Bilo je to odlikovanje koje me je dva puta obradovalo – jednom kad sam ga dobio i drugi put kad sam ga vratio. Ovim rečima, prof. dr Svetomir Stožinić se priseća događaja iz 1999, kada se u jeku NATO agresije na SRJ, u znak protesta, odrekao francuskog Ordena viteza za nacionalne zasluge. Visoko priznanje, koje mu je 1977. uručio tadašnji predsednik Francuske Valeri Žiskar d’Esten, ovaj kardiolog, profesor i član više akademija medicinskih nauka u Srbiji i inostranstvu, vratio je zbog francuskog učešća u bombardovanju naše države.

I danas smatra da je NATO agresija bila surova i nepravedna. Zato se dve decenije kasnije obratio našoj redakciji s namerom da, kako kaže, njegov omiljeni list, čiji je stalni čitalac, podseti na njegov čin zbog kojeg se nikad nije pokajao.

„Od oca Petra, koji je poginuo kao pripadnik Narodnooslobodilačkog pokreta, nasledio sam patriotsko opredeljenje. Veoma me je pogodilo kad sam video da su u sastavu agresorske NATO armade i avioni Francuske. Tu zemlju sam oduvek voleo zbog njenih istorijskih i nacionalnih vrednosti i zasluga za razvoj civilizacije na temeljima slobode i demokratije. U oba svetska rata bili smo prijatelji, podigli smo i spomenik zahvalnosti Francuzima, ali to što je Francuska učestvovala u bombardovanju za mene je bilo veliko razočaranje”, kaže Stožinić.

Te 1999. naš sagovornik je bio redovni profesor beogradskog Medicinskog fakulteta i upravnik Klinike za internu medicinu Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”. Čvrsto rešen da vrati odlikovanje, odneo ga je u naše Ministarstvo inostranih poslova, zajedno s pratećom diplomom, ali i pismom koje je uputio tadašnjem francuskom predsedniku Žaku Širaku.

„Zamolio sam ljude u ministarstvu da prevedu pismo na francuski, što su oni i učinili i predali ga ambasadoru Švajcarske, koji je u to vreme u Beogradu zastupao sve zapadne zemlje. U povratku kući, rekao sam supruzi Radmili: ’Ženo, od danas više nisam vitez.’ A ona je rekla: ’Ti si za mene uvek vitez, i to što si uradio je viteški čin’”, objašnjava Stožinić.

I danas bi, dodaje, učinio isto.

„Meni su neki drugi, bolji Francuzi dodelili orden, ali bio sam revoltiran time što je pogaženo viševekovno prijateljstvo. Naravno, postoje i danas primeri divnih Francuza, kao što je akademik Žorž Mate, istaknuti onkolog koji je pomogao da se razvije onkološka služba i formira onkološki centar u KBC ’Bežanijska kosa’. I, naravno, tu je i najnoviji, svetli primer mladog humanitarca Arnoa Gujona, koji mnogo pomaže srpski narod na Kosmetu”, ističe Stožinić.

Naš sagovornik je, inače, dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja za doprinos medicini, a francuski orden primio je pre više od četiri decenije u Palati federacije u Beogradu, prilikom posete D’Estena tadašnjoj SFRJ. Svečanost je upriličena na svečanoj večeri kod Tita. Naš sagovornik odaje zanimljiv detalj s dodele odlikovanja.

„Tom prilikom, predsednik D’Esten se obratio našoj i svetskoj javnosti s uveravanjem o ljubavi i prijateljstvu francuskog naroda prema srpskom narodu, dodajući da ono datira još od 1389. godine, kada su Srbi u neravnopravnom odnosu na Kosovu jedini branili Evropu i hrišćanstvo od najezde Otomanske imperije i islama. Podsetio je da su tada zazvonila zvona Bogorodičine crkve u Parizu, verujući da su Srbi odneli pobedu u Kosovskoj bici. Dodao je da od tada srca Francuza uvek biju za Srbe i Srbiju”, navodi Stožinić.

Pismo Žaku Širaku

U pismu koje je 1999, prilikom vraćanja ordena, uputio Žaku Širaku, prof. dr Svetomir Stožinić pozvao je sve ljude dobre volje u Francuskoj i svetu da pomognu da se „suluda agresija i stradanje naroda što pre obustavi”.

„Neosporna je ljubav koju su kroz istoriju prema Srbima dugo gajili preci velikog i istorijskog francuskog naroda. Danas, međutim, potomci tih slavnih predaka, vođeni rukovodstvom zemlje koje ne poštuje ni božju ni ljudsku pravdu, silom nameću ’novi svetski poredak’ i uteruju ’tomahavk demokratiju’”, naveo je Stožinić u pismu Širaku, u kojem se ujedno izvinio „onim časnim Francuzima koji žele da ovaj nepravedni rat stave van zakona, to jest da ga bace na smetlište istorije”.