petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 12.05.2019. u 19:23
DIZAJN

„Umetnička” stolica

Ne zna se pripada li modernizmu, funkcionalizmu, postmodernizmu ili nečem četvrtom
(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Jedna veoma čudna stolica iz 1986. godine našla se u knjizi „1000 stolica 20. veka”. Da li pripada modernizmu, funkcionalizmu, postmodernizmu ili nečem četvrtom? Autor joj je dao ime „Umetnička stolica”, iako uopšte ne liči na skulpturu. Naprotiv. Donji deo joj je u vidu male komode. Ima tri fioke, od kojih se dve otvaraju kao svake druge fioke, dok je treća, gornja, bez ručke za otvaranje ali sa poklopcem koji se podiže, a kada je spušten, služi za sedenje. Dve donje fioke mogu se izbaciti, pa tako kostur stolice postaje više stolica nego komoda. Znači, kako vam drago. Što se naslona za leđa tiče, on je u vidu drvene rešetke na koju se možete nasloniti − a i ne morate, jer i ova rešetka naslon, može a i ne mora da bude ukomponovana u „ansambl”. Bez nje stolica postaje taburet. Najzad, tu je još jedna neobavezna komponenta, a to su dva kožna kaiša koja čine vezu između sedišta i naslona i daju privid da ova stvar može biti i udobna. Ta udobnost, međutim, neće biti i dokazana ako na stolicu sednete, kaiševi će vam samo smetati.

Šta još reći o ovoj stolici koju je dizajnirao kontroverzni skulptor Paoloci, čiji je potencijal bio preplavljen idejama i asocijacijama.

Takozvani umetnički nameštaj bio je naročito popularan osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Dizajneri su se utrkivali ko će više značenja da dâ predmetu koji projektuje. Stolica komoda, komoda taburet, ormarić za sedenje... Ta značenja su bila kako formalne tako i neformalne prirode. Stolicu ste mogli transformisati, od tromog i nezgrapnog predmeta u laku i vazdušastu stvar. Ona je mogla biti sputana kožnim stegama ili nesputana uopšte.

Bila je to skulptura, stolica ili igračka za razmaženog konzumenta, koji bi, osim da sedi, još i da se poigrava.

Eduardo Luiđi Paoloci (1924–2005)

Britanski umetnik, rođen je u blizini Edinburga kao jedino dete italijanskih doseljenika koji su u gradu imali prodavnicu sladoleda. Kao adolescent, provodio je leta u italijanskim kampovima fašističke omladine, da bi njegov otac za vreme rata bio proteran u Kanadu, i na tom putu je i poginuo. Mladi Eduardo prvo je bio u izbegličkom kampu, zatim je završio večernju umetničku školu u Edinburgu i Raskinovu školu u Oksfordu. Studije su proširile njegove vidike, odlučuje da se bavi komercijalnom skulpturom. Prvu samostalnu izložbu imao je u Londonu, a 1947. bez diplome odlazi u Pariz u kome živi više nego skromno ali se druži sa Đakometijem, Brankuzijem, Brakom, Arpom, dadistima... koji ga inspirišu. Ranih pedesetih godina sledi ideje pop-arta, u svoju umetnost unosi brojna iskustva i znanja, postaje izuzetno produktivan, popularan i svestran. Godine 1960. odlazi u Kaliforniju, obilazi Diznilend i Muzej voštanih figura, u skladu sa vremenom spaja nespojivo, kako materijale tako i ideje, koristi sopstvenu tehničku kompetentnost sa iskustvima Eskima, Aboridžina, Maora... dobija prestižna priznanja najviših britanskih i svetskih institucija kulture.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs

Komеntari0
80793
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja