petak, 19.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:08

Dinar ojačao zbog poplave deviza

Niži, kupovni kurs za menjačnice danima je već 117 dinara. – NBS u februaru, martu i aprilu kupila 240 miliona evra
Autor: Jovana Rabrenovićsubota, 18.05.2019. u 21:00
Срђан Печеничић

Dinar je u poslednje vreme toliko ojačao da na oglasnim tablama menjačnica „bode oči” brojka od oko 117 dinara za jedan evro. Istina, radi se o onom nižem, kupovnom kursu dok viši, za prodaju deviza, ne prelazi 118 dinara. Dinar je već dugo jak, a osnažila ga je prava poplava deviza na domaćem tržištu. Od stranih direktnih investicija, turista, doznaka iz inostranstva, ulaganja stranih investitora u dugoročne dinarske državne obveznice...

Narodnu banku Srbije (NBS) jačanje domaće valute očigledno ne potresa mnogo jer na naše pitanje odgovaraju da je dinar u toku prva četiri meseca ove godine nominalno ojačao prema evru za 0,2 odsto. Od kraja januara povećani su pritisci na jačanje dinara tako da je centralna banka u februaru, martu i aprilu kupila 240 miliona evra.

U NBS kažu da je i dalje ponuda deviza veća od tražnje što doprinosi pritiscima na jačanje dinara, ali je neto ponuda deviza skoro 90 odsto manja nego u prva četiri meseca 2018, pa je zato bila manja i neto kupovina deviza (razlika između onoga što je NBS prodala i kupila). Poređenja radi, od januara do kraja aprila 2018. godine NBS je neto kupila 605 miliona evra, dok u istom periodu tekuće godine neto kupovina iznosi 110 miliona evra.

– Na deviznom tržištu u poslednje dve godine, tačnije od aprila 2017, prisutni su pritisci ka jačanju dinara kao rezultat dobrih ekonomskih pokazatelja Srbije – kažu u centralnoj banci. – Od aprila 2017. do danas, dinar je ojačao u odnosu na evro 5,1 odsto, a NBS je u neto iznosu kupila oko 2,8 milijardi evra, kako bi sprečila prekomerno jačanje domaće valute.

Jačanje domaće valute nastavljeno je, kako objašnjavaju, u nešto blažoj meri i u 2019. godini. Zahvaljujući merama u oblasti monetarne i fiskalne politike, makroekonomski pokazatelji naše zemlje znatno su poboljšani. Inflacija je niska i stabilna duži niz godina, javni dug je smanjen na oko 50 odsto, uspešno se sprovodi fiskalna konsolidacija, udeo problematičnih kredita u martu 2019. dostigao je 5,5 odsto, što je najniži nivo od septembra 2008. godine.

Dobri ekonomski rezultati doprineli su većem prilivu deviza po različitim osnovama, poput stranih direktnih investicija i ulaganja stranih investitora u dugoročne dinarske državne obveznice. Takođe, na pritiske na jačanje dinara uticao je i rast doznaka iz inostranstva, priliv deviza po osnovu turizma, naročito tokom letnje turističke sezone i za vreme praznika, a u određenoj meri i rast kreditne aktivnosti banaka. Zahvaljujući tome, postignuta je i bolja uravnoteženost ponude i tražnje za devizama domaćih preduzeća, sa pozitivnim efektima na stabilnost deviznog tržišta.

U NBS kažu da je početkom godine bilo povremenih pritisaka na slabljenje dinara što je, kao i prethodnih godina, rezultat sezonski povećane tražnje za devizama domaćih preduzeća, većinom uvoznika energenata (u zimskim mesecima uvoz energije je veći, što je uobičajeno), zatim je, takođe sezonski, bila slabija ponuda deviza. Međutim, već krajem januara, uravnotežena ponuda i tražnja za devizama, kao i ulaganje stranih investitora u dinarske obveznice dovele su do ponovnih pritisaka na jačanje dinara tako da je NBS u februaru, martu i aprilu kupila pomenutih 240 miliona evra.

U NBS napominju da uzrok veće ponuda deviza nije smanjena tražnje za devizama od strane domaćih preduzeća, već upravo veća ponuda domaćih kompanija, uglavnom izvoznika i onih kod kojih postoji priliv stranih direktnih investicija.

