Voda me magično privlačila od kada sam prohodao u mome rodnom Bernu, glavnom gradu Helvecijanske konfederacije, u državi četiri stara naroda, Germana, Helveta, Frankofona i Latina. Svaki vodeni dragulj, more, reka ili alpsko jezero, na svom način pozitivno me opčara.
Na našoj brzoj reci Are, koja izvire u Bernskim Alpima leti se iskupi i po 30 hiljada kupača. I ja sa decom idem tamo na kupanje. Kupanje u ovo reci je kao tango argentino, ples sa mladom Argentinkom, jer te voda stalno okreće svojim blagim virovima. Ta voda izlazi iz alpskog lednika.
Na školskom izletu, kad sam bio sedmi razred, otišli smo na planinsko jezero Oeschinen i tad sam video da postoji raj. To magično mesto, koje samo majka priroda mogže da stvori, ostavilo je duboki trag u meni. Neverovatni vodopadi kojima se voda iz moćnih lednika milionima godina sliva u jezero.
Najviše posetila na jezero dolazi u proleće i na jesen. Ja volim i zimi da odem tamo kada je jezero potpuno zaleđeno. Volim i da pecam i još kao šesnaestogodišnjak sam pokušavao da naučim da pecam ribu u zaleđenom jezeru.
Međutim, moji pecaroški počeci na jezeru nisu bili baš uspešni. Niko od starijih pecaroša nije bio voljan da mi otkrije tajne zanata, koji mamci se koriste, niti da pozajmi bušilicu za led. Ostalo mi je da gledam i učim kako oni love najplemenitiju alpsku ribu.
U tim alpskim jezerima salmonid (alpski predator, familija lososa i pastrmke) može da naraste na više od 16 kilograma. Pecao sam na raznim svetskim morima ali je za mene ovo najukusnija riba na planeti. Pliva u alpskom jezeru koje ima najkvalitetniju pitku vodu na planeti (naučno dokazano).
Posle dužeg vremena, konačno mi ti stari ribolovci ponudiše njihovu ručnu burgiju za bušenje leda koji je na jezeru debeo po pola metra. Izbušio sam prvu svoju rupu na moćnom jezeru. Kasnije su me naučili koje sisteme (tirolske sa dve trokrake) i mamce od ribljeg grkljana da koristim za lov na alpskog predatora.
Tako sam i ja postao alpski ribolovac pre više od 25 godina. Od tad pa do danas svake zime intenzivno pecam na zaleđenom alpskom jezeru. To je, bar za mene, najviši vrh ribolovstva.
Godinama vodim ekspedicije u večni led gde moji gosti, mladi ljudi, parovi, omladina, matori ili deca, mogu da vide taj pravi dragulj majke prirode. Do jezera i mesta za pecanje na ledu može se stići brzim sankama ili planinarenjem kroz sneg. Čim izađemo iz gondole svojim gostima uvek kažem da ulazimo u prirodnu katedralu od snega i leda.
To znači da gore vladaju pravila gravitacije, prirodnih moćnih sila, gde se lavine u par sekundi mogu sjuriti brzinom od 470 km na čas i samleti sve pred sobom, čak i najtvrđi, alpski granit.
Znači, moraju se poštovati pravila da se u lošim vremenskim uslovima ne sme izlaziti napolje. Ali kad su uslovi dobri i najmlađi juniori uživaju u vertikalnom pecanju ribe.
Gosti će imati šta da pričaju potomcima o alpskom ribolovu. Za vreme pecanja pije se kuvani čaj, jede planinski sir i suhomesnati proizvodi. Dnevno se može uloviti šest riba a svaka manja od 22 centimetra se vraća natrag u jezero. Pecanje je konstantno a ako posle 15 minuta nema drila onda se mora tražiti novo jato i bušiti nova rupa. Posle pecanja i okrepljenja u restoranu sledi veliko finale – spuštanje niz planinu stazom za sankanje sve do grada Kanderstega na hiljadu metara nadmorske visine.
To su neverovani doživljaji, bistri vazduh iz borove šume i zaleđenog planinskog jezera sa debljinom leda od 70 centimetara da preko njega i švajcarski tenk od 90 tona može praviti krugove.
Aleksandar Aco Ristić, Bern, Švajcarska
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika
