četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:15

Bez novog zakona o štrajku – do daljeg

Nacrt ušao u javnu raspravu, ali o njemu više niko ne priča, u međuvremenu prestala da postoji i radna grupa za izradu zakona
Autor: Marija Brakočevićpetak, 17.05.2019. u 19:28
Размимоилажење у ставовима одложило усвајање закона (Фото Б. Карталовић)

Novi zakon o štrajku, koji je u toku prošle godine trebalo da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine, još nije usvojen. Razlog – razmimoilaženje u stavovima sindikalaca, poslodavaca i države, zbog čega je u međuvremenu čak prestala da postoji i radna grupa za izradu zakona. Nacrt jeste urađen, ušao je i u javnu raspravu, ali o njemu sada niko više ne priča, iako su postojale dve sporne tačke koje nisu rešene, a tiču se dogovora oko delatnosti od opšteg interesa i pravila o minimumu procesa rada u toku štrajka.

U ime Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, Slađana Kiković, inače i član nekadašnje radne grupe, potvrdila je za „Politiku” da se po pitanju zakona trenutno ništa ne događa.

– Dok je funkcionisala radna grupa, na snazi je bio dogovor da će to biti osnovni zakon koji će regulisati pravo na štrajk. Trebalo je da se tačno odrede delatnosti od opšteg interesa, ali do toga nismo ni stigli, a nismo definisali ni kako će se utvrđivati minimum procesa rada – objašnjava Kikovićeva, i dodaje da su, zalaganjem da samo novi zakon o štrajku uređuje štrajk, sindikati želeli da izbegnu da se nizom zakona iz oblasti energetike, obrazovanja, zdravstva i drugih oblasti ograničava pravo na štrajk, što je dosad bio slučaj. Smatra i da je radna grupa potrebna da bi se zakon doneo, kao i to da po pitanju zakona država ne može ništa da uradi bez socijalnih partnera. Zato, kako dodaje, zakon ovakav kakav jeste ne može da uđe u proceduru, jer njegovi osnovni postulati nisu usvojeni.

– Nacrt nije čak bio ni na sednici SES-a, pa i ako bi stigao tamo na red, sigurno bi dobio negativno mišljenje članova SES-a – uverena je Kikovićeva, podsećajući da je rešenje u ponovnom formiranju radne grupe.

U Srbiji se uglavnom štrajkuje zbog toga što poslodavac ne isplaćuje zarade. Zato su sindikati tražili da se vlasnik firme obaveže da po okončanju štrajka, pored neisplaćenih zarada, radnicima plati i vreme koje su proveli u štrajku.

– Borili smo se za to, ali eto sve je ostalo na zahtevima – ističe Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije. Poslodavci su pak tražili da im se omogući da zaposlene, koji štrajkuju, ne plate, jer time ne mogu da obezbede normalan rad ili da imaju pravo da obustave proizvodnju i zatvore firmu čak i ako je samo deo radnika u štrajku. Ukratko, tražili su pravo na takozvani lokaut.

I pored glavnih tačaka sporenja, Mihajlović smatra da nacrt ima i pozitivnih strana, a neke od njih se tiču načina obavljanja štrajka i pravila oko toga ko sprovodi štrajk, da li je to većina zaposlenih ili sindikati.

– Štrajk može da se odvija kod poslodavca ili na nekim drugim mestima. Ipak osim minimuma procesa rada, najveći kamen spoticanja je bio oko delatnosti. Najviše polemike vodilo se oko zdravstva i prosvete. Savez je smatrao da u ove dve oblasti rada ne treba ograničavati, odnosno uvoditi minimum procesa rada – podsetio je Mihajlović.

Novine koje još nisu na snazi

Zakon o štrajku je na snazi od 1996. godine, a od 2003. priča se o njegovima izmenama, kako zbog usklađivanja zakonodavstva sa propisima Evropske unije, tako i zbog potrebe države. Nacrtom novog zakona precizirano je da štrajk organizuje većina zaposlenih ili sindikat. Minimum rada utvrđuje kolektivni ugovor, ako njega nema, formira se posebna stručna komisija. Definisana su i prava zaposlenih na štrajk solidarnosti sa radnicima drugog preduzeća u trajanju do jednog dana, kao i skraćenje vremena od najave do početka štrajka sa sadašnjih sedam na tri do pet dana. Zakonom se proširuje i krug onih koji neće moći da štrajkuju – vojska, BIA, Hitna pomoć, kontrola letenja, pripadnici specijalne i posebnih jedinica policije.


Komentari1
cbdc2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дејан.Р.Тошић
Закон о раду Србије је толико савршен да је сувишно доносити Закон о штрајку,јер радник који прима минималну зараду по сату од 140 динара и ради и суботом и недељом и празником и не помишља на штрајк.То је за Немце,Данце,Французе,који зарађују минимално 1000 динара по сату рада и за оне бахате Французе у жутим прслуцима који зарађују просећно по 3000 динара по сату рада код послодавца у Француској и штрајкују а плаћају цену бензина и ауто гаса по истој цени као и на Српским пумпама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja