nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

Skulpture Petra Ubavkića za rođendan Narodnog muzeja

Narodni muzej u Beogradu danas obeležava 175 godina postojanja izložbom radova našeg poznatog vajara, čijom je postavkom 1882. počela izložbena delatnost ove kuće
Autor: Milica Dimitrijevićpetak, 10.05.2019. u 10:15
Генерал Ђура Хорватовић, 1877. (Фото: НМ)

„Mati Srbija” Petra Ubavkića jedna je od prvih skulptura u našoj novijoj istoriji umetnosti, ujedno je i prvo vajarsko delo domaćeg autora koje je 1882. dospelo u Narodni muzej u Beogradu. Iste godine izložbom tog i još jednog njegovog rada – „Biste kneza Mihaila” – premijernom u našoj zemlji kada je reč o skulptorskim delima, naša najstarija muzejska institucija počela je ujedno svoju bogatu izložbenu delatnost koja traje do danas.

Odluka da se ovogodišnja proslava 175. rođendana ove kuće obeleži svojevrsnim omažom velikom stvaraocu – postavkom njegovih skulptura iz muzejske zbirke koja se otvara danas u 13 sati i traje do 20. maja – podsetnik je na te važne momente ne samo ovog muzeja, već i naše cele umetničke scene.

Kolekcija Muzeuma srpskog počela je da nastaje davne 1844, nakon apela Jovana Sterije Popovića državnim nadleštvima koji je raspisao kao ministar prosvete, a u kojem je inicirao prikupljanje i dostavljanje starina. Mihailo Valtrović, poznati arhitekta, profesor klasične arheologije na Velikoj školi i upravnik Narodnog muzeja od 1881. do 1895, odlučio je za svog mandata da otkupi na početku teksta pomenutu Ubavkićevu skulpturu mecenarski razmišljajući, na šta podseća Vera Grujić u delu „Zbirka jugoslovenske skulpture Narodnog muzeja u Beogradu”, navodeći njegove reči da će se tako „podejstvovati na duh umetnikov; učiniće te će osetiti da u svojoj domovini nije stran i daće mu nekoliko mogućnosti za dalji rad u slavu i čast sebi i svojoj otadžbini”. U to doba publika je o svim sličnim akvizicijama koje, zapravo, čine istoriju srpskog modernog vajarstva u malom, mogla da prati i posredstvom štampe koja je o tome redovno izveštavala, pa ni popularnost autora nije izostajala prilikom izlaganja tih dela.

Važnost Ubavkića, umetnika koji je pripadao akademizmu u znaku preporoditelja srpskog nacionalnog i kulturnog bića, ogleda se i u tome što je bio, uz Đorđa Jovanovića, jedan od naših najstarijih školovanih vajara. Prve pouke iz umetnosti dobio je u gimnaziji, odlazi potom 1874. u Minhen, gde prvo upisuje Umetničko-zanatsku školu, a onda i Likovnu akademiju, da bi 1878. nastavio školovanje na Institutu lepih umetnosti u Rimu, gde je uradio neka od svojih najznačajnijih dela. Bio je dugogodišnji učitelj u Trećoj beogradskoj gimnaziji i član Srpskog učenog društva od 1883. Učestvovao je na međunarodnim izložbama u Parizu i Londonu, bio je jedan od osnivača „Lade”, a izveo je tokom karijere ukupno osamdeset skulptura. Sačuvano je do danas njih tridesetak, pri čemu jezgro vajarske zbirke Narodnog muzeja čini devet radova u mermeru i bronzi i ovom prilikom svi su izloženi.

Uz napomenu da je danas ulaz u muzej besplatan, bitno je reći da je najstariji eksponat postavke „Portret Đure Horvatovića” iz 1877, što je ujedno i najstarije sačuvano Ubavkićevo delo. Bista je nastala prema fotografiji, iako je umetnik izgleda bio u prilici i da upozna lično pukovnika, kasnije generala Horvatovića, jedno vreme i ministra vojnog, učesnika Srpsko-turskih ratova za oslobođenje. Tu su i skulpture pod nazivima „Ciganka” iz 1885, „Portret kraljice Natalije” iz 1887, „Kralj Aleksandar Obrenović” iz 1895, „Vuk Karadžić” iz 1889, „Portret Branislave Simić” iz 1904, plaketa „Karađorđe i Kralj Petar Prvi” iz 1904. i reljef „Portret starog oficira” iz 1908...

Ubavkićeva dela mogu se videti i u javnom prostoru, čak tri biste su na Kalemegdanu: Đure Daničića iz 1891, Jovana Gavrilovića iz 1893. i Đure Jakšića iz 1896. Poznata kompozicija „Takovski ustanak” iz 1898-99. nalazi se u Takovu i na zelenoj površini u Ulici kneza Miloša u Beogradu, dok su poprsja Vuka Karadžića, Josifa Pančića i Dositeja Obradovića upravo ispred pročelja gimnazije u kojoj je proveo radni vek, u Njegoševoj ulici u Beogradu.


Komentari1
c8e46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Gde je kulturno stvaralastvo jednog naroda ? Tamo gde je i narod. Takva bi bila logika da nije ratova i rasejavanja. Tako je Dr. Uros Stankovic izbegao iz Beograda 1944 i kasnije dospeo za Australiju kao raseljno lice. U Melburnu je osnovao izdacacku kucu Srpska Misao koja je stampala 7o knjiga od Srpski pisaca iz diaspore - na cirilici

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja