utorak, 25.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36
INTERVJU: MARJAM MAĐIDI, književnica

Izgnanstvo je vremenom postalo moja snaga

Ne kažem ni da je u Francuskoj idealno, treba se još boriti na polju ženskih prava, to je beskrajna borba, ali je neuporedivo sa Iranom
Autor: Ivana Hadži-Popović*ponedeljak, 13.05.2019. u 11:05
(Фото: И. Хаџи-Поповић)

Festival francuske književnosti „Molijerovi dani” u Francuskom institutu u Beogradu otvara je francuska autorka Marjam Mađidi, promocijom svog romana „Marks i lutka”, za koji je dobila Gonkurovu nagradu za prvi roman koji je već preveden na 14 jezika (kod nas ga je objavio „Albatros plus”).

Kćerka marksističkih aktivista razočaranih u iransku revoluciju Marjam Mađidi napušta Iran s roditeljima 1986. godine kao šestogodišnja devojčica i nastanjuje se u Parizu. Od tada živi između dva jezika, Molijerovog i onog velikih persijskih pesnika, između dve kulture, orijentalne i zapadne, koje će se u njenom srcu pomiriti u ovom autobiografskom romanu. To je priča o dva diktatorska režima, o zakopavanju zabranjenih knjiga Marksa i Če Ge Vare, ženskoj policiji za održavanje moralnog reda, o patnji, ali i o Parizu slobode i političkog izgnanstva kada ona ulazi u svet usamljenosti, izopštenosti i odbačenosti.

Zašto naslov „Marks i lutka?

Zato što on obuhvata dve glavne ličnosti mog romana: komunizam i detinjstvo. Marks simbolizuje borbu roditelja da se promeni društvo, a lutka dečji svet. Nisam marksistička militantkinja, ne bavim se politikom, pišem i pričam priče, u komunističku atmosferu sam upala rođenjem što je sigurno na mene uticalo i govorim o militantizmu roditelja iz osamdesetih u Iranu, kako i zašto su odlučili  da budu komunisti, ali na kraju i o njihovom razočarenju u komunizam i revoluciju. Partije ekstremne levice u Iranu bile su tada zbrisane.

Jedan o slogana vaših roditelja bio je „Posle Šaha Homeini”. Da li oni zaista mogu da se uporede?

Da, u meri u kojoj je u oba režima postojala cenzura, veoma jaka represija i ukinuta sloboda štampe. Oba su negirala ljudska prava, mada su, za razliku od Homeinija, pod šahom Rezom Pahlavijem lične slobode u odnosu na oblačenje ili korišćenje alkohola bile zastupljene, a zapadnjački stil života čak ohrabrivan. Samo je jedan čovek u istoriji Irana, premijer poslednjeg šaha, Mosadeg, koji je imao program demokratizacije i nacionalizacije izvora nafte, pokušao da spreči da iranska nafta odlazi Amerikancima i Englezima, ali je CIA pomogla Englezima da u Teheranu naprave državni udar, a Mosadega zatvore i muče. Udar iz 1953. ostao je u kolektivnoj svesti Iranaca bolno iskustvo od kada i potiče potpuno odbacivanje Amerikanaca i Engleza.

Strah, smrt, tortura bile su reči koje su svojevremeno određivale život vaših roditelja. Vi ste odrasli u Francuskoj, zemlji slobode kako je nazivate. Da li ste ikada i tu osetili strah?

Naravno, i u Francuskoj sam osećala strah, ali sasvim druge vrste, onaj strankinje u stranoj zemlji.

U romanu opisujete Bikini zabavu” na zapadni način, završenu hapšenjima. Zašto?

Jer su proslave gde su devojčice i dečaci zajedno zabranjene, one u kupaćim kostimima još više, a one sa alkoholom i drogom najviše.

Islamski zakon dozvoljava 4 žene po jednom Irancu. Kako Iranke danas prihvataju taj zakon?

Ne prihvataju ga, podnose ga, on im je nametnut. To je poništenje žene koje dolazi od religije, mada je to možda i sama ljudska priroda koja traži slabijeg da ga potčini. Zato su muškarci ženama, s obzirom na to da su izuzetno jake i psihički i fizički, i nalepili etiketu „slabijeg pola” ne bi li se sami osetili jačima. Koja bih žena u Iranu ja danas bila bez slobode oblačenja, putovanja bez dozvole muža ili mogućnosti razvoda. Ne kažem ni da je u Francuskoj idealno, treba se još boriti na polju ženskih prava, to je beskrajna borba, ali je neuporedivo sa Iranom.

Ipak, u Teheranu, gradu poroka i zločina, kako ga nazivate, skriveno vlada emotivna sloboda gde u šiframa Los Anđeles i San Francisko mladi vode ljubav?

Mlade je nemoguće sprečiti da se vole, uprkos zabranama.

Da li mladi Irana treba u nečemu da zavide mladim Francuzima?

Da, na slobodi.

Po dolasku u Iran imali ste veliki problem sa francuskom kuhinjom, tako različitom od iranske. Ipak, nekoliko decenija kasnije, u Pekingu, žudeli ste za kroasanima i mirisom francuskih pekara?

Da, vremenom su se kroasani ispunili uspomenama i postali bliski, obogaćeni ukusom, onim koji stvara nostalgiju.

Taksista, lik romana, recituje stihove pesnika Hafeza iz 14. veka o licemernim verskim poglavarima koju su uprljali Koran, smatrajući da je poezija jedino što bi danas u Iranu i trebalo sačuvati?

I Molijer je u 17. veku to rekao u „Tartifu”. Iranski vlastodršci, neizmerno bogati, govore kako treba pomagati siromašnima, ali oni su se i obogatili zahvaljujući režimu. Sramota je da Iranci u 2019. žive u potpunoj nemaštini i da cele oblasti nemaju vodu za piće. A Iran je bogat resursima od kojih narod nema koristi. Problem nije u resursima, već u rukovođenju njima.

Kakvi su danas po vama odnosi između Irana i Francuske, vaše dve domovine?

Mislim da Francuska nije nikada imala jasan stav prema Iranu.

„U izgnanstvu steći osećaj da ste kod  kuće, navodite reči Simon Vej. Kakvo je vaše današnje osećanje?

Uvek ću, ma šta radila i ma gde bila, biti izgnanica, ali izgnanstvo je vremenom postalo moja snaga.

*prevodilac romana „Marks i lutka”


Komentari0
910cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja