četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:47

Do 2025. godine polovina evropske populacije imaće neki oblik alergije

Tokom cele go­dine može da se javi osetljivost na grinje, kućnu prašinu, različite plesni – buđi, ali i na životinjsku dlaku, uglavnom mačju ili pseću
petak, 10.05.2019. u 22:00
Фото Пиксабеј

U Sr­bi­ji, ali i u sve­tu, uoča­va se trend po­ra­sta uče­sta­lo­sti aler­gij­skih bo­le­sti, a me­đu nji­ma pred­nja­če aler­gij­ska ki­ja­vi­ca i aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma. Epi­de­mi­o­lo­zi tvr­de da oko 25 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je bo­lu­je od ne­ke aler­gi­je, pa aler­gij­sku ki­ja­vi­cu na­vo­de kao naj­če­šću ma­ni­fe­sta­ci­ju aler­gij­skih bo­le­sti. Taj trend po­ve­ća­nog obo­le­va­nja na­ro­či­to je iz­ra­žen u raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma, a po­sto­je i pro­jek­ci­je da će do 2025. go­di­ne go­to­vo po­lo­vi­na evrop­ske po­pu­la­ci­je ima­ti ne­ku for­mu aler­gi­je. Zbog to­ga pra­vo­vre­me­na i tač­na di­jag­no­za aler­gij­skih bo­le­sti mo­že da „ušte­di” zna­tan broj rad­nih sa­ti i tro­ško­va le­če­nja. 

Re­dov­ni pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du prof. dr San­vi­la Ra­ško­vić, iz Kli­ni­ke za aler­go­lo­gi­ju i imu­no­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, na­po­mi­nje da se du­go zna da po­sto­je oso­be ko­je ima­ju ge­net­sku pre­di­spo­zi­ci­ju ka aler­gij­skim bo­le­sti­ma. Ova ge­net­ska sklo­nost uglav­nom se na­sle­đu­je po maj­či­noj li­ni­ji. Ne­ka­da u naj­ra­ni­jem de­tinj­stvu, kod be­be se po­ja­vlju­je ato­pij­ski der­ma­ti­tis ili ek­cem, pa ta de­ca u pr­voj ili dru­goj go­di­ni ži­vo­ta do­bi­ja­ju aler­gij­sku ast­mu, a od pe­te do sed­me go­di­ne i aler­gij­sku ki­ja­vi­cu. U ra­nom uz­ra­stu ovi ma­li­ša­ni mo­gu da se su­sret­nu i sa ko­priv­nja­čom zbog aler­gi­je na hra­nu. 

– Od ne­kog ob­li­ka aler­gij­skog ri­ni­ti­sa u sve­tu bo­lu­je naj­ma­nje 20 od­sto sta­nov­ni­štva, a ve­ći­na obo­li pre 20. go­di­ne. To go­vo­ri o ras­pro­stra­nje­no­sti ovog obo­lje­nja, ali i uka­zu­je na mno­ge uzroč­ni­ke. Aler­gij­ski ri­ni­tis mo­že bi­ti se­zon­skog ili ce­lo­go­di­šnjeg ka­rak­te­ra. 

On se na­zi­va i po­len­skom ki­ja­vi­com ako se ja­vlja se­zon­ski, pre­ci­zni­je od fe­bru­a­ra ili mar­ta do ok­to­bra. Simp­to­mi aler­gi­ja na raz­ne vr­ste po­le­na dr­ve­ća, tra­va i ko­rov­skih bi­lja­ka uglav­nom su isti. Mo­gu da tra­ju dva do šest me­se­ci ili du­že, ka­da po­sto­ji ose­tlji­vost na ve­ći broj po­le­na dr­ve­ća, tra­va i ko­ro­va. Ce­lo­go­di­šnji aler­ge­ni, iza­zi­va­či aler­gij­skih bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va u ku­ći i na rad­nom me­stu su gri­nje, ko­je su sa­stoj­ci kuć­ne pra­ši­ne, za­tim raz­li­či­te ple­sni – bu­đi, a tu su i oni ko­ji su po­ve­za­ni sa ži­vo­tinj­skom dla­kom, uglav­nom mač­jom ili pse­ćom – na­gla­ša­va dr Ra­ško­vić. 

Simp­to­mi aler­gij­ske ki­ja­vi­ce su uče­sta­lo ki­ja­nje, ne­ka­da i po de­set pu­ta za­re­dom, svrab u no­su, cu­re­nje obil­ne bi­stre se­kre­ci­je iz no­sa, ote­ža­no di­sa­nje... Iz­ra­že­ne te­ško­će u di­sa­nju na­ro­či­to se ja­vlja­ju no­ću, ka­da pa­ci­jent spa­va i te­lo mu se na­la­zi u ho­ri­zon­tal­nom po­lo­ža­ju. Ta­da se za­pu­še­nost no­sa vi­še ose­ća i pro­blem je što pa­ci­jent udi­še kroz usta, pa ne­pre­či­šćen i hla­dan va­zduh ko­ji ne pro­la­zi kroz nos, mo­že da do­ve­de do po­ja­ča­nih te­go­ba, na­ro­či­to kod pa­ci­je­na­ta ko­ji uz aler­gij­ski ri­ni­tis ima­ju pri­dru­že­nu ast­mu. 

– Simp­to­mi mo­gu da bu­du pro­ši­re­ni i na kon­junk­ti­ve, od­no­sno na slu­zo­ko­žu oči­ju, pa se to ma­ni­fe­stu­je svra­bom i cr­ve­ni­lom oka, ali i go­li­ca­njem u gr­lu, ka­šlju­ca­njem, svra­bom u uši­ma. Ovi simp­to­mi mo­gu na­li­ko­va­ti re­spi­ra­tor­noj in­fek­ci­ji, pre­hla­di, ali uko­li­ko tra­ju du­že od se­dam da­na, uvek u isto do­ba go­di­ne i bez po­vi­še­ne tem­pe­ra­tu­re, naj­ve­ro­vat­ni­je je reč o aler­gij­skom ri­ni­ti­su – po­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. Pa­ci­jen­ti če­sto ima­ju udru­že­ne aler­gij­ske bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va. Va­žno je zna­ti da ve­ći­na oso­ba sa aler­gij­skom ast­mom (do 90 od­sto) ima udru­že­nu aler­gij­sku ki­ja­vi­cu, a ba­rem 40 od­sto pa­ci­je­na­ta sa aler­gij­skom ki­ja­vi­com po­se­du­je ili ima ri­zik da do­bi­je bron­hi­jal­nu ast­mu. Simp­to­mi aler­gij­ske bron­hi­jal­ne su na­pa­di gu­še­nja pra­će­ni ose­ća­jem svi­ra­nja i pi­šta­nja u gru­di­ma. Pa­ci­jent ote­ža­no di­še, tač­ni­je ne mo­že da udah­ne po­treb­nu ko­li­či­nu va­zdu­ha, a uz to je mo­gu­ća i po­ja­va su­vog ka­šlja. Pro­fe­sor­ka Ra­ško­vić ka­že da na­pad bron­hi­jal­ne ast­me mo­že da tra­je vr­lo krat­ko, ali i da bu­de pro­du­žen na vi­še sa­ti u te­žim ob­li­ci­ma ove bo­le­sti. U naj­te­žim ob­li­ci­ma aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma mo­že da tra­je i 12 sa­ti za­re­dom, a pa­ci­jent ula­zi u sve te­ži na­pad gu­še­nja. Te­ški i pro­du­že­ni na­pa­di bron­hi­jal­ne ast­me zah­te­va­ju ho­spi­ta­li­za­ci­ju. 

– U po­sta­vlja­nju di­jag­no­ze bo­le­sti ključ­nu reč ima le­kar aler­go­log, i to po­sle re­zul­ta­ta do­bi­je­nih na­kon vi­še spro­ve­de­nih di­jag­no­stič­kih te­sto­va. Od iz­u­zet­nog zna­ča­ja je da se oba­ve ta­ko­zva­ne prik ko­žne pro­be na stan­dard­ne in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne, uko­li­ko po­sto­ji sum­nja da su aler­gij­ska ki­ja­vi­ca i aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma iza­zva­ne aler­ge­ni­ma iz va­zdu­ha. Pro­ce­du­ra prik ko­žnih te­sto­va je jed­no­stav­na i oba­vlja se ta­ko što se pa­ci­jent ubo­de iglom-lan­ce­tom pa se kap aler­ge­na na­ne­se na ko­žu po­dlak­ti­ce. Na­kon dva­de­se­tak mi­nu­ta oči­ta se re­zul­tat, ko­ji uka­zu­je da li je pa­ci­jent aler­gi­čan na ne­ke od aler­ge­na iz spo­lja­šne sre­di­ne – ob­ja­šnja­va dr Ra­ško­vić. 

Po­sto­ji i mo­guć­nost da se uz po­moć la­bo­ra­to­rij­skog te­sta do­bi­je in­for­ma­ci­ja da li pa­ci­jent u kr­vi ima spe­ci­fič­na an­ti­te­la iz kla­se IgE (imu­no­glo­bu­lin E) na po­je­di­ne in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne i u ko­joj ko­li­či­ni. Di­jag­no­za aler­gij­skog ri­ni­ti­sa po­tvr­đu­je se na­zal­nim pro­vo­ka­ci­o­nim te­stom, tač­ni­je uka­pa­va­njem ras­tvo­ra aler­ge­na u nos sa pra­će­njem re­ak­ci­je pa­ci­jen­ta: da li ima svrab no­sa, ki­ja­nje... 

S dru­ge stra­ne, da li ne­ko ima aler­gij­sku bron­hi­jal­nu ast­mu mo­že se po­tvr­di­ti funk­ci­o­nal­nim is­pi­ti­va­njem. Ru­tin­ski se oba­vlja i stan­dard­na spi­ro­me­tri­ja, pri ko­joj se vi­di da li pa­ci­jent u tom tre­nut­ku ima op­struk­ci­ju di­saj­nih pu­te­va. Pro­fe­sor­ka Ra­ško­vić pod­se­ća da po­sto­je i ta­ko­zva­ni ne­spe­ci­fič­ni bron­ho­pro­vo­ka­ci­o­ni te­sto­vi (sa me­ta­ho­li­nom ili hi­sta­mi­nom), po­mo­ću ko­jih le­ka­ri mo­gu da usta­no­ve da li pa­ci­jen­ti ima­ju hi­per­re­ak­tiv­nost do­njih di­saj­nih pu­te­va, bez ko­jih ne­ma bron­hi­jal­ne ast­me. 


Komentari2
a607d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Do pre petnaestak godina su alergije bile vrlo retke,a i tada je genetika igrala ulogu kao i danas. Imuni sistem se slabi hemijom u hrani i lekovima i onda su prve reakcije organizma alergije pa dolazi neka bolest. Naravno klasicna medicina to ne priznaje
Jelena
Slazem se, cak se navodi preterana cistoca kao jedan od uzroka. Deci se ne dozvoljava da se isprljaju...
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja