ponedeljak, 18.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:36
BALKANSKI EVERGRIN

Kinezi u Titovom gnezdu

Da li će novi vlasnici kumrovačke Političke škole stvoriti Titolend, kamp šaolin boraca, ili će gradić pretvoriti u džinovski filmski studio
Autor: Aleksandar Apostolovskinedelja, 12.05.2019. u 21:00

Ako bi čuvena Titova bista koja zamišljeno gleda nadole, s rukama na leđima, za trenutak oživela i maršal podigao glavu, takvu paranormalnu pojavu ne bi trebalo pripisivati njegovoj ambiciji da se kandiduje za sveca. To bi mogao biti uvodni kadar filmskog spektakla „Kinezi u Titovom gnezdu”, zasnovanog na istinitoj priči. Dogodila se pre nekoliko dana, kada je pekinška kompanija „Zhongya nekretnine” kupila zgradu nekadašnje Političke škole u Kumrovcu, u kojoj su uzgajani perspektivni komunistički kadrovi iz svih delova bivše Jugoslavije.

Kako iza svakog poteza kineskih kompanija stoji moćni CK KP, koji svojim projektom novog puta svile obeležava vladavinu takozvane pete generacije azijskog crvenog carstva, bilo je logično pretpostaviti da će, osim ulaganja u riječku luku, Zadar i železničku infrastrukturu Hrvatske, postati vlasnici varoši u kojoj je rođen veliki poglavica socijalističke Jugoslavije. Zaboravljen i prokažen, Kumrovec je postao tužan i opusteo gradić evropske Hrvatske, a replike Titove biste, delo Antuna Augustinčića iz 1948. godine, razbijane su ili sklanjane u podrume. Samo je original ostao netaknut. Kinezi već razmatraju da nekadašnje komunističko svetilište pretvore u Titolend, turistički kompleks koji bi mogao da privuče oko milion turista godišnje. Da li simboličnom kupovinom zgrade Političke škole, u svetu moderne arhitekture poznate kao „voljeno betonsko čudovište”, koja je preživela istorijski sud građevinske estetike, kineski vlasnici ukazuju da ni njena ideološka funkcija nije za otpad? Kao što su to tomovi marksističkih teoretičara kardeljevskog smera koji su se pokazali kao odličan, knjiški materijal za potpalu.

Dragan Stojanović

Zapuštena, potom pretvorena u ukleti hotel, građevina je za ekstremnu desnicu idealni model aveta prošlosti, iako bi oni morali da budu zahvalni kompleksu u kom su stvarani Hari Poteri samoupravnog socijalizma. Zaista je to bila politička škola za obuku mladih čarobnjaka: sistem koji su vodili je propao, ali su polaznici navlačili ideološke ogrtače drugačijeg dizajna i tako maskirani, preuzimali vlast na zgarištu socijalizma. Među predavačima su bili i filozof Slavoj Žižek, ali i jugoslovenska vrhuška, od Staneta Dolanca do Kire Gligorova. Poslednji direktor Političke škole bio je Ivica Račan, od 1982. do 1986. godine, što ga je katapultiralo na mesto predsednika Predsedništva SK Hrvatske. Daleke 1990. godine, upravo Račan i Sonja Lokar iz Slovenije, koja je takođe boravila u mističnoj školi, napuštaju dramatični 14. kongres SKJ, čime se zapečaćuje sudbina Jugoslavije. Ivica Račan, poslednji ideolog kumrovačkog komunističkog svetilišta, raspisuje izbore 1990. godine i vlast predaje generalisimusu Franji Tuđmanu. Ivica se 10 godina kasnije vratio na vlast, kao premijer Hrvatske i novorođeni socijaldemokrata.

Još jedna hrvatska premijerka, Jadranka Kosor, boravila je u tom futurističkom čudu na kadrovskoj obuci, ali nije izučava briselsku školu popunjavanja poglavlja, pa ju je u bici za prevlast u HDZ-u Tomislav Karamarko ucenjivao navodnim seks-scenama tajno snimljenim u objektu s bazenom, lepim sobama, ogromnom bibliotekom i atomskim skloništem. Omladinka Jadranka nije se previše obazirala na pretnje, šaleći se da će steći empatije kao Severina. Zaboravljeni Karamarko, nekadašnji šef hrvatske tajne službe, koji je doživeo političku havariju, obučavan je u jezuitskoj školi, dok je polaznica kumrovačke, nesuđena Seve HDZ-a, uvela Hrvatsku u EU. Možda bi Karamarku bio produžen rok trajanja da je makar prošao pored Kumrovca, umesto što se motao oko zagrebačke Crkve Svete Katarine, a posle mise, raspravljao o slomu komunizma.

U javnim izvorima nema podataka da je i Milo Đukanović bio formalno kumrovački đak, ali kako vlada Crnom Gorom još iz doba Enrika Honekera, nekadašnjeg partijskog šefa Istočne Nemačke, teško da je Milo izbegao boravak u Zagorju.

Ako mi je Zoran Anđelković Baki, jedan od vođa uticajnog Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, potvrdio da je bio predavač u kumrovačkoj školi, teško je verovati da mu i ostali iz grupe Titovih pionira koji i dalje emituju misterioznu moć u rascepkanim državama nisu pravili društvo. U toj grupi su, pored Mila i Anđelkovića, bili Azem Vlasi, Isa Mustafa, Đorđe Ivanov i bezbroj srpskih kadrova. Mnogi su poklonici teorije da su američke i nemačke fondacije, koje propovedaju demokratiju i ljudska prava, pravljene po uzoru na maršalov edukativni centar.

Da li će novi vlasnici kumrovačke ideologije zaista stvoriti Titolend, kamp šaolin boraca, ili će gradić pretvoriti u džinovski filmski studio? Nije nemoguće. U Pekingu je već najavljeno snimanje rimejka filma „Most”, koji zapravo pripada klasiku žanra partizanskog vesterna. Možda nije slučajno što kineski producenti razmišljaju i o mogućnosti nastavka filma „Valter brani Sarajevo”. Njihov partner je, gle čuda, hrvatski „Jadran film”.

U oba ratna spektakla Hajrudina Šibe Krvavca, glavne uloge igrao je Velimir Bata Živojinović, koji u Kini ima status mitskog bića – pola je Džon Vejn, a pola Mao Ce Tung! Bata je bio i odličan Titov prijatelj, pa bi bilo logično da nastavak „Valtera” započne scenom podizanja glave maršalove biste. Ko će se, međutim, usuditi da bude novi Bata? Onaj junak koji to pokuša, već je kandidat za narodnog heroja!


Komentari6
0ce2f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Svaka čast autoru, donijeli ste mi osmijeh na lice rano ujutro. Mada, kada se zanemari šaljivi ton u tekstu, sve je istina i odličan scenario za film.
Radoznala
Svakodnevno, po navici, kupujem "Politiku", ali na tabletu već pročitam sve. Ne znam kako mi je promakla ova kolumna, jer volim njegove napise, i pored toga što smo politički neistomišljenici.Izvanredno!
ZARIJE BULATOVIĆ
Još jedan uradak velikog antikomuniste namenjem istomišljenicima, koji ne moraju da misle, ima ko će to za njih. Istorija se ponavlja, vrti u krug, zbunjuje. a ovi novi ideološki HariPoteri su se pokazali mnogo gori i gluplji od "onih od prije". Ali dok je ove nove demokratske cenzure, moramo čitati istoriju ovako, iznova i iznova dok je ne zapamtimo. A taj novi svet u bujanju i naporetku, čije pare hoćemo svi, "ništa ne zna i ne razume", ionako je sve rešeno u USA i Vatikanu, čemu razmišljanje.
Bojsa
A zasto i Beograd i Srbija ne bi dovodili isti milion, ili 10 puta vise turista, u Titov mauzolej u Beogradu, pa uz put i na grob Bate u Aleji zasluznih gradjana na Novom Groblju. Stotine velikana svih vrsta iz proslosti sluze njihovim drzavama za ubiranje prihoda, ali i daleko vazniju promociju zemlje kao turisticke destinacije.
Gjorgje Drobac
Samo kratka ispravka male greške. I taj Augustinčićev spomenik u Kumrovcu je bio miniran 27. decembra 2004 god. Kasnije je popravljen.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja