utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Izbori za EP i Srbija

Autor: Dr Zoran Milivojevićsreda, 15.05.2019. u 18:00
(Срђан Печеничић)

U svim predviđanjima dominira ocena da su predstojeći izbori za Evropski parlament 26. ovog meseca od istorijskog značaja za dalju sudbinu EU u celini. Osnovu ovakve najšire prihvaćene ocene predstavlja tekuća idejna, institucionalna i funkcionalna kriza EU, čiji rasplet direktno određuje njenu dalju sudbinu. Još od 2008. s početkom globalne ekonomske krize i krize evrozone, koja još nije prevaziđena, preko emigrantske krize i sa njom u vezi krize institucija (autoritet i poštovanje političkih odluka), njihovog funkcionisanja i poštovanja pravne tekovine EU (osporavanja Dablinskog i Šengenskog sporazuma i dr), sve do bregzita sa mogućim daljim centrifugalnim tendencijama, vidljive su potrebe definisanja nove institucionalno-političke osnove EU i strategije njenog ostvarivanja. Tekući globalni kontekst sa promocijom multipolarnosti i afirmacijom novog globalnog uticajnog trougla Vašington–Peking–Moskva pomenutoj potrebi i zadatku pred EU daje dodatnu težinu.

Već sada je jasno da je dostignuti nivo integrativnih procesa sa evropskom monetarnom unijom (EMU i evro kao zajednička valuta) neka vrsta plafona i osnov pre svega za stabilizovanje i dalje održavanje imajući u vidu tekuća ekonomska zaoštravanja na globalnom planu (kriza neoliberalnog koncepta, sankcije kao metod borbe za dominaciju, protekcionizam, kriza funkcionisanja STO, itd.). EU već dodatno opterećuju socijalno-političke tenzije i pred njom je veoma važno pitanje načina suprotstavljanja tim tenzijama sa političkim negativnim efektima koje izaziva problem raspodele, odnosno sve veći jaz bogate manjine i skromne i osiromašene većine, što već izaziva ozbiljne političke posledice (populizam, levi i desni ekstremizam i sl.), a i sa elementima klasne borbe (primer „žutih prsluka” u Francuskoj).

Na političkom planu sve je vidljivije da su dublje integracije u spoljnoj i bezbednosnoj politici i dalje neizvesne, odnosno da su dalja odricanja od suvereniteta država članica u tim segmentima teško ostvariva, što bregzit nedvosmisleno potvrđuje. Naime, imigrantska kriza, poštovanje pravne tekovine i proklamovanih političkih „standarda” u oblasti funkcionisanja političkih sistema, otvorili su važan politički problem u nekim slučajevima (Mađarska, Poljska, Austrija, Italija, Grčka), gde su nadvladali nacionalni interesi i primenjena suverena prava država članica povodom tih interesa, nezavisno od važećih normi i proklamovanih „standarda” EU. Ovaj problem, kombinovan sa suverenističkim ili populističkim, već kako kome odgovara, tendencijama i sa novim izazovima u transatlantskim odnosima, predstavlja poseban izazov za EU u političkoj sferi koji zahteva ozbiljno postupanje na idejno-političkom i institucionalnom planu u narednom periodu.

Šta je onda istorijsko u predstojećim izborima za EP? Upravo tekući krizni kontekst kombinovan sa sudbinskim izazovima sa kojima se EU suočava u narednom periodu, jer EP, kao demokratski i institucionalno-politički osnov funkcionisanja EU, daje pravni legalitet i politički legitimitet političkim strukturama i novim postizbornim institucijama za odgovarajuće postavljanje i delovanje u za EU istorijsko-razvojnom smislu.

Kada je reč o Srbiji, ishod predstojećih izbora za EP, konstituisanje novih institucija na bazi izbornih rezultata i političkog konsenzusa vodećih političkih struktura i članica EU treba da odgovori na pitanje da li će u novom procesu „generalne popravke” ili, tačnije, rekonstrukcije EU, biti kakvog i kolikog prostora za novu politiku proširenja i njenu odgovarajuću dinamiku, što je pretpostavka za realizaciju sada utvrđenog strateškog cilja Srbije – pristupanja EU. Podsećanja radi, odlazeća Komisija EU nije imala proširenje u tematski projektovanom mandatu. Pokušaj korigovanja sa Strategijom iz februara 2018. nije strateško-politički zaživeo na način koji bi garantovao kontinuitet posle predstojećih izbora za EP (npr. stavovi Makrona i dr, sa prioritetom rešavanja unutrašnjih pitanja EU, itd). Dakle, predstoji tematska agenda nove Komisije (sa ili bez proširenja) i političko-institucionalna verifikacija na bazi obaveznog političkog konsenzusa u EU (Evropski savet i države članice) i, na bazi toga, procena realnog sadržaja i tempa ostvarivanja strateškog cilja Srbije.

 Međutim, nezavisno od izbora za EP i novih institucija, već je jasno da je za mogući prijem Srbije u EU termin 2023 (zatvaranje svih poglavlja i ugovor o pristupanju), odnosno 2025. godina (ratifikacija ugovora o pristupanju), neostvariv, imajući u vidu tekući usporeni tempo pristupnih pregovora i činjenicu da je „evropska perspektiva”, kao ponuda, izgubila sadržaj, a rasplet kosovskog čvora dobio poseban i širi geopolitički značaj. Stoga Srbija svoju evropsku politiku treba da redefiniše u pravcu veće inegrativne dinamike, nezavisno od političkog ishoda na nivou EU oko politike proširenja, a kroz efektivnije reforme političkog sistema i sopstvene pravne tekovine, kao i prema drugim pravcima koji bi efektivno podmirili strateške nacionalne interese i nadomestili neizvesnosti oko sadržaja i tempa u pristupanju EU.

Diplomata u penziji

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
051ac
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojsa
EU mehanizmi idu u nano-detalje, jer se iza njih krije originalna strategija nekoliko zemalja koje su definisale koncept i pokrenule formiranje ovoga sto imamo. Danas, i neke od starijih clanica, a pogotovu sve novije clanice, postavljene su u zavisni polozaj koji dovodi do potpune destrukcije onoga sto su imale ili ne dozvoljava razvoj onoga cemu su se nadale da ce moci da urade. Recimo, poljoprivreda. Holandija, u kojoj zivim, prakticno proizvodi povrce, mleko i mlecne proizvode koji bi mogli sihurno 5x jeftinije, a sa jos boljim kvalitetom i u vecim kolicinama, da se proizvode u drugim evropskim drzavama, sa suncanijom i povoljnijom klimom. Medjutim, desetine hiljada holandskih farmera bi ostalo bez svega sto danas imaju, a Holandija bi onda morala to da uvozi. Zato nove clanice i dalje grcaju, a tako ce biti mozda i do veka, jer originalni mehanizam daje prednost jednima i potpunu zavisnost ostalima. Boja, oblik i velicina jabuke su vazniji od cene i ukusa!
Sloba
Da, Holandjani su stvarno nedorasli nama. Zasto nisu odmah prodali to poljoprivredno zemljiste nekome za skupe pare da pravi stambene zgrade, kancelarije i soping centre? Dobili bi puno love, kupili bi jahte i bili na naslovnim stranama tabloida sa svojim starletama. Umesto toga, lomataju se sa poljoprivredom! Samo na izvozu voca i povrca Holandija -- mala, gusto naseljena zemlja -- zaradjuje duplo vise od srpskog BNP! Dok kod nas Vojvodina zvrji prazna. Ali udri brigu na veselje!
Preporučujem 13

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja