funkciji izgradnje precistaca voda , bio diskova i jacanje inspekciskih sluzbi.
Miki
Ko će da procenjuje da li je fotograifsanje u lične ili komercijalne svrhe?!? Imao sam problem u jednom našem nacionalnom parku, da su me šumari spopali da platim dan fotografisanja, jer su oni procenili da radim komercijalno, samo na osovu toga što imam napredan i po njima "profesionalni" digitalni fotoaparat. Inače, samo se amaterski bavim fotografijom, i taj dan sam radio porodične fotografije.
Marina
Kako cete zastititi Zlatibor? Na Partizanskim vodama se ozbiljno grade zgrade sa dosta apartmana. Tamo nastaje grad. Nece mnogo proci pa ce svi sadrzaji grada dospeti i tamo, sa svim gradskim sadrzajima: kolima, kamionima, gradskim prevozom, velikim trgovinama i svim ostalim gradskim atributima. Ljudi ce traziti zaposlenje i trajno se naseljavati tamo, donoseci sa sobom sva ona zagadjenja koja oni proizvode. Zlatibor je, radi profita pojedinaca, zrtvovan. To vise nije planina za turizam, lecenje i odmor. Tamo vise nema onog cistog planinskog vazduha kakvog je bilo. Na Zlatiboru se uskoro nece lepo disati. Steta, bas steta!
Miki
Pitanje je na mestu. Kopaonik je još više uništen, bez uopšte ikakve ideje ili inicijative da se tome stane na put. :(
Preporučujem 7
Džon Smartfon
U Parizu postoji odredba da je slikavanje Ajfelovog tornja po danu slobodno, ali da se snimanje nocu placa! Stvar je u tome da je Ajfelov toranj nocu osvetljen i vazi za umetnicko delo. Ako slikate samo za licnu uptrebu - to je OK. Ako slikavate profesionalno - pare na Sunce!!!
Beogradjanin Schwabenländle
Господине ово је само делимично тачно. Дозвола Вам треба само уколико сликате професионално или објавњујете снимке на неким такозваним дрштвеним мрежама; морате ставити сипод фотографије, Copyright Tour Eiffel, Illuminations Pierre Bideau, који је 1993 или 1995 увео ноћни шоу на торњу. Уколико правите приватне фотографије можете колико хоћете.
Preporučujem 0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja