ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.05.2019. u 22:55 Danijela Davidov-Kesar

Srbi se plaše robota u operacionoj sali

Muškarci češće prihvataju primenu novih tehnologija u medicini nego žene
Пе­тер Гол­дсмит представља нове податке из здравственог извештаја (Фото „Штада”)

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin – Čim osete prve simptome bolesti, stanovnici Poljske i Srbije prvo uzmu „lekove” iz kućne radinosti: popiju čaj, posrču pileću supu i pojedu dvopek, pa stave termofor da se zagreju. Ovakav način „lečenja” posebno je prisutan među starijima od 50 godina, i to kod 42 odsto žitelja Poljske i 37 odsto Srba. S druge strane, 38 odsto Španaca ide kod lekara čim oseti i najmanju naznaku bolesti, dok 32 odsto Italijana prvo svrati u apoteku da se konsultuje o terapiji. U najnovijem „Štadinom” izveštaju, koji obuhvata rezultate istraživanja javnog mnjenja u vezi sa zdravljem u devet evropskih zemalja i juče je predstavljen u Berlinu, navodi se da se Nemci najčešće, posle Poljaka i Srba, oslanjaju na lekove iz „bakine kujne”, samo devet odsto stanovnika Evrope koristi internet kao izvor informacija o lečenju, dok dva odsto ljudi bira homeopatiju kao vid terapije.

Naši ljudi ne veruju mnogo ni novim tehnologijama. Zdravstvene aplikacije na mobilnim telefonima Srbi koriste povremeno, pa je Srbija u grupi malobrojnih zemalja u kojima se to smatra traćenjem vremena i novca. Ni robot u operacionoj sali nije svima po volji. Prema operaciji koju obavlja robot, a ne hirurg sa skalpelom, najskeptičniji su Srbi i Nemci, koji to teško mogu i da zamisle. Kad se sve sabere, muškarci su otvoreniji za medicinske trendove i nove zdravstvene tehnologije od žena.

A ako se sudi po onoj staroj poslovici da optimisti duže žive, onda će među Evropljanima Španci biti najdugovečniji, jer je anketa pokazala da upravo ovaj narod gleda na život „kroz ružičaste naočare”. Njih 62 odsto veruje u bolju budućnost zdravstvene zaštite i zdravlja, a španski zdravstveni sistem, sa regionalnim zdravstvenim centrima, i sada se smatra jednim od najboljih u svetu. Međutim, u svih devet zemalja uočen je opšti trend: što su ispitanici mlađi, to su veći optimisti. To se posebno odnosi na stanovnike Italije, Velike Britanije, Rusije i Srbije, gde su optimisti brojniji od onih koji u budućnost gledaju sa pesimizmom. Belgijanci, Nemci, Poljaci i, pre svih, Francuzi manje veruju u bolju budućnost kad je reč o zdravlju. Svaki treći Francuz spada u „poprilične pesimiste”, što posebno preovladava u ruralnim oblastima. Svaki četvrti ispitanik oseća priličnu dozu zabrinutosti, žene češće nego muškarci. Tako je 22 odsto ispitanika zabrinuto zbog zagađenja životne sredine ili socijalnih problema, tri odsto brine zbog mogućeg pogoršanja kvaliteta zdravstvene zaštite usled digitalizacije, a preostalih 23 odsto su skeptični da može doći do značajnijih pozitivnih promena.

– Većina ljudi na budućnost zdravlja gleda optimistički. Mnogi se i dalje oslanjaju na konvencionalnu medicinu, ali strahuju da bi društveni problemi zbog digitalizacije i narušeno stanje životne sredine mogli da pogoršaju kvalitet zdravstvene zaštite. Moramo se pozabaviti njihovim zabrinutošću i obezbediti im neophodne informacije ne bismo li odagnali njihove strahove kad je reč o budućnosti. Stoga apelujem na sve aktere u zdravstvenom sektoru da pomognu u naporima širenja znanja o javnom zdravlju. Jer „Štadin” zdravstveni izveštaj za 2019. takođe pokazuje da ograničeno medicinsko osnovno znanje pojačava sumnju u medicinu kakvu poznajemo i nastavljamo da unapređujemo – istakao je Peter Goldsmit, generalni direktor kompanije „Štada”, u okviru koje posluje naš „Hemofarm”.

Na pitanje koliko poverenja imaju u klasičnu medicinu, lekare i farmaceute, dvoje od troje ispitivanih Evropljana izjavilo je da se i dalje oslanjaju na klasičnu medicinu – muškarci više od žena. U Španiji i Velikoj Britaniji to važi čak za troje od četvoro ispitanih. Pored klasične medicine, postoje i druge opcije lečenja. Tako se petina oslanja na alternative kao što su homeopatija i akupunktura ili na funkcionalnu hranu poput probiotika kao dodatak klasičnoj medicini. Svaka četvrta žena sklonija je alternativi, kao i svaki šesti muškarac.

Međutim, svaki sedmi ispitivani Evropljanin je značajno ili potpuno izgubio veru u klasičnu medicinu. Nepoverenje je naročito izraženo u Srbiji (23 odsto ispitanika, uglavnom oni koji imaju između 18 i 34 godine). Kako vratiti poverenje – čulo se pitanje na ovom stručnom skupu. Jedan od načina svakako je aktivan rad na podizanju zdravstvene prosvećenosti.

– Koliko sam ja upoznata sa situacijom u Srbiji, najveći problem je što pacijenti dugo čekaju da ih lekar primi. Ceo zdravstveni sistem trebalo bi reorganizovati – smatra Dijana Opic, novinarka „Burde helt” u Nemačkoj, sa kojom smo razgovarali.

Osim o lekovima, lečenju, operacijama i novim tehnologijama u medicini, čuli smo i dosta podataka o ljubomori, mada je primetno da nekima nije strano ni osećanje zavisti. Polovina ispitanika u istraživanju čiji su rezultati predstavljeni u Berlinu zavidela je drugima na zdravlju, dobroj formi ili izgledu tela. Interesantno je da su Srbi (32 odsto) i Francuzi (36 odsto) uglavnom ravnodušni prema takvim načinima ispoljavanja sujete, mada ova preokupacija opada sa godinama.

Anketa među 18.000 ljudi

Istraživanje „Štade”, kompanije u čijem sastavu posluje „Hemofarm” u Srbiji, obavljeno je u devet zemalja: Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Poljskoj, Rusiji, Srbiji i Španiji. U dobijenom zdravstvenom izveštaju razmatrani su odgovori 18.000 muškaraca i žena iz zemalja koje imaju različite zdravstvene sisteme, specifične infrastrukture zdravstvenih sistema, neuporedive zakonske zahteve, ali se susreću sa sličnim izazovima i trenutno i kad je reč o budućnosti, kao što su demografske promene zbog sve dužeg životnog veka, novih tehnologija i porasta broja hroničnih bolesti.

Statistika o doniranju organa

Zakoni o doniranju organa razlikuju se od zemlje do zemlje. Ali, najveća zabrinutost u vezi sa doniranjem organa je strah ljudi da će biti prevremeno proglašeni mrtvima, dok neki ističu da ne žele da kriminalci dobiju njihove organe ili izražavaju strepnju u slučaju doniranja zbog verskih razloga. Spremnost da se doniraju organi veća je u zemljama u kojima su građani podrazumevani donori organa.

Čak 63 odsto Nemaca kaže da bi bili registrovani donori ako bi im se taj status dodelio po automatizmu, a u Velikoj Britaniji to tvrdi čak 75 odsto ljudi. Ali statistika pokazuje da je stvarni procenat donora organa u Nemačkoj 36 odsto, a u Velikoj Britaniji 38 odsto. Čak 64 odsto Nemaca trenutno nema donorsku karticu, a Velikoj Britaniji 62 odsto.

Komentari2
fa988
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Žuti
Koja budućnost, kada sam sa fakultetom prijavljen na minimalac. Znam koleginicu koja je bila prijavlja sa III stepenom a ima VII i tako 22 godine! O čemu više da se priča u Srbiji! Dođu inspektori uzmu po 100€ popiju kafu i ća!
Vladislav
Ja se plasim doktora politicara,koji su svakodnevno na Pinku i Hepiju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja