četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:29
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Kad Darinka oca i majku zameni karabinom i kamom

Autor: Miloš M. Damjanovićsubota, 18.05.2019. u 16:08
Даринка Симић комита

U rat je 1912. dobrovoljno otišla sa trinaest godina i bila triput ranjavana. Na ratištu se udala i porodila i vratila nakon sedam godina kao pobednica sa ordenjem i činom narednika, ali ostala nepoznata za naraštaje kojima je darovala slobodu. Ovaj kratak tekst biće omaž zaboravljenom četniku Darinki Simić, koja je, prema sopstvenim rečima, oca i majku zamenila karabinom i kamom.

Darinka Stepanović Simić rođena je 1899. godine u Negotinu, gde joj je otac Milenko, vojni činovnik iz Crne Gore, bio u službi. Majka joj je bila Čačanka. Školovala se u Žagubici, Jasiki i Ivanjici. Skamiju je zamenila busijom, a pisaljku revolverom, koji je ranije potajno uzimala od oca, na šta joj je uvek odgovarano pokudom da je to neodgovarajući ženski nakit. U četnike se prijavila među prvima u čačanskom kraju, prilikom dolaska vojvode Voje Tankosića. Zbog odvraćanja roditelja, krišom je morala da pobegne iz doma. Položila je četničku zakletvu i posle mesec dana prebačena u Kumanovo u odred vojvode Vuka Popovića, zatim u Skoplje kao redov u odredu Koste Vojinovića, gde je prošla vojnu i obuku. U srednjovekovnoj srpskoj carskoj prestonici bio je tada i čuveni Gvozdeni puk, u čijem je sastavu bio drugi četnički odred pod komandom Milića Dimitrijevića, a u njemu i žene ratnice – Milunka Savić, Mara Petrović, Sofija Jovanović i dve Engleskinje. Zadatak ovih formacija bio je izviđanje neprijateljskih položaja i, prema potrebi, otvorena borba sa manjim odredima osmanske vojske. U Prvom balkanskom ratu, Dara komita je imala vatreno krštenje na Kozjaku, Vučitrnu i Kajmakčalanu i prvi put bila ranjena, u nogu.

Ozleda je nije zaustavila, pa je u Drugom balkanskom ratu bila na položajima oko Ohrida i Debra, zajedno sa poznatom Milunkom Savić. Nakon kratkotrajnog rata, sa saborcima je boravila u okolini Skoplja.

I u Velikom ratu Darinka se srčano borila, ratujući 1914. na Ubu, Konatici, Rogatici, Višegradu i drugim mestima u Podrinju, sprečavajući nadiranje austrougarskog neprijatelja preko Save i Drine.

Četujući na Kajmakčalanu, upoznala je budućeg supruga Stevana Simića, narednika u njenom odredu, sa kojim će se venčati 1914. na Kajmakčalanu tokom oružanog zatišja. Upriličeno je veselje na kom su uzeli učešće svi četnici, a vojvode su sa gordošću gledale ovaj neobičan brak na bojnom polju. Brak je krunisan rođenjem deteta koje nije imalo sreću da preživi nehumane i teške ratne prilike – umrlo je nakon godinu dana. Dve godine po venčanju, Dara komita je ostala i bez muža i ratnog druga, koji je izgubio život u jednom od brojnih sukoba. Gubitak dragih lica, učinio je Daru još energičnijom i neustrašivijom ratnicom. Nakon proboja Solunskog fronta i nezaustavljivog napretka srpske armije, Darinka se sa svojim četnicima borila protiv neprijateljskih trupa u okolini Prizrena. Iz rata se vratila kući tek 1919. godine, kratko nastanila u Beogradu, još kraće boravila kod svojih u Čačku, da bi se ponovo vratila u prestonicu, gde se pridružila četnicima Koste Pećanca.

Posle rata radila je kao daktilografkinja u Ministarstvu šuma i rudnika, odakle je 1926. godine otpuštena pod obrazloženjem – nekvalifikovana. Ostavši bez posla, počela je da radi kao sluškinja u bogatim beogradskim domaćinstvima. U rodni Čačak se vratila 1935. godine, a novembra 1938. se preselila u Kragujevac, gde je živela kao podstanar. Zaposlila se u tamošnjem Vojno-tehničkom zavodu i na pragu Drugog svetskog rata, poručivala: „Za Kralja i Otacbinu danas sam gotova da poginem pre nego ikad.” Na svoje godine nije gledala kao na prepreku za odbranu domovine. Samouvereno i u borbenom raspoloženju izjavila je: „Dajte mi samo 300 metaka za redenike, a kola sa municijom iza mene, pa ćete videti šta će biti! U četrdeset godina čovek nije star. Zdrava sam i orna, hvala bogu, a to je dovoljno.” Je li uspela da ostvari svoj naum nakon ulaska Jugoslavije u rat 1941. godine ostaje enigma. Baš kao i njena dalja životna sudbina.


Komentari5
ece0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
....hvala autoru i Politici sto na ovaj nacin otkriva mnoge skrivene stranice nase burne i slavne istorije,mnogo zaboravljenih junakinja i junaka,heroina i heroja ... zasto nam treba toliko vremena da te prave vrednosti negujemo? ....na vreme nam je nas Arcibald Rajs ostavio u amanet knjigu ,,Cujte Srbi" ...
Леон Давидович
Читав двадесети век карактерише забоправност и нехуман однос према многим заслужним борцима за слободу. По правилу заслужне ратнике су препуштали забораву, а незаслужни грађани доспевали су на сам врх друштвене моћи и привилегија.
Francesco
Grešiš bato, cela srpska istorija je takva...
Preporučujem 2
branka zeković
Uvek saznajemo nešto novo...nije samo imala sličnu sudbinu kao Milunka Savić, što je još gore, ništa se dalje o njoj više ne zna...kakav smo to odnos imali prema našim ženama ratnicama? Gde su ostale iz Gvozdenog puka? Nijedna se više ne pominje.
Boris
Veoma informativan tekst. Zanima me, koji su izvori autora?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja