četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:29

Kako MMF vidi rast srpskog BDP-a

Ne čudi upozorenje MMF-a prilikom završetka prethodnog aranžmana da se čuvamo egzodusa školovanog i radno najvitalnijeg dela populacije
Autor: Vojislav Guzinapetak, 17.05.2019. u 14:56
(Фото Пиксабеј)

MMF je za vremena ove vlasti veoma prisutan u reformisanju srpske ekonomije. Za to vreme nije štedeo reči pohvale rezultata u sprovođenju finansijske konsolidacije. Nije ni čudo. Rezultati su u tom pogledu baš bili po ukusu zapadnih mentora. Eliminisan je deficit budžeta od blizu sedam odsto BDP-a, smanjen javni dug i apsolutno i relativno u odnosu na BDP i ojačan dinar, što je znatno povećalo sposobnost Srbije da uredno vraća dospeli javni dug i plaća neprimereno visoke kamate na taj dug, što ih jedino i interesuje.

Ono što je postignuto dovoljno je i MMF-u i drugim zapadnim faktorima. Više od toga, zasad, nije ni poželjno, jer bi to moglo ojačati ugled i pregovaračku poziciju Srbije, odnosno smanjiti ispoljenu kooperativnost aktuelne vlasti. A mnogo šta još treba da završe u „našem dvorištu”. Nema sumnje da je MMF svestan da u Srbiji nema suštinskih promena u ekonomiji, da strane direktne investicije, u koje se aktuelna vlast prvenstveno uzda, ne donose promene u kvalitetu zapošljavanja, jer uglavnom koriste jeftinu radnu snagu i visok uvozni sadržaj, dakle, i da stvaraju mali BDP u odnosu na bruto vrednost proizvodnje i prometa. Uostalom, i da je gotovo nemoguće ozdraviti ekonomiju bez prvenstvenog oslonca na sopstvene resurse. Zato ne čudi upozorenje MMF-a prilikom završetka prethodnog aranžmana da se čuvamo egzodusa školovanog i radno najvitalnijeg dela populacije.

S tim u vezi, pažnju zaslužuje najnovije MMF-ovo predviđanje rasta BDP-a Srbije i BDP-a po glavi stanovnika do 2023. godine. Ako su mediji tačno preneli, MMF predviđa da će za pet godina (2019–2023) BDP u Srbiji porasti za 21,1 odsto, a BDP po glavi stanovnika za 44 odsto, tj. sa 7.207 dolara u 2018. godini na 10.934 dolara u 2023. godini. Da bi pri rastu ukupnog BDP-a od 21,1 odsto BDP po glavi stanovnika porastao za 44 odsto, treba da nas do 2023. godine bude za oko 1.120.000 manje. Daleko bilo.

U svakom slučaju, i bez tog „predviđanja” MMF-a razloga za brigu ima. Toga je i aktuelna vlast svesna. Najavama povećanja plata i penzija, podacima o javnom dugu, suficitu budžeta i jakom dinaru vlast samo skreće pažnju građana sa suštinskih problema. A to su – da gubimo poljoprivredu kao tradicionalno značajnu granu srpske privrede i „džoker” u vreme krize na globalnom nivou (istraživanja pokazuju da je prosečna starost vlasnika poljoprivrednog domaćinstva 61 godina, a da je 80 odsto traktora starije od 20 godina), da znatan deo privrede ne računa na veću produktivnost i viši tehnološki nivo, odnosno da je doprinos nauke u privrednom razvoju marginalizovan. Da smo zbog negativnog demografskog priraštaja i odlaska mladih u inostranstvo na pragu ozbiljnog deficita resursa bez koga je razvoj ekonomije nemoguć. Da nam vrednost dinara ne čuva visokoproduktivna privreda, već veliki priliv deviza po osnovu stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva, što potvrđuju značajne devizne rezerve, ali po cenu koje kao da nismo svesni. Da smo enormni budžetski deficit zamenili takvim deficitom po osnovu spoljnotrgovinske robne razmene (prošle godine je iznosio 5,6 milijardi evra, sa izgledima da ga ove godine i premaši) i da se uspostavlja vlasnička struktura imovine i svega što privreda tokom godine stvori, koja ugrožava neophodnu ekonomsku nezavisnost Srbije.

Zato bi aktuelna vlast, umesto sve neubedljivijeg ulepšavanja stvarnosti, trebalo da se okrene stvaranju institucionalnih i sistemskih pretpostavki za bolju i izvesniju budućnost Srbije i njenih građana. Redom, do uređene države jakih institucija, zatim razvojne strategije, pa odgovarajućeg sistema i ekonomske politike. Razvoj i zdrave javne finansije u tom slučaju su logičan sled.

Ekonomista, Beograd

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari5
650b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mona
Mladi se iseljavaju, moraju, imaju samo jedan zivot! Sela odumiru, jer nema ko da radi, a i da planira da ostane na selu, postavlja se pitanje, kako? Nema novac za ulaganje sve ono sto je potrebno, nisu zasticeni od elementarnih nepogoda, nekontrolisanog uvoza. Tacno je, da bi 2023 god. dostgli taj nivo bdp, mora da nas ima manje 1120000, Srbija to sprovodi, nemastinom koja proizvodi bolest, gradjani nemaju osnovno ljudsko pravo, pravo na zivot, nesigurnost i strah, neuredjenu drzavu...
Gustav Floberka
Prazna priča... taman koliko vlast lakira, toliko ni od ovakvih mišljenja nikakve praktične koristi nema. Poljopriovreda? Pa juče ste imali članak da Holandija ima 25 puta više sa 25 puta manje ljudi i 4 puta manje zemlje. I kaže autor "da se podrži". Šta da se podrži, proizvodnja na ledini koja zavisi od Boga i vremenske prognoze? Kad treba da se podrži ulazak krupnog kapitala (AlDahra na pr, ili Tenis) odmah kreće graja, prodaje se otadžbina, šta će paorima da ostane... Odlazak mladih i obrazovanih da se zaustavi. Ok, ali kako, koja zemlja je to uspela od svih kojima su se vrata Zapada otvorila? Koliko je Poljaka, Rumuna, Hrvata i svih između otišlo od Amerike do Engleske, Irske, Nemačke i gde god je ko mogao. Pa dajte taj plan za zaustavljanje, da prosledimo Nobelovom komitetu....
мр
Смем главу на пањ да ви појма немате о структури холандске пољопривреде, а негде сте чули нешто и то се уклапа у ваш стереотип српске пољопривреде, о којој исто појма немате. Српска пољопривреда се развија, много боље него остали који треба да је прате. Држава не прати, банке и осигурања не прате, знање се увози јер институти не прате. Па наша држава је по налогу тог ММФ-а и сасекла пољопривреду пре 6 година а ова и даље расте. Толико о критичарима и њиховом знању.
Preporučujem 0
035
Аутор је навео ко треба да осмисли план : "власт, уместо све неубедљивијег улепшавања стварности, требало да се окрене стварању институционалних и системских претпоставки " ! И указао на рупе у државној стратегији " (истраживања показују да је просечна старост власника пољопривредног домаћинства 61 година, а да је 80 одсто трактора старије од 20 година) " ! Ваша очекивања од мултинационалног капитала треба освестити девастираном обрадивом земљом у САД, Африци,Бразилу , која остаје иза њега !
Preporučujem 12
софи
Мало је (објављених) оваквих поштених мишљења. Подстичу на озбиљна размишљања и забринутост. Похвале и ,,Политици".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja