petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:54

„Olga” – prva srpska čokolada sa Dorćola

Za nastanak čuvene slatke table zaslužna je porodica Koste Šonde koja je otvorila fabriku slatkiša, keksa i leda na uglu ulica Cara Uroša i Solunske
Autor: Branka Jakšić ponedeljak, 13.05.2019. u 20:00
Овако је то некада било… (Фото лична архива)

Teško da se sećate čokolade „olga” i verovatno niste znali da je to ime prve čokolade proizvedene u Srbiji. Da je najbolja, tvrdili su mnogi, a najglasnije beogradska deca koja prvih godina 20. veka nisu imala veliki izbor slatkiša. Ovo je priča o porodici zaslužnoj za tu prvu slatku tablu koja se pročula daleko van prostora Kraljevine Jugoslavije.

Industrijalac i trgovac Kosta Šonda je na donjem Dorćolu 1902. godine osnovao fabriku čokolade, kakaoa, leda i keksa. Na tom mestu sada je hotel. Drevno zdanje iz kojeg su u dućane stizale poslastice delimično će se obnoviti i postati deo hotelske zgrade.

Iz male radionice bombona 1905. izrasla je velika fabrika. Na uglu ulica Cara Uroša i Solunske Dorćolci sada nameravaju da osmisle prvo beogradsko slatko ćoše. Članovi Udruženja građana „Donji Dorćol” žele da ga učine simbolom domaće čokolade.

Nadaju se da će na ovaj način izmeniti činjenicu da Beograđani ne znaju ni gde je bila prva fabrika slatkiša, ni ko je bio pregalac Šonda.

– Za sada je udruženje uspelo da ovom prostoru dodeli ime pionira čokolade i slatkiša. Sledeći korak je uređivanje. Mogli bismo, na primer, da napravimo klupu u obliku čokoladne table ili trg popločan kockicama nalik na čokoladu i keks – objasnila je Jelica Đorđević iz ovog udruženja.

Porodična kuća braće Šonda u Kosovskoj 
(Foto M. Ćurčić)

Kosta Šonda, kako stoji u starim zapisima, bio je tih komšija. Viđali su ga na pragu dućana, nedaleko od tadašnjeg Trgovačkog suda, kako stoji i mirno posmatra prolaznike, sa brojanicama od ćilibara u rukama. Fabriku čokolade podigao je na Jaliji. Pogoni su radili punom parom i iz njih se širio glas o dobrom poslovanju.
Porodična priča o majstorima čokolade počinje u drugoj polovini 19. veka kada su braća Nikola i Konstantin Šonda rešili da se iz grčkog sela Klisure dosele u Beograd, koji je tada od orijentalnog postajao zapadnoevropski grad. Bili su trgovci – Nikola je držao bakaluk na Zereku, ćošku današnjih ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra, a Kosta radnju u Dubrovačkoj.

Uz besprekornu poslovnost i osećaj za inovaciju,

Kosta je smislio i specijalitete za posluženje – prodavao je čokoladne poslastice i praline. A još tada se dosetio da bi kafa sa ukusom mogla da privuče veliku pažnju. I jeste, kod domaćica kojima je sugerisao da u kafu dodaju po kašičicu kakaoa.

Osnivač fabrike posle nekoliko godina pogone je prepustio sinovima. Najstariji Mihajlo imao je najviše preduzetničke snage i 1910. godine, kada je Kosta umro, proširio je halu u kojoj je radilo 35 radnika. O beogradskoj čokoladi pričalo se kao najboljoj dok je proizvodnjom upravljao Mihajlo, a sarađivao sa tehničkim direktorom, Nemcem Konradom Tajsenom. Šonda je svoje poslastice prikazivao na izložbama širom Evrope – u Parizu, Rimu, Londonu, Bordou... Zarada je postajala sve veća i donela mu pravo bogatstvo. Mihajlo je bio bogataš, ali je pokazivao sklonost ka dobrotvornim akcijama, pomagao je dom starih ljudi i na mnogo načina podržavao siromašne.

Zahvaljujući njemu, Beograđani su u isto vreme kad i Parižani gledali najnovije filmove u bioskopu „Koloseum” koji je podigao na Terazijama. Inspirisan sve većim interesovanjem za fudbal, osmislio je da u omotu čokolada budu sličice fudbalera, a štampao je i prodavao album.

„Poznata domaća fabrika čokolade K. M. Šonda predala je Jugoslovenskom nogometnom savezu vrlo lep ukusno izrađen pehar od čistog srebra. Ovaj pehar dobiće onaj futbalski klub koji u ovogodišnjem takmičenju za državno prvenstvo osvoji titulu prvaka. Pehar ostaje pobedniku u trajno vlasništvo, a predaće se na terenu odmah posle druge faze finalne utakmice”, izvestio je naš list 8. septembra 1932. godine.

Krah fabrike dogodio se početkom Drugog svetskog rata. Posle gotovo 40 godina rada znatno je oštećena u aprilskom bombardovanju 1941. Mihajlo je poginuo 1944. kada je bomba pala na njegovu porodičnu kuću.

Mihajlov sin Konstantin posle oslobođenja radio je kao ekspert Ministarstva industrije i prehrane, a zaslužan je za podizanje mnogih jugoslovenskih fabrika slatkiša kao što su „Takovo” i „Evropa”.

Imovina familije Šonda nacionalizovana je i danas u Beogradu nema potomaka ove ugledne porodice.


Komentari3
0ca0d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Leptiric58
Lep početak priče, pretužan kraj, naša stvarnost sve dobre, vredne, naprden, širokogrude ljude i njihova dela zaboravljamo. Ne postoji donji Dorćol i gornji, postoji Zerek iznad Dušanove i Dorćol ispod.
Zorka Papadopolos
Kuca Dr Dusna Stojimirovica, u kojoj mi je i baba zivela sa svojom decom, nalazila se preko puta fabrike `Sonda' u Cara Urosa, srusena je 06. aprila 1941. Kuca mog dede Konstantina (preminulog pre II sv rata) je srusena u bombardovanju Leskovca od strane `saveznika' 1944. Plac u Cara Urosa je oduzet uz simbolicnu odstetu za izgradnju solitera, a plac u Leskovcu je uzela vojska. Niti nas iko postuje, niti mi, sami sebe.
Zoran Markovic
Fabrika je znatno ostecena tokom nemackog bombardovanja. A njen vlasnik je poginuo tokom saveznickog bombardovanja. Komunisti su im svu imovinu nacionalizovali. Njihova krivica: Pravili su deci cokoladu, keks i slatkise. Imovina im nikada nije vracena. Komentar? Zar treba? Ja nemam vise komentar na sve ovo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja