ponedeljak, 26.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:24

Grad svetlosti želi da bude tehnološka prestonica Evrope

Makron obećava ulaganje od 1,5 milijardi evra u razvoj veštačke inteligencije do 2022.
Autor: Milenko Pešićponedeljak, 13.05.2019. u 19:00
Ема­ну­ел Ма­крон у по­се­ти би­знис ин­ку­ба­то­ру „Ста­ни­ца Ф” у Паризу (Фо­то EPA-EFE/Lu­do­vic Ma­rin)

U trinaestom arondismanu više ne kloparaju polurashodovane lokomotive. Pod svodovima adaptiranog železničkog depoa iz 1929. godine, zajedno sa bankarima, sada se muvaju predstavnici „Majkrosofta”, „Intela”, „Gugla” i „Amazona”. Oni budno prate ono što stvaraju programeri i stručnjaci pristigli iz celog sveta, koji u malom prstu drže digitalne tehnologije.

Osnivači startapova u najvećem biznis inkubatoru na svetu, „Stanici F”, imaju isti san – da svoje poslovne ideje pretvore u „jednoroge” – visokotehnološke kompanije poput „Ubera”, „Alibabe” ili „Er bi-en-bija”, koje su za kratko vreme dostigle vrednost od milijardu dolara.

Da li će Pariz uspeti da preuzme primat evropske „haj-tek” prestonice od Londona?

U privlačenju pameti i kapitala, Francuzima na ruku ide i košmar oko bregzita u koji su upali susedi s druge strane Lamanša. Mnoge britanske visokotehnološke firme, ohrabrene Makronovim poreskim olakšicama, ali i iz straha od nesigurnih uslova poslovanja koji će nastupiti kada Britanija napusti EU, premestile su se u Grad svetlosti.

Međutim, uprkos „brakorazvodnoj parnici” sa Briselom kojoj se ne nazire kraj, London se pokazao otpornim i još uvek je u prednosti u odnosu na Pariz. Albin Servijant, predsednik  firme „Frenčtek” iz Londona, ističe da je britanska prestonica za prva četiri meseca ove godine privukla dve milijarde evra investicija u visoke tehnologije, što je za 30 odsto više nego u istom periodu 2018.

„U Pariz je u ovoj godini je uloženo duplo manje, samo milijardu evra”, kaže Servijant za TV stanicu Frans 24.

Kada je Emanuel Makron  2017. godine u nekadašnjem pariskom železničkom depou svečano otvorio biznis inkubator „Stanicu F”,  sugerisao je sugrađanima da o Francuskoj počnu da razmišljaju kao o startap naciji. Nepune dve godine kasnije, u bivšem hangaru površine 34.000 kvadratnih metara, u čiju je adaptaciju francuski milijarder Ksavijer Nijel uložio 243 miliona evra, otvoreno je više od hiljadu startap firmi.

U ovu inovativnu poslovno-tehnološku „košnicu” uselile su se i čuveni francuske kompanije i banke kao „Loreal”, „Luj Viton” i BNP Paribas. Direktorka „Stanice F” Roksana Varza za američku stanicu Si-En-Bi-Si njihovo prisustvo objašnjava time što velike francuske firme hoće da pod istim krovom razgovaraju sa novim preduzetnicima koji su u ostvarivanju svojih ideja prošli kroz slične teškoće, a imaju resurse i kontakte.

Da Francuska pokušava ide tragom Izraela, koji po glavi stanovnika u startapove ulaže 30 puta više nego evropske zemlje, pokazuje i povoljna kreditna podrška istraživačkim poduhvatima. Do 2022. godine, Emanuel Makron obećava ulaganje od 1,5 milijardi evra u razvoj veštačke inteligencije.

Ali, ulaganje u razvoj novih tehnologija u Francuskoj započete su i pre Makronovih reformi. Njegov prethodnik Fransoa Oland je još 2013. godine ne samo olakšao dobijanje viza svima koji su osnivali startap firme već je preko Bpifrans, francuske investicione banke, široko pomogao razvoj ovog sektora. „U Francuskoj se oseća duh optimizma koji se donekle izgubio u SAD”, kaže Njujorčanin Mark Hit, koji je ostao u Parizu i otvorio startap firmu pošto je diplomirao u francuskoj biznis školi „Insead”.

Među onima koje je Makronov dinamizam privukao jeste i Britanac Sedrik Džons, koji je zbog neizvesnih posledice koje bregzit može da proizvede prebacio svoju firmu u „Stanicu F”.

„Mislim da Francuska pod vlašću Makrona ima potencijala da sustigne Veliku Britaniju kada je u pitanju visokotehnološki biznis. Najvažnije je to što Francuska razvija samopouzdanje na startap sceni i tako postaje nezaobilazno tehnološko čvorište. A u tome joj svakako dosta pomaže i bregzit”, smatra Džons.

U pokušaju da Londonu preotme primat i postane nova Silicijumska dolina, Parizu su glavni takmaci Berlin, Stokholm i Talin, koji takođe pokušavaju da iskoriste britansku političku i ekonomsku nestabilnost i privuku ne samo startapove već i male i srednje visokotehnološke firme iz Ujedinjenog Kraljevstva.


Komentari0
e4bc1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja