Uporno preteći Venecueli vojnom intervencijom, američka vlada je izazvala novi diplomatski sukob sa saveznicima u Evropi. Dok državni sekretar Majk Pompeo kaže da su „odvratni” američki partneri na Starom kontinentu koji se protive smeni režima u Karakasu, za španskog ministra spoljnih poslova su američki zvaničnici poput Pompea – „kauboji”.
U prekjučerašnjem intervjuu za španski javni servis TVE, šef diplomatije Žosep Borel istakao je da se SAD „ponašaju kaubojski” jer najavljuju oružanu akciju protiv vlade venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Iako Madrid ne podržava čaviste, Borel smatra da se politička kriza u Karakasu mora rešiti „mirno, demokratski i pregovorima”, a ne „kaubojskim hvatanjem za pištolj”.
Kao i Amerika, Španija i najveći broj ostalih država Evropske unije (EU) za venecuelanskog predsednika ne priznaju Madura, već opozicionog lidera Huana Gvaidoa. Tačka u kojoj se transatlantski saveznici razilaze je način na koji treba „pogurati” Čavezovog naslednika da siđe s vlasti. Dok Brisel ne želi ni da čuje za smenu režima spolja, šef Bele kuće Donald Tramp više puta je istakao da za južnoameričku državu „ne isključuje nijedno, pa ni vojno rešenje”. Oružanu akciju zagovaraju neki od najbližih predsednikovih saradnika poput Pompea ili specijalnog američkog izaslanika za Venecuelu Eliota Ejbramsa. Odgovarajući na Borelove prozivke, Ejbrams je izjavio za „Pais” da američko ponašanje „nije kaubojsko, već odgovorno”. Prema njemu, strana vlada se već umešala u događaje u Karakasu, ali to nije američka već kubanska vlada jer kubanski obaveštajci čuvaju Madura, a Rusija je sve više upletena jer je u latinoameričku zemlju poslala sto vojnika. „Gvaido se ne može boriti protiv Rusa i Kubanaca i zato SAD moraju da odigraju ulogu. Odgovorno je, a ne kaubojski kad kažemo da nećemo dozvoliti da Rusija deluje u Venecueli”, smatra Ejbrams.
Do razdora između transatlantskih partnera već je došlo zbog tarifa i politike prema Iranu, ali i zbog Trampove nedavne odluke da pooštri embargo nametnut Havani. Bela kuća je dozvolila američkim građanima i kompanijama da pred sudovima u SAD tuže kubanske i strane firme koje zarađuju na imovini oduzetoj Amerikancima posle socijalističke revolucije na karipskom ostrvu. To će pogoditi evropske firme, a posebno španske hotelijere, zbog čega se Brisel oštro usprotivio vašingtonskoj administraciji. Borelova opaska o kaubojima možda čak i nije bila toliko isprovocirana Venecuelom koliko nadoknadom koju će španske firme na Kubi plaćati Amerikancima.
Nediplomatskim rečnikom se u Londonu poslužio i Pompeo, izjavljujući da je, kako prenosi „Politiko”, razumevanje koje britanski opozicioni lider Džeremi Korbin ima za čaviste – „odvratno”. Predsednik Laburističke stranke suprotstavlja se stranom mešanju u Venecueli, a smenu režima u režiji SAD nije podržala ni britanska vlada, kao što to nisu uradile ni ostale zemlje EU i Kanada, i pored toga što priznaju Gvaidoa. Španija pokušava da sa latinoameričkim i evropskim zemljama izvrši pritisak na naslednika Uga Čaveza da pristane na izbore, a i Brisel insistira na slanju delegacije u Karakas i pregovorima. Osim Trampovih saradnika, i sam predsednik je upućivao teške reči evropskim saveznicima, tvrdeći da iskorišćavaju Ameriku u trgovini i odbrani i da su neki od najveći američki neprijatelji. Zapretio je i izlaskom iz NATO.
I dok Amerika poručuje venecuelanskim vojnicima da poslušaju Gvaidoa, koji ih poziva da pređu na njegovu stranu, španski ministar spoljnih poslova smatra da je ovaj apel „pokušaj vojnog puča”. Borel je to izjavio iako je španska ambasada u Karakasu primila venecuelanskog opozicionara Leopolda Lopeza, koji je pobegao iz kućnog zatvora upravo zahvaljujući pobunjenim vojnicima. Lopez je bio opozicioni lider dok ga Maduro nije strpao iza brave, pa je tri godine proveo u ćeliji, a dve u kućnom zatvoru. Preksinoć je stigla vest da je vlada u Karakasu uhapsila još jednog opozicionara, potpredsednika skupštine Edgara Zambrana.
Vlada u Madridu smatra da je Lopez politički zatvorenik i poručuje da ga neće predati venecuelanskim vlastima. Teško je ne povući paralelu sa Džulijanom Asanžom, koji je sedam godina bio zaštićen od u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi nedavno bio predat britanskoj policiji. I osnivač „Vikiliksa” je tvrdio da će ga Britanci isporučiti Americi, gde će biti politički zatvorenik, ali je Španija bila jedna od zemalja koje su vršile pritisak na Ekvador zbog Asanža (zagovarao je katalonski referendum o nezavisnosti). I pored toga što se tada poručivalo da Australijanac treba da izađe iz ambasade da bi odgovarao zbog kršenja uslovnog puštanja na slobodu, sad je teško čuti poziv da Lopez napusti ambasadu da bi odgovarao zbog napuštanja kućnog zatvora.
