Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve doneo je juče odluku da obnovi pregovore o rešavanju statusa „Makedonske pravoslavne crkve” (MPC) i nastavi razgovor o tome sa njihovim predstavnicima, saznaje „Politika”.
Pitanje MPC bilo je juče jedina tema prepodnevnog zasedanja najvišeg crkvenog tela, a kako nam je rečeno u vrhu SPC, zaključak je bio da se dijalog sa MPC nastavi, a sprovođenje ove odluke posle zasedanja Sabora dato je u nadležnost Svetom arhijerejskom sinodu.
Kako nam je objašnjeno, srpska crkva nije želela da inicira obnavljanje dijaloga sa Makedoncima dok je u zatvoru bio arhiepiskop ohridski Jovan (Vraniškovski). On je, međutim, pušten na slobodu 2015. godine, i učestvuje i na ovom, kao i na nekoliko prethodnih zasedanja Sabora SPC, zajedno sa vladikama Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, koja je pod okriljem srpske crkve.
Inače, o MPC se ovih dana razgovaralo na sednici još jednog crkvenog tela: Svetog sinoda Vaseljenske patrijaršije. U saopštenju objavljenom na sajtu Vaseljenske patrijaršije navodi se, između ostalog, da je Sinod, koji je zasedao od 9. do 11. maja, razgovarao o apelaciji, žalbi crkve u Severnoj Makedoniji koja se trenutno nalazi u raskolu. Iako nikakvi drugi detalji nisu saopšteni, makedonski mediji su se zapitali da li uvrštavanje MPC na dnevni red Sinoda znači da će se Vaseljenska patrijaršija uključiti u rešavanje njihovog kanonskog statusa. Za sličnu pomoć MPC se ranije obratila i Bugarskoj pravoslavnoj crkvi, ali su ti pokušaji ostali bez uspeha.
Što se tiče Carigrada i rešavanja „makedonskog pitanja”, u vaskršnjem intervjuu „Politici” patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril nije isključio mogućnost da ono što se dogodilo u Ukrajini bude ponovljeno i u Makedoniji. Osvrnuo se i na izjavu patrijarha Vartolomeja, takođe datu u intervjuu za naš list, da se Makedonija i Ukrajina ne mogu porediti. „Iako patrijarh Vartolomej govori da sada nema nameru da menja granice SPC, on ujedno izjavljuje i da je Carigradska patrijaršija spremna da prekorači te granice ukoliko stigne odgovarajući zahtev ili se pojavi nekakva ’viša crkvena potreba’. Tu ’višu crkvenu potrebu’ u Fanaru shvataju na svoj način”, rekao je patrijarh Kiril i podsetio da se sa zahtevom za autokefalnošću Fanaru obratio makedonski premijer Zoran Zaev.
MPC je u raskolu od 1967. godine, kada je samostalno proglasila autokefalnost na crkveno-narodnom saboru i od tada je nije priznala nijedna pravoslavna pomesna crkva. Sabor SPC u više navrata je razmatrao pitanje makedonskog raskola, ali se najbliže rešenju statusa i vraćanju u kanonski poredak stiglo 2002. godine, kada je potpisan Niški sporazum. On je predviđao najširu autonomiju za MPC, ali ne i autokefaliju, pa tako izbor poglavara MPC mora da potvrdi srpski patrijarh, uz obavezu da se ime poglavara SPC prvo pominje na liturgiji. Na pregovorima u Nišu učestvovali su predstavnici i SPC i MPC, između ostalih jedan od učesnika tog razgovora bio je i sadašnji srpski patrijarh Irinej, tada vladika niški. Dokument je potpisalo pet od sedam predstavnika Makedonaca, ali su potom povukli svoje potpise, da bi kasnije u potpunosti odbacili Niški sporazum. Progon, crkveni i sudski, arhiepiskopa Jovana upravo je i počeo sa Niškim sporazumom jer je on bio jedan od onih koji su taj sporazum prihvatili i ostao je pri svojoj odluci i onda kada je MPC odustala od njega.