Veća kupovina deviza centralne banke odrazila se razumljivo i na povećanje deviznih rezervi koje su na kraju aprila iznosile 11,336 milijardi evra. Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju aprila iznosile su 9,362 milijarde evra.


Komentari20
3a3ad
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

smb
prvo: koliko milijardi cega je srbija trenutno duzna, kome, i do kad da vrari? prica procenata bdp kada je privreda malo aktivnija da ne kazem krenula i nekoliko hiljada ljudi rade ne govori mnogo o stabilnosti privrede. sa izvinjenjem ali svako bar na zapadu zna, ocigledno da to nije slucaj u srbiji da se firme otvaraju ali i zatvaraju, dovoljno je da negde nema dovoljno zarade i hale ostadose prazne, bivsi poslodavac ode i ne posluje vise. vidi se da osim ekonomista ovakve stvari retko ko spominje. to su radna mesta koje je neko uvezao, dosao da na srpskom tlu nesto sa srpskim radnicima proizvodi i privredjuje, normalno sa profitom - kakva je to sigurnost ocigledno to samo u srbiji niko ne pita. a dugovi ogromni. kad neko finansijski dobro stoji on gleda da ne ili sto manje duguje. u srbiji su krediti na sva usta, navodno novca ima (od koga i kad se vraca) ali mnogo sta se ne prica i ne pita. ne sedi svako na stranicama ministarstva finansija i cita, mada bi trebalo. pozdrav.
Дејан.Р.Тошић
Где је ту економска логика ? Динар је ојачао због доласка туриста а да ли се неко пита што су Српски туристи за плаћање аранжмана у иностранство морали да уплате девизни део туристичким агенцијама у против динарској вредности од 127.динара за један еуро.Обо је зарворен штицован монетарни систем у коме се врти 1.000.000.000. еура у против динарској вредности.
Petar David Sivlersmit
Toliko cinika i nevoljnika u komentarima ljudi zasto penite ustima na svaki uspeh!?
stanimir
Da , to već bode oči
Preporučujem 2
Milan Panić
Nikako to "jacanje" dinara da se oseti u paralelnim kursevima tzv stranih banaka. Ma samo udjite u jednu od ekspozitura, pitajte za kupovni i prodajni kurs dinara u odnosu na EUR i cela prica oko srpske ekonomije bice vam jasna u istom trenutku.
Београд
Зато постоје мењачнице. Онима којима је Идеа скупа иду у Аман.
Preporučujem 9
Домаћи предузетник
Никада нисам могао да схватим коментаре попут 'овако је сваке године' или 'јак динар одговора увозничком лобију'... Извињавам се али Срби су очито заборавили колика је била вредност динара пре кризе, ево да вас подсетим она се чак кретала око 78. Наступила је криза и доживели су преконоћни крах наше валуте. Дакле једино што нам пад динара на 117 доказује је то колико смо далеко од онога где смо били 2008. године. Јаке привреде имају јаке валуте. Јачање динара свима иде на руку.
Домаћи предузетник
А колике су девизне резерве те исте Кине? Лако је њој када има средства да вештачки одржава своју валуту. Србија није у тој могућности јер се за то пара нема. Нема их данас а није их имала ни 2008. године. Огроман је пад са 78 на 112 а камоли на 120. Посебно за фирме које имају милионске промете. А што се тиче јаких валута, погледајмо Уједињено Краљевство или Летонију и Кипар пре него што су прешли на евро. Дакле све се може. Србији јак динар не би сметао да имамо јаку привреду. Девлавација ради извоза није дугорочно решење. А за крај, коме би највише одговарао курс од 150? Опет страним инвеститорима у Србији који своју робу извозе ван. Домаћи предузетници једва преживљавају на домаћем тржишту, камоли на страним.
Preporučujem 6
Боривоје Банковић
Јак динар иде на руку само увозницима. Још те 2008. многи озбиљни економисти су тврдили да је реалан курс око 120, а да би за нашу привреду било идеално да је 150. Осим тога, нема ни говора ни о каквом краху, јер се курс мењао у току пет година, од 1. јануара 2008. када је евро био 78,89, динара, па до 1. јануара 2013. када је дошао до 112,21. Од тада флуктуира. Не стоји ни прича о јаким валутама. Кинези држе јуан вештачки 30% испод реалне вредности да би одржавали своју конкурентност.
Preporučujem 57
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja