utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 10.05.2019. u 20:00 Mi­na Ćur­čić
STO OSAMDESET GODINA PRVE BEOGRADSKE GIMNAZIJE

Kralj Petar, Princip i Apis učili su na Dorćolu

Tradicionalno, u školi postoje prirodno- matematički i društveno-jezički smer, a odnedavno i IT odeljenja
Прва београдска гимназија (фото М.Ћ)

Sta­ri­ji je zo­vu sim­bo­lom Dor­ćo­la, oni sred­njih go­di­na se ra­do se­ća­ju zgo­da i ne­zgo­da sa pro­fe­so­ri­ma o ko­ji­ma i da­lje kru­že ur­ba­ne le­gen­de, dok je za mno­ge de­voj­ke i mom­ke na pra­gu od­ra­sta­nja „ba­uk”, ali i pr­vi ste­pe­nik ka sve­tloj bu­duć­no­sti i ostva­re­nju deč­jih sno­va. Naj­sta­ri­ja gim­na­zi­ja u pre­sto­ni­ci, ču­ve­na Pr­va, ove go­di­ne pu­ni 180 go­di­na po­sta­ja­nja. 

– Ne ra­di se sa­mo o ju­bi­le­ju na­še ško­le, već o ju­bi­le­ju srp­skog obra­zo­va­nja. Na­ro­či­to smo po­no­sni na to što na­ša gim­na­zi­ja i kad je me­nja­la ime­na ni­ka­da ni­je pre­sta­ja­la da ra­di – pri­ča Alek­san­dar An­dre­jić, di­rek­tor Pr­ve be­o­grad­ske gim­na­zi­je. 

Na zi­do­vi­ma ško­le, ko­ja po­sto­ji od pr­ve po­lo­vi­ne 19. sto­le­ća, ra­do­vi uče­ni­ka, ali i por­tre­ti slav­nih đa­ka ove obra­zov­ne usta­no­ve. Je­dan od njih je bio i kralj Pe­tar Ka­ra­đor­đe­vić. Ka­bi­ne­ti no­se ime­na ve­li­ka­na ko­ji su se pro­sla­vi­li ne sa­mo u ze­mlji, već i u sve­tu. 

– Na­ši slav­ni đa­ci su nam za­da­li do­bar i te­žak za­da­tak. Mo­že­mo da se pra­vi­mo va­žni, ali za one ko­ji do­bro ra­de svoj po­sao to je ve­li­ka od­go­vor­nost – pri­ča An­dre­jić. 

Pro­fe­so­ri i đa­ci ove ško­le, ipak, ne te­že da ži­ve na ra­čun slav­ne pro­šlo­sti. I da­nas je pre­stiž bi­ti đak Pr­ve pa se ma­li ma­tu­ran­ti „utr­ku­ju” da bi upi­sa­li ovu ško­lu. Tra­di­ci­o­nal­no, u ško­li po­sto­ji pri­rod­no-ma­te­ma­tič­ki i dru­štve­no-je­zič­ki smer, a od­ne­dav­no i IT ode­lje­nja. 

– Mi smo pro­šle go­di­ne upi­sa­li dva ta­kva ode­lje­nja jer je bi­lo ve­li­ko in­te­re­so­va­nje. Ima­li smo oko 200 za­in­te­re­so­va­ne de­ce. Po­la­ga­nje pri­jem­nog is­pi­ta za IT ode­lje­nja ove go­di­ne bi­će dru­gog ju­na – na­ja­vlju­je di­rek­tor i ob­ja­šnja­va da je do pre ne­ko­li­ko go­di­na dru­štve­no-je­zič­ki smer bio „po­pu­lar­ni­ji” ne­go pri­rod­no-ma­te­ma­tič­ki. Da li ih pri­vla­če „za­ni­ma­nja bu­duć­no­sti” ili se no­ve ge­ne­ra­ci­je ma­nje pla­še ma­te­ma­ti­ke, fi­zi­ke i he­mi­je ne zna­mo, ali po­sled­njih  go­di­na ško­lu upi­su­je oko 150 „pri­rod­nja­ka” i 90 „dru­štve­nja­ka”. Ni­je taj­na da za upis u ovu dor­ćol­sku gim­na­zi­ju tre­ba mno­go po­e­na. I pr­vi su­sret sa Pr­vom gim­na­zi­jom, uglav­nom, osta­ne za­u­vek u se­ća­nju biv­ših  đa­ka. 

– To ni­je čud­no ka­da u jed­nom ode­lje­nju ima­mo 25 vu­ko­va­ca i po jed­nog đa­ka ge­ne­ra­ci­je. Mi­šlje­nja sam da je mno­go va­žni­je ka­kvi uče­ni­ci iz­la­ze iz na­še ško­le, ne­go ka­kvi u nju ula­ze – na­gla­ša­va An­dre­jić.  

Đa­ci ni­su vred­ni sa­mo ka­da su u pi­ta­nju škol­ske oba­ve­ze. Vred­no ra­de i na pri­pre­mi pro­gra­ma za obe­le­ža­va­nje 180. go­di­šnji­ce svo­je ško­le. U okvi­ru pro­jek­ta „Pr­va i pri­ja­te­lji” ugo­sti­li su dru­ga­re iz Kra­gu­jev­ca, Ne­go­ti­na, Čač­ka, Kra­lje­va, Sko­plja i Ma­ri­bo­ra. Ima­ju de­bat­ni klub, uči­li su ka­li­gra­fi­ju, svi­ra­ju i cr­ta­ju. Vred­ni i po­no­sni đa­ci pri­re­đu­ju  tri­bi­ne, kon­cer­te, iz­lo­žbe, de­bat­ne i knji­žev­ne ve­če­ri. Di­rek­tor i biv­ši pro­fe­sor u Pr­voj ne li­bi se da po­hva­li svo­je đa­ke i ka­že da ško­la ima sve – slav­nu pro­šlost, sve­tlu bu­duć­nost, je­di­no što joj ne­do­sta­je, već či­ta­vu de­ce­ni­ju, je­ste sport­ska sa­la. 

 

Kom­po­zi­to­ri, sli­ka­ri i na­uč­ni­ci

Mo­glo bi se re­ći da ne po­sto­ji lič­nost ko­ja je osta­vi­la trag u pro­sve­ti, kul­tu­ri, na­u­ci i di­plo­ma­ti­ji, a da ni­je po­ha­đa­la Pr­vu be­o­grad­sku gim­na­zi­ju. U klu­pa­ma ško­le se­de­li su Lju­ba Ne­na­do­vić, Mi­lu­tin Ga­ra­ša­nin, Ste­pa Ste­pa­no­vić, Ra­do­mir Put­nik, Ži­vo­jin Mi­šić, Pe­tar Ko­čić, Mi­lo­van Gli­šić, Sta­ni­slav Vi­na­ver, Oskar Da­vi­čo, Mo­ša Pi­ja­de, Jo­van Cvi­jić, Ste­van Mo­kra­njac, ali i Ga­vri­lo Prin­cip, Dra­gu­tin Di­mi­tri­je­vić Apis…

Čas isto­ri­je i umet­no­sti 

U Sve­ča­noj sa­li Rek­to­ra­ta Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta da­nas u 19 ča­so­va bi­će odr­ža­na aka­de­mi­ja „Čas isto­ri­je i umet­no­sti” po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 180 go­di­na po­sto­ja­nja gim­na­zi­je, dok će sve­ča­na aka­de­mi­ja bi­ti upri­li­če­na po­čet­kom ju­na u Na­rod­nom po­zo­ri­štu. U jed­nom pe­ri­o­du isto­ri­je ško­le na­sta­va se odr­ža­va­la u Ka­pe­tan Mi­ši­nom zda­nju, pa će za­to baš tu bi­ti odr­žan ovaj čas.

Komentari10
40988
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djordje Dorcol
U vezi komentara o muskarcima i zenama koje su pohadjali Prvu - Bila je poznata kao Prva muska i Sesta zenska
Radoznala
Interesantno, na Dorćolu izgleda nije bilo znamenitih žena, sve sami muškarci!
Nemanja
Ali te muškarce rodile su žene :)
Hibernian
Devojke su isle u Prvu Zensku sadasnju Petu. Prva je osnovana kao muska i pocela je sa mesovitim obrazovanjem mislim kada se preselila u sadasnju zgradu u Dusanovoj -1939 g.
Prikaži još odgovora
Olivera Stanković
Sa posebnim osećanjima se sećam te četiri godine u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Tada se ona zvala Gimnazija Moša Pijade. Imali smo sjajne profesore koji su nam otvarali vrata znanju, saznavanju, promišljanju, ali i drugovanju i poštovanju. Gajio se duh zajedništva bez kočenja individualnog ispoljavanja. To su svetle godine u mom životu i sad koristim priliku da pozdravim generaciju 1965. Iskreno se nadam da taj divni duh još živi u učionicama i kabinetima .
Talicni Opanak
Moja gimnazija je mesto moje davno "pokosene trave" i mesto najlepsih uspomena, a to su: Tasicka, Usa, Peca, g-dja Mica, Zuti... Ovo secanje boli I udara u dusu! Najlepsi dani vremena kada smo se puno voleli!
Djordje Dorcol
Ocigledan komentar nekoga iz "druge" smene. Onda, da ne zaboravimo i prvu smenu: Djura, Stole, Jevra, Oliva, Tackica... Lepa vremena nema sta!
Jovan Karić
Nasjtarija, danas aktivna beogradska gimnazija je Treća beogradska gimnazija. Politikine novinare je po običaju mrzelo makar da na guglu ukucaju temu koju ne poznaju a o njoj treba da pišu.
артиљерац
Немојте тако господине.И ја сам похађао Трећу гимназију(тад је била Осма београдска,1975 сам матурирао)али зна се да је Прва основана 1839 а Трећа,као пуна гимназија тек 1891.Ако сте мислили на зграду гимназије,то је тачно.Трећа је у својој згради у Његошевој од 1906,и по томе је "најстарија" београдска гимазија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja