subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:54

„Severni tok 2” prinudio Brisel na pregovore

Autor: Tanja Vujićsreda, 15.05.2019. u 20:00
Постављање немачког крака „Северног тока 2” (Фото: EPA-EFE/Clemens Bilan)

Švajcarska kompanija „Severni tok 2” (registrovana u gradiću Cug) pronašla je način da privoli Evropsku komisiju (EK) na pregovore o uslovima poslovanja budućeg gasovoda, uprkos dramatičnom protivljenju Vašingtona, dela uprave EU, niza baltičkih država, kao i Ukrajine.

Evropska komisija je naime, juče najavila spremnost da se sastane sa nosiocima tog strateškoenergetskog projekta i čuje njihove argumente protiv zaoštrenih uslova poslovanja za „Severni tok 2”.  Od početka godine, Brisel je na brzinu usvojio amandmane na gasnu regulativu EU, kojima se novim gasovodima nameću nove obaveze. Na primer: u delu novog cevovoda koji se proteže teritorijalnim vodama države članice do prvog kopna –50 odsto transportnih kapaciteta, mora biti ostavljeno na korišćenje alternativnim snabdevačima (u prevodu, poslovnim rivalima).

U slučaju „Severnog toka 2”, novi evropski pravilnik odnosi se samo na 54 kilometara budućeg gasovoda unutar teritorijalnih voda Nemačke, gde je već postavljen njegov „ulaz” na kopnenu teritoriju EU. Novi evropski gasni zakon predvideo je da nacionalne vlade članica EU mogu do 24. maja da odobre „izuzetke” od primene ovih amandmana,  i to na 20 godina.

Suočen sa podmetanjem klipova u točkove 1.220 kilometara dugog gasovoda, koji bi – kada bude završen ( u najavi, krajem ove godine) – podmirivao energetske potrebe četvrtine Evrope, „Severni tok 2” preduzeo je od prošlog meseca munjevitu akciju. I to uporedo u dva pravca: u nemačkim vodama Baltika, kao i na međunarodnoj pravničkoj areni, pozivajući se na odredbe globalne Energetske povelje. Ta povelja, među čijim potpisnicama su EU, Nemačka i Švajcarska, ali ne i Rusija, jedina je koja precizno reguliše strana energetska ulaganja, kao i prava investitora u slučaju diskriminacije, političkih rizika i drugih nametnutih prepreka strateškom biznisu.

Ovom paralelnom akcijom, „Severni tok 2” ubrzano je krenuo da završava nemački deo gasovoda i istovremeno postavio rok EK da se do 13. maja (ponedeljak) izjasni o tome da li će gasovod biti oslobođen nameta koje propisuju žurno usvojena pravila za energosnabdevače iz „trećih zemalja”. Ukoliko odgovor EK do tog roka izostane, „Severni tok 2” bi mogao da zatraži basnoslovnu međunarodnu arbitražu radi procene toga da li je Brisel diskriminisao rusko-zapadnoevropski megaenergetski projekat, najavio je prošlog meseca Matijas Varnig, izvršni direktor švajcarske kompanije.

U očekivanju odgovora Brisela, građevinski radovi na „Severnom toku 2” nastavljeni su tempom postavljanja tri kilometra gasovoda na dan.

„Severni tok 2” je završio izgradnju nemačkog dela budućeg gasovoda, objavio je juče Sebastijan Sas, predstavnik švajcarske kompanije pri EU. Po Sasovim rečima, završetak nemačkog kraka „Severnog toka 2” (pre stupanja na snagu izmenjenog gasnog pravilnika EU) može biti upotrebljen kao argument za izuzetak od najnovijih briselskog zahteva postavljenih ofšor cevovodima.

Dan nakon isteka roka za odgovor koji je Briselu postavio „Severni tok 2”, juče se oglasila EK.

„U odgovoru na (aprilski) zahtev ’Severnog toka 2’, a u skladu sa pravilima globalne Energetske povelje o ’rešavanju sporova’, eksperti EK spremni su da se sastanu sa promoterima tog projekta i saslušaju njihove argumente”, saopštio je Lin Ritford, portparol briselske kancelarija za klimu i energiju, prenose agencije.

Kada bi moglo doći do susreta predstavnika EK i „Severnog toka 2”, nije izvesno. Tehnički, onaj deo budućeg gasovoda koji se proteže nemačkim teritorijalnim vodama, već je završen – pre stupanja na snagu nove gasne regulative EU.

Kojom tehnikom bi Brisel mogao taj krak „Severnog toka 2” sada proglasiti „novim gasovodom”, zagonetka je. Ako EK pokuša sa nekom drugačijim tumačenjem „ novog gasovoda“, „Severni tok 2” ima pravnu mogućnost da Brisel pošalje na međunarodni arbitražni tribunal.


Komentari7
7151a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Kad Danci i Poljaci vide o kakvim ostetama se radi promenice misljenje. Zabrane ne kostaju njihove pristalice nista ali manipulacija konkurencije odnosno zapostavljanje tudjih interesa i , narocito, investicija moze da kosta milijarde. Medjunarodni tribunal nije sastvaljen od Amera dok je projekat multinacionalan sa ucescem Sela jednog od najvecih proizvodjaca nafte i gasa u svetu. Bez pravne sigurnosti Sel nebi ulozio milijarde u taj projekat. U uporedjenju evropski parlament se sastoji od amatera dok kod Sela rade iskljucivo profesionalci po celom svetu.
Cane
Bankarski lobi, mmf i svetska banka kolo vode. Ako nanesu stetu drzavama clanicama one ce uzeti nove kredite i sa tim parama kupovati americki gas,skuplji pod raznoraznim spekulantskim izgovorima kao sto nafta poskupljuje prvo zbog isis, pa posle kao zbog Venecuele pa najnovije, zbog navodnog napada na Saudijske tankere.
Саша
ЕУ и Европа (али пре свега ЕУ) што се разних криза тиче ради на своју штету. Ратови које Америка води су сви овде. Милиони људи због тога иду ка ЕУ а последице тога видеће се за 300+ година у истом случају као и са Косовом тј доношењем странаца који немају везу са земљом и обичајима те земљом. Онда финансијска криза која је ЕУ коштала више од вођења ратова а она није настала у Русији него у Њујорку и Лондону. Онда ова кочења финансијских пројеката па трговински рат са Русијом. Једини губитник нето је ЕУ али и Европа као континент. Што се мене тиче питање је да ли је ЕУ пројекат који Србији бољитак осим у смислу да јој губитак не буде мањи.
Radomir Gotlin
Остаје увек питање, а зашто и како и с којим право се пита Вашингтон за нешто што је дефинитивно у надлежности ЕУ и земаља чланица као и страних улагача...
Јованка Вождовчанка
Ако ове бирократе из Брисела раде у корист штете држава чланица, односно народа из ЕУ, шта, онда, могу да очекују они који, тек, преговарају, отварају и затварају. Одатле треба бежати што пре и што даље.
Никола Вождовчанин
Претпостављам да се ово "оно који преговарају, отварају и затварају", односи на нас? ОК и да "побегнемо што даље" од ЕУ? Од чега ћемо тачно да живимо онда, када нам се економија 75% ослања на ту исту ЕУ од које треба бежати?
Preporučujem 5
Aleksandar Stojanovic
Ekonomska steta zarad politicke koristi i nekih strateskih (dodvoravanje Americi). I jedno i drugo ima neke svoje prednosti i mane. Opsirna je to tema, i zakljuci su subjektivni, u zavisnosti od tacke gledanja, tj da li se gleda EU u celini, ili Nemacka kao nezavisna zemlja.
Preporučujem 18

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja