petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:48

„Tijanin zakon” pred parlamentom

Kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu u trajanju od 30 do 40 godina, kaže ministarka Nela Kuburović
Autor: Mirjana Čekerevacsreda, 15.05.2019. u 10:47
Нела Кубуровић (Фото А. Васиљевић)

Prvi razlog za izmene Krivičnog zakonika jeste prihvatanje inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, koju je potpisalo 158.460 građana, a njome se propisuje kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života, kao što su, između ostalog, ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i nad detetom, bremenitom ženom i nemoćnim licem, rekla je juče resorna ministarka Nela Kuburović predstavljajući u Skupštini Srbije paket „krivičnih propisa”.

Poslanici vladajuće koalicije smatraju da su ponuđena rešenja u „Tijaninom zakonu” pravedna, dok su opozicionari koji bojkotuju rad u parlamentu u holu ocenili da „ovo uopšte nije ’Tijanin zakon’, jer predviđa uslovni otpust”.

Prema rečima ministarke Kuburović, kazna doživotnog zatvora treba u potpunosti da zameni postojeću najtežu kaznu zatvora u trajanju od 30 do 40 godina budući da nema razloga da obe kazne postoje istovremeno. Ona je navela da se, pored pomenutih dela iz inicijative Fondacije „Tijana Jurić”, kazna doživotnog zatvora proširuje i na dela za koje je do sada bila zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina, a to su ubistva predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, terorizam i druga.

Ministarka je navela da kazna doživotnog zatvora postoji u Austriji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Makedoniji, Sloveniji, Švajcarskoj i dodala da je uobičajeni prigovor za ovu kaznu – njena nehumanost, „međutim, postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora mogla bi se, takođe, smatrati nehumanom”. Dodala je:

„Imajući u vidu težinu ove kazne, predviđena su ograničenja za njeno izricanje, koja su ista kao i kod dosadašnje kazne od 30 do 40 godina zatvora, a zadržana je i zabrana njenog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu napunila 21 godinu života.

Predviđeno je da osuđenik na doživotni zatvor može uslovno da se otpusti nakon izdržanih 27 godina zatvora. U skladu sa inicijativom Fondacije ’Tijana Jurić’ predviđeno je da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela određena tom inicijativom”.

Najavljujući podršku SVM-a svim zakonima, Balint Pastor kazao je da je veoma važno što je ovaj predlog došao na dnevni red, ali „treba reći da je povod za njega najtragičniji – smrt Tijane Jurić, šesnaestogodišnje Subotičanke koja je brutalno ubijena 2014. godine u Bajmoku”.

Naveo je da broj potpisnika inicijative najbolje govori da ogromna većina građana podržava ovakva zakonska rešenja, „to je izuzetno bitno zbog načela legitimiteta, a predloženim izmenama zakona ostvaruje se još jedna svrha kažnjavanja, a to je ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine sankcije”.

Kazao je da „moramo biti svesni činjenice da i u evropskom i u našem društvu ima onih koji nisu podobni da budu njegov deo, teško je zamisliti resocijalizaciju počinilaca svirepih dela”.

Osvrnuo se i na kritičare zakona, rekavši  da oni ističu da se njime krše ljudska prava, da je protivustavan, da je resocijalizacija cilj važniji od svakog drugog i istakao:

„Mi kažemo da postoji Ustavni sud koji jedini može da ceni ustavnost zakona, ali ja sam uveren da je on u skladu sa Ustavom. Kad pogledamo uporedno pravo, dolazimo do zaključka da 183 države i teritorije od 216 imaju doživotni zatvor ili smrtnu kaznu. U Holandiji je doživotni zatvor doživotni zatvor i može da se ne izdrži samo ako kralj ili kraljica pomiluju osuđenika. Kod nas predsednik ima pravo na pomilovanje. Kad se pogledaju taksativno navedena dela, onda je jasno što za njih nema uslovnog otpusta, kod takvih dela je najnormalnije da nema uslovnog otpusta ni posle 27 godina.”

Osvrnuvši se na njegovu diskusiju ministarka Nela Kuburović je kazala da je tačno da postoje zemlje članice Saveta Evrope koje imaju doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta, kao što je Holandija.  Osvrnula se i na izjave opozicionara koji bojkotuju rad parlamenta, rekavši:

„Imala sam priliku da čujem izjave predstavnika opozicije koji tvrde da su podržali inicijativu Fondacije ’Tijana Jurić’, da su potpisali za uvođenje doživotnog zatvora, a sada tvrde da ovo nije zakon Tijane Jurić i pozivaju se upravo na odredbe uslovnog otpusta. Ukoliko pogledate predlog koji je fondacija podnela, on i predlaže uvođenje doživotnog zatvora, ali isto tako nemogućnost uslovnog otpusta. Bilo je primedaba da nije bilo javne rasprave, a ministarstvo je kada su pripremane izmene Krivičnog zakonika, koje ste usvajali 2016. godine, predložilo doživotni zatvor i tada je organizovana javna rasprava. Stručna javnost je ostala poprilično nema, čini mi se da možda nisu bili ni dovoljno hrabri, ni dovoljno jasni da kažu svoj stav. Danas od pojedinih predstavnika struke možemo da čujemo da pominju samo mogućnost, odnosno nemogućnost uslovnog otpusta i kako se tako krše preporuke Evropskog suda za ljudska prava, a ja bih volela da bar pogledaju presude počiniocima najtežih krivičnih dela i zašto su upravo i Ministarstvo pravde i vlada prihvatili inicijativu Fondacije ’Tijana Jurić’ da za određena dela nema uslovnog otpusta”.

Ministarka se praktično osvrnula na izjavu Boška Obradovića, lidera Dveri, u skupštinskom holu, koji je kazao da je potpisao inicijativu Fondacije ”Tijana Jurić” i da predlog koji je stigao u parlament nije predlog te fondacije već nadležnog ministarstva, a „napravljen je zbog pritiska javnosti i zato što je vlast htela da prikaže pozitivnu inicijativu”.

Goj­ko­vi­će­va: Po­zi­vam sve po­sla­ni­ke da gla­sa­ju za „Ti­ja­nin za­kon”

Pred­sed­ni­ca srp­skog par­la­men­ta Ma­ja Goj­ko­vić po­zva­la je ju­če sve po­sla­ni­ke, bez ob­zi­ra na to ko­joj po­li­tič­koj op­ci­ji pri­pa­da­ju, da do­đu na sed­ni­cu, da uče­stvu­ju u ras­pra­vi i da gla­sa­ju za „Ti­ja­nin za­kon”, ko­jim se uvo­di do­ži­vot­na ka­zna za naj­te­ža kri­vič­na de­la, jer je „to in­te­re­su svih gra­đa­na”.

Goj­ko­vi­će­va je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re uoči po­čet­ka sed­ni­ce na ko­joj se, iz­me­đu osta­log, ras­pra­vlja o se­tu „kri­vič­nih za­ko­na”, po­seb­no apo­stro­fi­ra­la iz­me­ne Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, ko­je su, „u na­ro­du na­zva­ne ’Ti­ja­nin za­kon’, ko­ji je pred po­sla­ni­ke do­šao za­hva­lju­ju­ći sa­rad­nji sa Fon­da­ci­jom ’Ti­ja­na Ju­rić’ i gra­đa­ni­ma, a njih 160.000 je pot­pi­sa­lo ini­ci­ja­ti­vu za nje­go­vo do­no­še­nje”.

Pred­sed­ni­ca par­la­men­ta je ne­ko­li­ko pu­ta po­no­vi­la po­ziv svim po­sla­ni­ci­ma da do­đu re­kav­ši: „Že­lim da po­zo­vem sve po­sla­ni­ke da za­bo­ra­vi­mo na po­li­tič­ke raz­li­ke, da svi do­đu i da u par­la­men­tu ka­žu šta ima­ju, da pod­ne­su amand­ma­ne da za­kon bu­de što bo­lji i da svi za­jed­no gla­sa­mo za ovaj va­žan za­kon, ko­jim se uvo­di do­ži­vot­ni za­tvor za, iz­me­đu osta­log, si­lo­va­te­lje i ubi­ce de­ce”.

 


Komentari8
059b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
I da, kad je reč o Evropi i ljudskim pravima, najlakše je zatezati Srbiju. Osim da prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji. No, da se vratimo na stvar. Sumnjiva mi je ova preterana briga za ljudska prava koja stižu putem evropskih izaslanika. Niko nije zarezivao ili pitao Tijanu ili Angelinu I sve žrtve za to, a sad bi ipak da se bavimo empatijom. Žao mi je, ali biti čovek znači što šta dobrog i lošeg. Ali ne znači i da svi zaslužujemo isti tretman, ipak se svodi na lična dela i zasluge. Doživotna bato, bez otpusta i resocijalizacije. Ti si svoje odradio. I još ovo. Čak i da uvođenje ove meri ne doprinese smanjivanju broja najtežih krivičnih dela, uvek treba imati na umu da veličina kazne mora da služi kao propisan simbol onog što je apsolutno neprihvatljivo u svakom društvu. Da se ne ponovi da žena koja je prerezala vrat dečaku dobije tričavih 10 godina. Moramo pokazati ozbiljan odnos i prema žrtvama i počiniocima.
драган ђурић
Силовање са убиством , обљуба над немоћним лицем и над дететом, бременитом женом и немоћним лицем, рекла је јуче ресорна министарка Нела Кубуровић представљајући у Скупштини Србије пакет „кривичних прописа”. За ове ствари је само КАСТРАЦИЈА ПРАВА пресуда. 30'40 година затвора за оваква злодела је велика услуга за злотворе.
zoran stokic
Kao što je već kazala Vesna Pešić: "Kazna ne sme biti osveta." Da se podsetimo: Sokrat je zbog ovoga načela dao svoj život. Sokrat je odbio da bude jedan od sudija (i osudi) 6 generala koji su poraženi 406. p.n.e u bici kod Arginusae (Arginusae ) na smrt. Pošto su generala ostavili mrtve vojnike (nisu sahranjeni) i brodove i vratili se u Atinu, rođaci su hteli da se "osvete" generalima i tražili su da im se sudi i da se osude na smrt! Ovo je bio povod za kasnije suđenje samom Sokratu (za nepoštovanja bogova i loš uticaj na omladinu).
Desko
Inicijativa Fondacije Tijane Jurić nikada nije tražila uvođenje doživotne kazne za politička krivična dela - napad na ustavno uređenje, napad na najviše nosioce vlasti, a baš to je ovim zakonom uvedeno. Koristeći inicijativu provukli su doživotni zatvor čak i za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, što se u prksi vrlo trško dokazuje i postoji veliki rizik političke zloupotrebe. Sada je jasno zašto odjednom prihvatanje inicijative koja je čekala 2 godine - iz prostog i jadnog straha za život i funkciju! Veruje li iko da će se tako stvarno zaštititi?
Sasa Trajkovic
Sve dok se u Srbiji vodi populistička politika u kojoj se zarad malo političkih poena NE poštuje struka i profesija mi ćemo kao država i društvo tonuti sve dublje... Zakone nesmeju da donose NVO već odgovorni političari koji će slušati šta kaže struka, amaterizam na svim nivouma vlasti i partokratija su i dovele do toga da vrhunski profesionalci napuste Sarbiju pa nam zemlju vode nestručni partijski kadrovi a rezultate vidimo svakodnevno. Ovaj zakon neće rešiti problem već posledicu jer je sveopšta klima u društvu koja se formira preko agresivnih komercijalnih medijskih kuća zatrpali su naše društvo primitivizmom, kičom, nekulturom a rezultat je kriminalizovano društvo i pad moralnih vrednosti jer se u tom društvu AGRESIJA i nasilje promovišu kao normalno i čak poželjno ponašanje u društvu. Ali time se u Srbiji niko NE bavi svi leče posledicu a ne uzrok, o prevenciji da i ne govorim. Ovaj zakon nije i NE može biti prevencija .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja