četvrtak, 27.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:02

Energetska zajednica traži da struja bude skuplja

Analiza EZ pokazuje da je proizvodnja struje iz uglja u Srbiji od 2015. do 2017. subvencionisa sa 300 miliona evra, u proseku 100 miliona evra godišnje
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsubota, 18.05.2019. u 21:22
(Фото Д. Јевремовић)

Iako je manje-više izvesno da struja u Srbiji u narednom periodu neće poskupeti, kako su pojedini mediji spekulisali uoči prošlonedeljnog dolaska misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beograd, analiza Energetske zajednice pokazuje da bi realna, tržišna cena struje za domaćinstva u Srbiji trebalo da bude viša 49 odsto, bez različitih državnih subvencija. Dok bi struja za industriju trebalo da se poveća 18 procenata.

Upravo to piše u martovskoj studiji (čiji je jedan od autora i Janez Kopač, direktor generalnog Sekretarijata Energetske zajednice), koja analizira direktne i indirektne državne subvencije za proizvodnju struje iz uglja, i razmatra realne cene struje, bez državnih subvencija.

Državne subvencije omogućavaju proizvođačima (EPS-u) da na tržištu nude električnu energiju po cenama koje su niže od realnih troškova. Na taj način se troše velika finansijska sredstva da bi se nastavilo sa neodrživom energetskom politikom, navodi se u ovom izveštaju.

Članice Energetske zajednice, uključujući i Srbiju, imaju pravnu obavezu da uklone ovaj vid državne pomoći, koji narušava delovanje tržišta, ali to ne čine. U zemljama Energetske zajednice, čest motiv za subvencionisanje proizvodnje struje je namera vlade da održi niske cene za krajnje potrošače, kako bi izbegla potencijalne ekonomske, socijalne i političke probleme.

To dovodi do toga da kompanije, poput „Elektroprivrede Srbije”, nemaju motiv da bolje posluju i snižavaju troškove proizvodnje na tržišnim principima. Umesto toga, one se oslanjaju na političku podršku i redovnu pomoć države u vidu različitih subvencija, postajući tako stalni teret za vladu i javne finansije.

Na Balkanu, ugalj se za proizvodnju struje najviše koristi na Kosovu (97 odsto), Srbiji i BiH (70 procenata) i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori (više od 50 procenata).

Jedan od glavnih oblika skrivenog subvencionisanja proizvodnje struje iz uglja je to što se u cenu struje ne uračunava trošak emitovanja ugljen-dioksida, kao što je to slučaj u zemljama Evropske unije. Pored toga, skrivene subvencije odnose se i na omogućavanje poslovanja državnim kompanijama, koje kontinuirano posluju sa gubitkom, kakav je slučaj s EPS-om, što u tržišnim uslovima ne bi bilo moguće, jer bi propale.

Kako se navodi u ovoj studiji, direktne subvencije obuhvataju fiskalne subvencije, podršku kroz javne finansije, kao i podršku investicijama državnih preduzeća. Prema analizi predstavljenoj u studiji, proizvodnja struje iz uglja u Srbiji je, u periodu od 2015. do 2017, subvencionisana sa 300 miliona evra, u proseku 100 miliona evra godišnje, pri čemu se najveći deo subvencija koristi za održavanje poslovanja „Resavice”.

Direktne subvencije, koje spadaju u kategoriju fiskalne podrške, odnose se uglavnom na subvencije u EU, oblik direktnih budžetskih transfera, vladin zajam za rudnike uglja i poreze i doprinose
u zaostatku, za „Resavicu”, koja nije deo EPS-a.
Subvencije koje se daju kroz javnu podršku izvode se iz međunarodnih kredita garantovanih od strane vlade, kredita koje daju institucije pod kontrolom vlade i međunarodne organizacije. Najveću podršku za proizvodnju električne energije iz uglja obezbeđuje vlada preko kreditnih garancija. U posmatranom periodu ukupan iznos kredita, pokrivenih državnim garancijama, iznosio je više od 1,3 milijarde evra.
Ukupan iznos subvencija u tom periodu iznosio je 299,5 miliona evra.
Analiza je pokazala da je svaki megavat čas električne energije proizveden iz uglja u tom periodu subvencionisan s 4,03 evra. EPS planira da u narednom periodu nastavi sa svim aktivnostima na revitalizaciji i modernizaciji rudnicima i postrojenjima termoelektrana. Ukupna planirana investicija u novi blok iznosi 613 miliona dolara.  S obzirom na finansijsku poziciju EPS-a, takvi ambiciozni planovi signaliziraju da će dodatna državna pomoć biti
potrebna za njihovo sprovođenje.


Komentari10
21b70
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

markoni
Samo vi nama dajte Evropske ili svetske plate i penzije, pa poskupljujte i struju i vodu i vazduh, i sve ostalo i nema problema.
moravac
da eps moze da posluje , moze , da ima manjkavosti u upravljanu i organizaciji i radu ima , i sve to moze da se popravi bez povecanje cene struje . ceo tekst je naduvani balon , potencira se da je eps na pomoci drzave a ispade da se to odnosi na resavicu koja nije deo epsa i na ne naplacivanje takse na emisiju ugljen dioksida od strane epsa. da li treba da se ekoloski posluje treba , ali mnogi zaboravljaju da smo imali sankcije i 99 gde smo ruseni i unazadjeni . neka olade malo ovi sa zapada.
Dr Milanče Mitovski
СТРУЈА ПОСКУПЉУЈЕ, ХОЋЕ - НЕЋЕ? Главна је тема у Србији како је њена струја најефтинија у Европи, а то се ради под менторством и туторством ММФ. Да је струја најефтинија у Европи није, а да је сваки kWh оптерећен је, у марту месецу 2019. године потрошња електричне енергије, у једном домаћинству у Бору, је остварена у износу од 207 kWh (ВТ 160 и НТ 47 kWh). Све трошкове које припадају ЕПС-у (укупно 1.491,77 дин), а јединична вредност износи 7,21 дин/kWh или 71,70% од цифре у рачуну (2.080,49 дин), а укупна специфична цена за 1 kWh, које платио потрошач, износи 10,05 дин/kWh или 100% што је више за 2,84 дин/kWh или за 28,26% које остаје ЕПС-у. С друге стране, платежна моћ грађана Србије је реално и апсолутно најнижа у Европи, 25,50% становништва је у области или на ивици сиромаштва (троше дневно по 1,0 $), а просек пензија је 26.327 дин или 223 € и просек плате у 2018. год je 420 €, а Србија је на десетом месту по беди у свету. Ово су адути да се не хвалимо са најефтинијом струјом!
Bor Boranin
У свим списима се пријављује само цена електричне енергије која иде на конто ЕПС-а, а не укупна цена, па тако приказују да је, малтене, електрична енергија најефтинија у Европи, а није. Јефтинија је у Македонији, а када се узме укупна цена коју плаћа потрошач, није баш тако најефтинија. Треба смањити “драње” потрошача електричне енергије. Овде треба навести још елементе који утичу на производну цену електричне енергије крађу електричне енергије, ниска ефикасност TE, код нас око 20 – 25%, а у свету неке термоелектране достижу и 50%, високе плате запошљених и прекобројни запошљени, запошљавање по партијској књижици, а стручност није битна, чак генерални директор је по вокацији печењар. С друге стране, платежна моћ грађана Србије је реално и апсолутно најнижа у Европи, 25,50% становништва је у области или на ивици сиромаштва (троше дневно по 1,0 $). Просек месечна плата у фебруару 2019.: Швајцарска 4.370 €, Исланд 3.568 €, Норвршка3.309 €, Немачка 2.270€, БиХ 466 €, Србија 444 €.
Preporučujem 22
Kolonizatori ne odustaju
Ne odustaju od pritzisaka na Srbiju da im proda EPS, kako bi mogli da diktiraju cenu struje u Srbiji, ili da nateraju Srbiju da podigne cene toliko da i oni mogu prodavati svoju skupu struju građanima. Srbija to nesme dozvoliti.
hajduk Veljko
Lepo,samo neka pre toga ukinu akcize.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja