nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:56
INTERVJU: TOMAS OSOVSKI, direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke

Od Srbije zavisi brzina ulaska u EU

Uz angažovano sprovođenje reformi, pre svega u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i održivu implementaciju tih reformi, proces pristupanja bi se mogao odvijati brže
Autor: Dragan Vukotićutorak, 14.05.2019. u 22:55
(Фото: Министарство спољних послова Немачке)

Dok su izbori za Evropski parlament sve bliži, a njihov ishod sve nepredvidiviji, čini se da bi ista ocena mogla da se primeni i na pregovore koje pod okriljem Evropske unije već nekoliko godina vode Beograd i Priština. O izazovima koji predstojeći period predstavlja za EU, o njihovim mogućim posledicama za prilike na Balkanu, kao i o statusu evropskih integracija ovog regiona za „Politiku”, govori Tomas Osovski, direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, koji danas dolazi u Beograd.

Tokom susreta koji su krajem aprila sa liderima zemalja zapadnog Balkana upriličili nemačka kancelarka i francuski predsednik nije došlo do pomaka u pregovorima između Beograda i Prištine. Briselski portal „Politiko” je, analizirajući samit u Berlinu, ocenio da je on javnosti pokazao „evropsku nefunkcionalnu diplomatiju” i podeljenost „ne samo između Kosova i Srbije nego i između Pariza i Berlina”. Kako vi komentarišete ovakve ocene na konto efekata diplomatije Evropske unije?

Sastanak savezne kancelarke Merkel i predsednika Makrona sa predsednicima država i vlada iz regiona, kao i sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini nije bio smišljen kao još jedan krug pregovora u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već kao forum za razmenu mišljenja svih učesnika o pitanjima relevantnim za zapadni Balkan, među kojima su prioritetna bila pitanja regionalne stabilnosti i samim tim, naravno, pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Stagnacija u dijalogu o normalizaciji odnosa nosi izvesne rizike. Stoga će se početkom jula u Parizu održati još jedan sastanak na kojem će se opet pokušati obnoviti briselski dijalog sa ciljem da se postigne sveobuhvatan, politički održiv i dugoročan sporazum koji će doprineti stabilnosti celog regiona. Nemačka i Francuska izričito podržavaju postojeći format za dijalog.

Suština uspešne diplomatije jeste da se održi komunikacija. Upravo se o tome radilo u Berlinu. Sastanak u Berlinu je potvrdio koliko je našim zemljama važan zapadni Balkan. Evropska diplomatija je zapravo interakcija zemalja članica i Službe za spoljnu politiku Evropske unije. Tu interakciju smo 29. aprila mogli videti na delu.

Izvestilac za zapadni Balkan u nemačkom parlamentu Peter Bajer upozorio je da će EU perspektive Beograda i Prištine biti stavljene ad akta ukoliko na sastanku u Berlinu ne pokažu ozbiljnu volju za napretkom u procesu normalizacije. Kako danas posle održanog berlinskog samita izgleda ta perspektiva?

Pozivate se na članak koji su zajedno objavili tri poslanika nemačkog Bundestaga, naime gospoda Bajer, Juratović i Saracin, koji su, uzgred budi rečeno, članovi tri različite stranke od kojih su dve u vladajućoj koaliciji, a jedna iz redova opozicije. Sva trojica su odlični poznavaoci prilika u regionu. Kad njih trojica zauzmu jedinstven stav, onda to ima svoju težinu. I dozvolite mi tu opasku: ovakve primere konstruktivnog nadstranačkog ophođenja bih želeo da vidim i u parlamentima zemalja zapadnog Balkana. Što se tiče citata, naveli ste skraćenu verziju. Ova tri parlamentarca perspektivu pristupanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji nisu osporila u načelu, a kamoli tvrdila kako sve zavisi od ovog sastanka.

Nemačka se nadalje zalaže za evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana koja je otvorena 2003. u Solunu i potvrđena 2018. u Sofiji. Srbija se već nalazi usred pregovaračkog procesa. Međutim, da li će se perspektiva pristupanja i ostvariti to zavisi od ispunjenja uslova, između ostalih, i od normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Napredak u pregovaračkom procesu zahteva sprovođenje neophodnih reformi i njihovu održivu implementaciju. Automatizma tu nema. Dakle, brzina vođenja pregovora se određuje konkretnim napretkom u sprovođenju reformi. I dopustite da tu posebno naglasim jednu stvar: ti uslovi nisu veštački postavljene prepreke. Naprotiv. Reforme koje su vezane za to doprinose jačanju vladavine prava, transparentnosti, bezbednosti i investicionoj klimi, od čega u prvoj liniji koristi imaju građanke i građani vaše zemlje.

Gde je Srbija danas u pogledu ispunjenja reformi?

Trenutno sam zabrinut pre svega zbog reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji. Tokom prethodnih meseci nismo primetili suštinski napredak. Zastao je rad na reformi pravosuđa o kojoj su se duže vreme vodili pregovori. Rasprave o nacrtima zakona i godišnjim izveštajima ombudsmana, Agencije za borbu protiv korupcije i poverenika za informacije od javnog značaja u skupštini se ne održavaju u dovoljnoj meri. Parlament samim tim nedovoljno vrši svoju kontrolnu funkciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, Savet Evrope je upravo ovih dana iznova ustanovio da važne preporuke nisu implementirane. A i situacija u medijima je zabrinjavajuća: organizacija Reporteri bez granica i Fridom haus konstatuju kontinuirano pogoršanje situacije u oblasti štampanih medija. A što se tiče prilagođavanja spoljne politike Srbije stavovima Evropske unije, Evropska unija bi želela da Srbija bude posvećenija toj temi, iako nam je drago da Srbija učestvuje u stranim misijama Evropske unije. Druge zemlje u regionu su tu već daleko naprednije i pokazuju svoju privrženost strateškim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije. Sve su to aspekti o kojima će članice Evropske unije voditi računa kad u junu budu donele odluku o otvaranju daljih poglavlja.

Pitanje proširenja EU na region zapadnog Balkana dosad nije dobilo značajniji prostor tokom debata koje se vode u zemljama EU uoči izbora za Evropski parlament. Imajući u vidu manjak interesovanja javnog mnjenja za temu prijema novih članica, kao i nedostatak entuzijazma za ovo pitanje i u mejnstrim i u evrospkeptičnim partijama, utisak koji se nameće jeste da će proces evrointegracija za ovaj region biti dodatno usporen...

Postoji trenutno u Evropskoj uniji čitav niz tema koje brinu ljude, kao što su socijalna i ekonomsko-politička pitanja, pitanja raspodele, gorući ekološki problemi, celi kompleks pitanja oko izbeglica i migracija, uticaj globalizacije i novih tehnologija na naš svakodnevni život – da navedem samo nekoliko. Prema tome, za mene nije iznenađenje da se spoljnopolitička pitanja – iako se odnose na naše neposredno okruženje – ne nalaze u fokusu debate.

Međutim, bez obzira na to, mnogi poznavaoci prilika na Balkanu su zabrinuti zbog stanja demokratije i situacije oko vladavine prava. Među njima sam i ja. Nadam se da će Srbija započete reforme vrlo odlučno da privede kraju i da ih održivo implementira. Srbija drži sve konce u svojim rukama da pokaže da skepsa kritičara nije na mestu. Na samoj je vladi da sprovođenjem iskrenih i ambicioznih reformi dokaže svoju privrženost procesu pristupanja Srbije zajednici vrednosti Evropske unije.

Jedno mora da bude jasno, i to često čujem i od predstavnika Vlade Srbije: Srbija ove reforme ne sprovodi radi Evropske unije. Ne radi se o štikliranju nekog spiska sa zahtevima. Srbija ove reforme sprovodi radi sebe, kako bi životni standard svih građanki i građana ove zemlje bio bolji. U tome joj Evropska unija pomaže ne samo rečima već i delima, pružanjem konkretne pomoći: samo u periodu od 2014. do 2020. EU je Srbiji dala podršku u visini od preko 1,5 milijardi evra!

Kako EU planira da dodatno motiviše ovaj region da sprovede preko potrebne reforme, kada se čini da u ovom trenutku ne može da mu ponudi vremenski preciziranu evropsku perspektivu?

U pitanju je nesporazum. Postoji sasvim jasna vremenska dinamika za pristupanje Evropskoj uniji. Čim budu ispunjeni svi uslovi utvrđeni u 35 poglavlja pregovaračkog okvira, Srbija može, uz saglasnost svih članica Evropske unije, pristupiti Evropskoj uniji. Ta perspektiva koja je formulisana već 2003. godine u Solunu i potvrđena 2018. u Sofiji i nadalje važi.

Obrnuto, ta dinamika znači da konkretan datum pristupanja zavisi od Vlade Srbije, a ne od Evropske unije. Uz angažovano sprovođenje reformi, suštinski napredak, pre svega u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i održivu implementaciju tih reformi, taj proces pristupanja bi se mogao odvijati većom brzinom. Ali zaista samo ako su ti uslovi ispunjeni. Jer, s druge strane, nema dileme: ukoliko neko smatra da ima sve vreme za sprovođenje reformi, da ostvari samo neznatan napredak ili čak da uništi već postignuti napredak, onda mora biti svestan da snosi i odgovornost za sporiji i samim tim i duži proces pristupanja. Dakle, ne radi se o datumima, već o merljivom napretku. To su jedini faktori koji utiču na brzinu i uspešan završetak pristupnog procesa.

Sledeći sastanak Aleksandra Vučića i Hašima Tačija zakazan je u Parizu za početak jula, dakle posle izbora za Evropski parlament. U kojoj meri činjenica da će rukovodstvo EU biti uskoro promenjeno vezuje ruke sadašnjoj administraciji u Briselu da bude efikasan medijator u ovom procesu?

Bez obzira na održavanje izbora za Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove nastavljaju sa radom kao i dosad. Niko ne bi trebalo kadrovsku promenu na samom vrhu Evropske unije da iskoristi kao izgovor za popuštanje u svom zalaganju za ostvarivanje zacrtanih ciljeva.

Kako komentarišete jačanje političkih opcija u EU koje sebe nazivaju suverenističkim, a njihovi kritičari ih nazivaju populističkim?

Evropska unija se nalazi pred velikim izazovima i mnogi ljudi su zabrinuti, bilo da se radi o migracijama, o ekonomskom razvoju u njihovim zemljama ili o situaciji u svetu koja na prvi pogled izgleda sve fragilnija i složenija. Populističke stranke za te strahove ljudi često nalaze naizgled jednostavne odgovore koji na drugi pogled nisu ostvarivi ili koji idu na štetu drugih. I vrlo često se ne radi o traganju za rešenjima, već o iskorišćavanju, jačanju ili izazivanju nesigurnosti i straha radi sticanja uticaja i moći.

Najnovije ankete polaze od toga da će populističke snage u novoformiranom Evropskom parlamentu imati veću poslaničku grupu nego dosad. No demokratska i proevropska većina nije ugrožena, rad parlamenta ove populističke snage neće ugroziti.

Nama je važno da građankama i građanima objasnimo prednosti Evropske unije i da im pojasnimo pozadinu teških odluka. Uostalom, to važi i ovde u Srbiji. I ovde moramo zajedno sa našim srpskim partnerima da istaknemo koliko Evropska unija čini za Srbiju. Evropska unija je daleko najvažniji trgovinski partner i bilateralni donator.

Da li vam je prijemčiv scenario da u sledećoj „evroupravi” ovakve partije imaju odlučujuću snagu i šta mislite kako bi se to odrazilo na politiku Brisela prema zapadnom Balkanu?

Uveren sam da će i u novoformiranom Evropskom parlamentu proevropske i demokratski orijentisane stranke imati ubedljivu većinu. Velika većina Evropljana i te kako je svesna prednosti Evropske unije. Ni jedna evropska zemlja, dakle ni Nemačka, nije dovoljno velika i ekonomski jaka da bi u današnjem svetu mogla sama uspešno da potvrdi svoje mesto.


Komentari39
ed12d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cicka
15.05.2019 u 9:26 pa u 20:29 Da se vise ne lazemo ni Vi nas ni Vi sami sebe to o cemu pricate zavisi samo od Vasih iz EU a od nas zavisi da kada date zeleno svetlo za ulaz Srbije u EU da li cemo na to pristati .
Рус Михаил
Зависи од Србије или од Косова?
tja
Nije "ili" nego "i". I bez znaka pitanja.
Preporučujem 1
Jovan
Znači čitaj izmedju redova “Priznaj Kosovo, okreni se protiv Rusije i odustani od svog suvereniteta” pa mozemo da razgovaramo. Ovo kako oni nas tretiraju je u fazonu “Ti ćeš da se izvineš Djuri što te je tukao”.
Stari realista
Pa ljudi oni odlucuju da li smo ispunili uslove tako da nista ne zavisi od Srbije. Najbolji primer je kada bi Srbija sutra priznala Kosovo vec prekosutra bi bili ispunjeni svi uslovi i Srbia u EU.
Budimir Djokić
DS nekada i sada SNS su samo deklarativno bili za standarde EU i izgradnju uredjene države, ali ispunjavanje tih standarda znači da nema keša za njih, nema nameštenih tendera itd. Zato su samo deklarativno za EU.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja