utorak, 23.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:09
POGLEDI

Neshvaćeni vizionar

Nemamo vremena da čekamo da istorija za pola veka kaže svoju reč, a da bismo barem približno ocenili kako stvari stoje morali bismo da znamo šta stoji iza predsednikove ideje o razgraničenju
Autor: Boško Jakšićsreda, 15.05.2019. u 18:00

Predsednik Aleksandar Vučić ocenio je da su njegove ideje o razgraničenju na Kosovu propale jer su „i naš narod i najveći deo sveta mislili drugačije” i da će to „skupo koštati Srbiju za 20, 30 ili 50 godina, kada se o tome bude razmišljalo”.

Predsednikova izjava je veoma provokativna pošto on svoju pamet suprotstavlja pameti „našeg naroda i najvećeg dela sveta”. Usamljeni Vučić pridržava se izreke koja kaže da su sva velika otkrića (u ovom slučaju rešenja) zasnovana na sposobnosti da se ne bude u pravu, ali to ne znači da ova poruka mora da važi uvek.

Nemamo vremena da čekamo da istorija za pola veka kaže svoju reč, a da bismo barem približno ocenili kako stvari stoje morali bismo da znamo šta stoji iza predsednikove ideje o razgraničenju koju je neočekivano usvojio kao zvaničnu politiku, pošto je šef diplomatije Ivica Dačić bio zadužen za višemesečno puštanje probnog balona.

Nije ovo prvi put da Vučić lamentira nad sopstvenom sudbinom neshvaćenog vizionara. Činio je to i pre nego što je njegov projekat definitivno sahranjen na zapadnobalkanskom samitu u Berlinu, ali ni tada, ni danas, javnost ne zna o čemu je reč, koju je to ideju porazila.

Sada, pošto je priznao da je poražen na visokom spoljnopolitičkom nivou, onom na kome ne može da diktira svoje ideje, Vučić bi mogao da saopšti šta je imao na umu kad je lansirao projekat koji su mnogi od starta ocenili kao opasan, kao svojevrsnu varijantu mirnodopskog etničkog čišćenja koje bi se lako razlilo sa granice Srbije i Kosova.

Šta je bio pokretački motiv? Kozmetička korekcija granica koja bi omogućila da Kosovo dobije stolicu u UN, ali ne u granicama u trenutku proglašenja nezavisnosti 2008? Ili je poenta bila više ekonomske prirode, da se nadoknadi ono što je nerazumno propušteno jer se u dijalogu Beograda i Prištine nije razgovaralo o imovini – „Trepča”, „Gazivode”, rudnici...

Ili je dugoročni cilj bio etnička homogenizacija, plan koji je teoretski ostvarljiv što se tiče severa Kosova i delova Preševske doline, ali je ravan katastrofi za Srbe južno od Ibra – pa su kosovski Srbi koji su na to upozoravali na sve načine ućutkivani od snaga za brzo dejstvovanje okupljenih u Srpskoj listi? Šta su značili tajni informativni razgovori o dvostrukom suverenitetu?

Neprestano potpirivanje nacionalizma pretvara kosovske Srbe u pione uplašene koliko od Albanaca, toliko i od vlasti u Beogradu. Politika preko daljinskog upravljača nije politika koja će Srbima severno i, naročito, južno od Ibra obezbediti spokojstvo.

I dalje nam je ostalo samo da spekulišemo. Predsednik je već jednom pokušao da mobiliše javnost onim anemičnim „unutrašnjim dijalogom” vođenim na daljinski iz njegove kancelarije. Nije prošlo – ne zato što javnost u njemu ne bi učestvovala, već zbog anahronog formata tog dijaloga, koji se sveo na marketinšku vežbu priučenih propagandista.

Da je javnost znala više o Vučićevom planu, možda bi ga i podržala, ili korigovala ono što ne valja. Ili bi kredibilno plan odbacila, pa bi on znao na čemu je i pre nego što je morao da sasluša tirade Angele Merkel i Emanuela Makrona.

U Berlinu je kancelarka odlučno odbacila ideju razmene teritorija, uz argument da rešenje za Kosovo ne može da bude na štetu drugih u regionu, da nema povezivanja Kosova sa Republikom Srpskom kako to čini šef srpske diplomatije.

Vučić i dalje računa na podršku Moskve i Pekinga, a Hašim Tači na pojačan angažman Vašingtona. Direktni akteri kosovskog konflikta zaklanjaju se iza sila koje neskriveno pokušavaju da oslabe Evropsku uniju. Ne deluje suviše mudro dok istovremeno očekuju da se što pre priključe EU.

Predsednik Srbije morao bi da shvati da ga onaj moćni pozadinac, Vladimir Putin, koristi za razbijanje Evropske unije, ali da je dovoljno inteligentan i snažan da ostane u senci, a njega izbaci pred reflektore koji Srbiju osvetljavaju kao „malu Rusiju”.

Kosovo je paradigma spoljne politike čija se brozovska ambicija nesvrstavanja slabo prihvata i na Zapadu i na Istoku, što njihove protagoniste izlaže rastućim pritiscima na koje predsednik nema adekvatan odgovor.

Predsednik sada plaća punu cenu „nedostatka transparentnosti” – što je eufemizam za njegov način autoritarnog upravljanja. Onaj ko hoće sam da odlučuje o svemu na kraju sam mora da plaća cehove. Što mi je, na neki iskrivljen način, pomalo žao – ne zbog Vučića, to je njegov izbor – nego što daje aboliciju raznim Vulinima, Stefanovićima i Đurićima koji bi da se sakriju iza nirnberških argumenata da ništa nisu odlučivali sami.

Skromno preporučujem Vučiću da prestane da na građane svaljuje krivicu i optužuje ih da će ih „skupo koštati” to što ga slepo ne slede u svakoj njegovoj odluci. Bilo bi pametnije da ozbiljno razmisli kako je sebe doveo u poziciju „pojedinca protiv televizije”, kako se kolokvijalno opisuju oni u sukobu ili raskoraku sa okolinom.

Vučić je već jednom izjavio da ga ne interesuje šta misli „pet miliona”. Tako se, nehotično, upisao u očeve osnivače protesta koji potresaju Srbiju opravdano preteći temeljima njegove vlasti koja sve više počiva na lujevskoj maksimi „Država, to sam ja”.

Predsednik bi posle kapitalnog poraza omiljenog usvojenika njegove politike – ideje razgraničenja – mogao da ponudi ostavku. Ili da hitno promeni pravac. Valjda mu to neće biti toliko teško. On nam stalno poručuje da je hrabar. Pa da vidimo.

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari19
11c11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Dorcol
Lepo bi bilo kada bi se neko pozoriste (smelo) odlucilo da postavi obnovljenu predstavu Kralj Ibi. Ko razume - shvatice
Раде Ковачевић
Право питање за многе од нас гласи: Да ли је мудро (и неопходно) да се Србија прикључи ЕУ? Кад год се о томе говори или се надобудно потеже аргумент европске породице и европских вредности којима Србија географски и на други начин припада, или се пак покушава бити сериозон апострофирањем финасијских и безбедносних користи које би прикључењем ЕУ Србија добила с обзиром на европске фондове и окруженост Србије чланицама НАТО-а! Све то се систематски проповеда, а да претходно није одговорено на питање ште је заправо ЕУ и чему уистину служи НАТО? Шта су истински дугорочни циљеви ових политичких творевина и каква је њихова будућност? Ако је тачна претпоставка, нпр., да јаке државе као што су Русија, Кина и Америка раде на слабљењу ЕУ, колике су уопште шансе ЕУ да се одржи с обзиром да је њена унутрашња структура много слабија од структуре поменутих држава? У том смислу, важно је питање којим државама да се Србија приклони с обзиром да јој две од њих, Америка и ЕУ, не признају суверенитет?
bogdan basaric
Od raspada SFRJ u Srbiji su svi politicari dolazili na vlast, via KIM. Druga istina je da su svi od reda i padali zbog politike prema KiM. Dok se ne poloze racuni koliko je ko maznuo na ovoj temi ,nema nam spasa. Taci i Haradinaj ,a pre toga svi njihovi prvaci, su tacno znali koliko Srbi vole lovu i sta su sve u stanju uraditi, da bi se obogatili. Nasi problemi ne proisticu iz siptarskih zahteva, vec od visokih srpskih duznosnika,koji kroz kosovsku dramu, osim sto postaju iz dana u dan bogatiji, obamanjuju srpski narod da ce spasiti SVETU SRPSKU ZEMLJU. U ovu bajku, koliko vidim veruje i nas patrijarh,jedino mi nije jasno da li zbog toga sto je naivan il i mu se to ipak isplati , kao sto se to materiajlizovallo , kod nekih vladika.
Ilic Momcilo
Priznajem dve stvari.1)ne posedujem mudrost prikazanu u vecini komentara,i 2)ideoloski sam udaljen od vlasti par svetlosnih godina. Ali moj trud je da me ni jedna stvar ne tera da razmisljam samo na 1 od ta 2 nacina. Gospodin Jaksic je ceo tekst vezao samo za KIM,sto mi se cini da nije realnost,jer mi iskustvo,moje skromno,govori da je gledanje na jedan dogadjaj ili na momentalne pohvale,pokude i td u politici pogresno.U razgranicenju mislim da ima jos nesto zanimljivo.Ne bih navodio.
Otac Makarije
Iako nisam veliki ljubitelj Jaksicevih tekstova ,moram priznati da je ovog puta pogodio metu u centar sa daljine od 10 km bez snajpera!!Svaka cast !!!
Nenad Zivkovic
Takodje nisam veliki ljubitelj Jaksicevih tekstova ali se ovog puta slazem sa njim i isto kazem svaka cast,ocu da dodam da uopste nije ideja o razgranicenju potekla od Vucica nego od Dacica kad je ovaj bio ministar policije .
Preporučujem 17

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja