petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.05.2019. u 18:00 Nenad Kecmanović
POGLEDI

Šta Šefik efendija i reis Husnija zameraju papi Franji

Šta su papa i predsedavajući BiH dugo dogovarali u Vatikanu, a nisu hteli da ih čuju Šefik i Željko? Odavno nešto nije toliko nasekiralo „muslimansko Sarajevo” kao poseta predsedavajućeg Predsedništva BiH Vatikanu. Umesto da se najviše obraduju što je globalno uticajna Sveta stolica ugostila prvoga u BiH, prestoni bošnjački bosnoljubi pronašli su više toga što im sreću kvari, a portal BHDijaspora.net podsetio je 6. maja na taj „skandal”.

Papa je pozvao samo prvog među jednakima, a ne celo trojno predsedništvo. Poziv je uputio baš tokom osam meseci srpskog predsedavanja, i to baš njima najomraženijem predsedavajućem? Ali, o njemu su na Baščaršiji već iscrpili sve negativne kvalifikacije, a o katoličkom poglavaru iza koga stoji milijardu vernika nije opet baš zgodno.

Relativno kasno i nezgrapno oglasio se Šefik Džaferović izjavom da „Predsjedništvo BiH nije dalo predsjedavajućem saglasnost za odlazak u Vatikan”. Prvo, po poslovniku o radu Predsedništva takva saglasnost mu nije ni bila potrebna. Drugo, takav stil ponašanja u vrhu BiH inaugurisao je još Alija Izetbegović, kada je, kao prvi predsedavajući, krajem 1990. otputovao na kongres Konferencije islamskih zemalja u Istanbul, a da o tome nije ni obavestio Koljevića i Plavšićevu. Treće i najvažnije, Džaferović je u svoje i u ime drugog bošnjačkog predstavnika Komšića indirektno saopštio da bi papin poziv odbili. Sarajevski novinari su ga, valjda zbog nacionalne bolećivosti, poštedeli neugodnog pitanja – zašto.

Reis efendija Husnija iskoristio je Šefikov netaktičan istup da i on nešto svoje prigovori papi. Kaže da papa prima predsedavajućeg Predsedništva koji neće da potpiše ugovor sa Islamskom verskom zajednicom o neradnim prazničnim danima, a potpisao je sa pravoslavcima i katolicima. Reč je o tome što bi, prema islamskom kalendaru, verujući Bošnjaci, što za dva bajrama, što petkom za džumu, što za iftar i sehuru, što za hadž, plus za državne praznike i godišnji odmor, dobili pravo da ne rade četiri meseca u godini. Uzgred, takav aranžman, koji bi diskriminisao pravoslavne i katolike, odbio je da potpiše prethodni sastav Predsedništva u kome su bili Ivanić i Čović. Zašto to efendija Kavazović prebacuje papi, teško je odgonetnuti.

U prethodnu posetu Vatikanu zaista su išli zajedno Čović, Ivanić i Izetbegović, iz čega se može zaključiti da je protokol Svete stolice znao da BiH ima trojno predsedništvo. Zašto je papa Franjo ipak zaobišao Džaferovića i Komšića i da li ih je „ignorisao” u paketu ili za svakog ima posebne razloge?

Vatikanskoj diplomatiji sigurno nije promaklo da bi članovi Predsedništva, prema Ustavu BiH, trebalo da budu nacionalni predstavnici, a da Komšić nema legitimitet hrvatskog naroda, kao i da Džaferović nema odgovarajući renome kod Bošnjaka. Elem, da su obojica, možda, sagovornici za neku drugu priliku.

I uzevši zasebno, Komšić ne može biti po volji Svetoj stolici jer je zloupotrebom izbornog zakona u FBiH zajedno sa muslimanima uvredio katolike u BiH. A na to je već burno negodovala biskupska konferencija na čelu s kardinalom Puljićem. Takođe, uzevši zasebno, Džaferović, uprkos visokoj funkciji, još nije uspeo da izađe iz senke svog stranačkog mentora Izetbegovića, a već je pao u senu kolege po funkciji Komšića, koji agilno ispunjava očekivanja svoje bošnjačke izborne baze.

Protokol je možda nalagao da papa Franjo ugosti svu trojicu odjednom, ali mu je dozvoljavao i da blagonaklono pretpostavi da bosansko trojstvo diše jednom političkom dušom i da mu je prvi među jednakima dovoljan sagovornik. Ili mu je državni sekretar Parolin došapnuo: „Bolje tako nego da nam se ovde posvađaju”.

Na stranu sve ostalo, šta li je papa razgovarao sa predsedavajućim BiH, i to čak dva puta duže od uobičajenih 20 minuta? Da li to ukazuje na naknadno proširenje dnevnog reda? Da li na produbljivanje predviđenih tema? Da li na važne dogovore u četiri oka o BiH?

Predsedavajući BiH je pred odlazak u Vatikan izjavio da papi nosi pozdrave od patrijarha Irineja i da će ga upoznati sa projektom Gornja gradina – spomen-područja srpskim žrtvama ustaških zločina. Papa ga sigurno nije zbog toga zvao, i verovatno je imao na umu Banjaluku kao most ka Beogradu, gde su i njegovi papski prethodnici prepoznali vrata ka pravoslavnom Istoku i ekumenizmu. Na liniji otvaranja tih dugo zatvorenih vrata papa je ubrzo nakon Dodikove posete dao izjavu o dugoročnijem zamrzavanju kanonizacije Stepinca.

U toj priči oba bošnjačka predstavnika bila bi čist višak. Ali, brine ih da je u Vatikanu, njima iza leđa, bilo reči i o bošnjačkom hegemonizmu, izbornom zakonu, islamskom terorizmu, vehabijama i slično. No, šta ako je papa naprosto želeo da o Dodikovoj politici čuje iz prve ruke, mimo anglosaksonske protestantske propagande? To bi bio i najveći papin greh u očima bosanskih muslimana, ali on je po definiciji božji namesnik na zemlji i ne mora da se ispoveda Šefiku i Husniji. Milorada im je zalud i pitati, jer su bili protiv njegovog odlaska u Vatikan. Zato na onom svom portalu citiraju neki nepoznat italijanski da je „papa podržao srpskog separatistu protiv katolika”. Bošnjaci znaju da nije tako, ali vole kada drugi kažu.

Profesor emeritus

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari1
724cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
Главна тема разговора председника Додика и папе римског била је, то се сада већ зна, "хрватско питање"? Папа Франциско затражио је српску подршку за оснивање хрватског "трећег ентитета" у БиХ. Додик је папу подсетио да је проблем са тим ентитетом, пре свега, историјски проблематичан. Ради се о територији где се у средњем веку налазило средиште српске средњевековне дражаве, а где је у време НДХ и током последњег рата затрто православље. Посебна знаковитист је и појава Госпе међугорске баш ту!?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja