petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 10.05.2019. u 20:00 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: Jurij Aleksandrov, reditelj

Ruska opera ima sopstveni put

Danas više ne važi stereotip da ruski reditelj može da režira samo rusku operu, a italijanski samo italijansku. Italijani „kasape” rusku operu kako im padne na pamet
(Фото Архива театра Опера Санкт Петербурга)

Nacionalni umetnik Rusije Jurij Aleksandrov, osnivač i stalni umetnički rukovodilac teatra Opera Sankt Peterburga, jednog od najboljih i najnagrađivanijih muzičkih pozorišta u Rusiji i van njenih granica, ponovo je gost Beograda. Na sceni nacionalnog teatra publika je preksinoć imala  priliku da gleda predstavu „Lovci bisera” Žorža Bizea, a večeras će od 19.30 sati na sceni zemunskog „Madlenijanuma” ovaj renomirani ansambl gostovati sa predstavom „Fausta” Šarla Gunoa, obe u režiji Jurija Aleksandrova. Gostovanje je realizovano u okviru turneje Opere Sankt Peterburga, a povodom 150 godina Narodnog pozorišta u Beogradu i dve decenije „Madlenijanuma”.

– Izvodićemo večeras Gunoovog „Fausta” i, uprkos prilično avangardnoj, avanturističkoj i modernoj postavci, muzičke principe smo do kraja ispoštovali. Hoću da kažem da smo mi možda jedini teatar koji ovu predstavu izvodi u integralnom muzičkom obliku. Beogradska publika će imati prilike ne samo da vidi zanimljivo koncipiranu predstavu, već i da čuje muziku koju nikada ranije nije čula u „Faustu”: „Margareta za preslicom – 2. deo”, „Hor veštica”, opersku verziju „Valpurgijske noći” – kaže Jurij Aleksandrov koga beogradska publika dobro poznaje jer je pre nekoliko sezona upravo u „Madlenijanumu” režirao opere „Travijata” i „Pajaci”.

Važite za umetnika koji svojim kreativnim eksperimentima i neočekivanim rediteljskim rešenjima pomera granice umetnosti. U čemu se ogleda osobenost predstava „Lovci bisera” i „Faust”?

Moj teatar, koji sam osnovao i koji do danas vodim, pre svega je muzički teatar, iako je po svim spoljnim obeležjima rediteljski. Ali je vaspitavan na principu: muzika ispred svega ostalog. Samo muzika mi daje pravo da sudim da li je opera zanimljiva ili nije. Kada počnemo da radimo neku operu, često čujem komentar: „Pa to je loša opera”. Ako govorimo o velikim kompozitorima, tu ne može biti loših opera. Može biti samo loše režiranih opera. Zato je muzička partitura fundament. Naravno, bitan je i tekst, bitne su i rediteljske ideje, ali ne nauštrb muzike.

Koliko se ruska opera danas izvodi u svetu? Kojim putem ide ruski muzičko-scenski izraz?

Činjenica je da je ruska opera danas veoma popularna na zapadu i povremeno uspevam da uradim neke postavke i van Rusije. Na primer, u La Skali sam režirao delo „Čerevički”, u Varšavi „Jevgenija Onjegina”, u Vroclavu „Borisa Godunova”, da ne nabrajam dalje. Nedavno sam imao premijeru „Carske neveste” u Estonskoj nacionalnoj operi. Ruska opera je tražena i kod stranih reditelja. Danas više ne važi onaj stereotip da ruski reditelj može da režira samo rusku operu, a italijanski samo italijansku. Italijani „kasape” rusku operu kako im padne na pamet! Nažalost, često vidim da strani reditelji u ruskoj operi dozvoljavaju sebi takve stvari kakve nikad ne bi u svojoj nacionalnoj operi. Ima i briljantnih izuzetaka, ali uglavnom je to neki istorijski uslovljen, čak nametnut koncept, koji nema veze sa ruskom muzikom. Uzmimo samo homoseksualnu priču između Onjegina i Lenskog, koju sam video u Nemačkoj... Sve su to besmislice! Ruska opera ima sopstveni put. Dosta se razlikuje od italijanske po maniru izvođenja, po artikulaciji, po svojoj vokalnoj školi u celini. Zapravo počiva na repertoarskom teatru kakav postoji samo u Rusiji.

Opera Sankt Peterburga je u vreme osnivanja pre tri decenije bila zamišljena kao stvaralačka laboratorija. Kakva je bila njena putanja do trenutka kada je postala Državni kamerni muzički teatar?

Moj teatar nastao je po principu dominantne uloge muzike, jer smatram da umetnik koji ima glas treba da živi od velike muzike. Kamerne muzike nema tako mnogo i, kada smo okupili ansambl izuzetnih pevača, postalo je jasno da im treba velika muzika. Zato na sceni našeg teatra imamo kompletan klasični ruski i strani repertoar, kao i mnogo savremenih operskih dela. Naši umetnici su univerzalni. Generalno govoreći, princip kamerne opere je da ruši „četvrti zid”, tako da moji solisti mogu da igraju predstave na pola metra od gledaoca, koji onda oseća ne samo kako umetnik diše, već i kako zrači. Opera Sankt Peterburga je pre svega opera krupnog plana. Navikli smo da živimo od svakog pedlja scene, što izuzetno disciplinuje umetnike. Nastojimo da mizansceniranjem pletemo priču predstave, čineći je ekspresivnijom. To je prirodan proces, štaviše, naš teatar je inicijalno bio svojevrsna stvaralačka laboratorija, ali pošto ga ja doživljavam ne samo kao poligon za sprovođenje svojih rediteljskih ideja, već i kao školu za pevače, dirigente i orkestar, Opera Sankt Peterburga je veoma brzo prerasla u stalni državni teatar. Danas naši pevači rade po čitavom svetu.

U kakvoj atmosferi rade vaši umetnici budući da je Sankt Peterburg rasadnik talenata?

I bivši i sadašnji umetnici dobro znaju da se u našem teatru ne samo uči novi repertoar, već i ovladava profesijom. Mi, na primer, imamo jedinstven hor, koji igra bolje od baleta i peva bolje od hora bilo kojeg operskog teatra. A ima samo 14 članova! Ali oni su dobro uvežbani i ne dobijaju ništa manje aplauza od solista. Treba takođe uzeti u obzir i to da imamo veoma jaku konkurenciju. Pored nas su tri scene Marijinskog teatra, Mihajlovski teatar... I naš konkurentni potencijal i snaga su isključivo u talentu i u kvalitetu. Na tome sve i počiva.

Komentari2
14ef9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin
Svaka cast, napre, cenjenoj gospodji Madleni! Jedina je ona pruzi pravo zaduzbijanstvo ovom gradu. Mi verujemo da je stvarno zasluzila visoko priznanje: i pozoriste i muzej su izvanredni! Ova predstav je bila pravo uzivanje u svakom pogledu! Imamo priliku da uporedjujemo: BRAVO! Zaljimo sve, koje su propustili i ocekujemo naredno gostovanje! Veliko hvala!
Akihiro Masaaki
Vecerasnji Faust u Madlenijanumu po svim elementima scensko-muzicke postavke i interpretacije, spada u sam vrh operske umetnosti. Posebne cestitke jubilarcu-Madlenijanumu i gospodji Madleni, koja je na blistav nacin, dovodjenjem sjajnih operskih umetnika bratskog Sansk Peterburga obelezila znacajnu godisnjicu najznacajnije zaduzbine, baseg doba, u Srba i u Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja