nedelja, 21.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:10

Ljubav koja je oborila aeroplan

Kako je pad lakog bombardera prerastao u gradsku legendu posetioci će moći da saznaju u šabačkoj „Noći muzeja”
Autor: Miroljub Mijuškovićsubota, 18.05.2019. u 22:00
Пад авиона на кућу шабачког терзије (Архивска фотографија)

Šabac – „Kako smo se voleli” – tema je u raznim istorijskim periodima, kojom će se kroz sedam priča u prošlosti i jednu sadašnju večeras predstaviti Narodni muzej u Šapcu u tradicionalnoj manifestaciji „Noć muzeja”. Dve od njih su posebne, šabačke: ljubav velikog slikara Stevana Čalića (1892–1943) i Jarmile Cejnarov, kojom se 1921. godine oženio u Pragu i koja je sa njim došla u Srbiju, i nebeska vratolomija iz 1928. godine, koja je okončana padom aviona u sam centar grada. Opet u Amorovo ime.

Ovom drugom, koja je postala šabačka legenda, bavimo se u našem novinskom tekstu.

Mesec je bio april, dan 24, a sati oko deset pre podne. Avion „Brege 19”, laki bombarder-izviđač koji je, prema francuskoj licenci, godinu dana ranije počela da proizvodi i novoizgrađena Državna fabrika aviona u Kraljevu, leteo je nisko iznad Šapca. Toliko nisko da su se jasno videle oznake Vojnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, ali i lik pilota. U sledećem trenutku, avion je potpuno izgubio visinu i zario se u kuću krojača (narodnog odela) Mihaila Jevremovića u Ulici Vlade Jovanovića, tada poznatijoj kao Rabadžijski šor.

Za komandama dvokrilca, u to doba jednog od najboljih aviona, maksimalnih 214 kilometra na sat bržeg od lovaca, koje su, kako će se kasnije utvrditi, otkazale, nalazio se Nikola Krstić, rođen u Majuru kod Šapca. Pilot je, na svu sreću, ostao živ, a iz letilice, čiji su elisa i motor završili u sobi terzije Jevremovića, trup u kuhinji, krila na tavanu, a rep na žicama iznad trotoara, izvukli su ga građani koji su dotrčali na mesto nesreće. Odmah su stigli i šabački fotografi Ilija Živojinović, Jovan Erić i Nikola Radić, pa su za istoriju grada ostale autentične slike.

Etnolog Aleksandra Jovanović, kustos Narodnog muzeja u Šapcu, kaže da prilikom nesreće nije stradao niko od ukućana, jer je vlasnik samo dan ranije iselio stanare i ispraznio objekat, spremajući ga za renoviranje. Vest o padu aviona se ekspresno prenela i po okolnim selima, pa su čitavog dana dolazile hiljade ljudi da vide to „svetsko čudo” i fotografišu se na licu mesta. Čak je i nastava u školama bila obustavljena.

Čaršiji nije trebalo mnogo vremena da smisli svoju verziju događaja, koja će decenijama opstati kao velika „ljubavna priča”: zagledan, navodno, u mladu i lepu Milicu Jovanović, ćerku ovdašnjeg trgovca Pavla Jovanovića, pilot je kontrolu nad svojim aeroplanom izgubio spremajući se da joj u preletu iznad kuće baci buket cveća.

Tri godine kasnije, pilot Nikola Krstić se oženio, ali sa drugom damom, sa kojom je dobio sina i dve ćerke. Posle aprilskog sloma Kraljevina Jugoslavije bio je interniran u nemački logor, a preminuo je 1991. godine. Junakinja stvarne ili izmišljene priče Milica Jovanović navodno se nikada nije udavala.

Pored Šapčana, i novinari su o nesvakidašnjem padu vojnog aeroplana „kitili” svoje izveštaje detaljima koje su samo oni videli ili čuli. U knjizi „Priče iz Rabadžijskog sokaka” zabeležili su ih Stana Munjić i Slavko Bogojević. Koautori prenose navode „Vremena”, čiji je izveštač dan po nesreći zapisao: „Kada je avion bio skoro nad crkvom, nepravilno zvrjanje i neravnomerna brzina ukazivali su očigledno na defekt motora. U tom su se čuli i revolverski pucnji iz aviona koji su bili vesnici skore nesreće. Avion je naglo obleteo oko crkve i ludom brzinom preleteo je više kuća, dodirujući zidove gimnazijske zgrade. Tačno u 10.15 avion je jurnuo pravo uvis i odjednom, kao ranjena ptica, sručio se u neke ruševine u Ulici Vlade Jovanovića preko puta sinagoge.”

Dobro naoružana letilica

„Brege 19” je bila za to vreme dobro naoružan avion. Pilot je mogao da puca kroz elisu spregnutim mitraljezom „Vikers 7,7 mm”, a osmatrač na drugom sedištu imao je dva mitraljeza „Luis 7,7 mm” na obrtnom postolju. U nekim varijantama postojao je i treći mitraljez kojim se pucalo kroz pod osmatrača. Bombarderska varijanta je mogla da ponese 472 kilograma bombi ispod krila i 50 kilograma u unutrašnjosti, a izviđačka je bila opremljena foto-kamerom. Kraljevina Jugoslavija imala je od sredine dvadesetih godina do Drugog svetskog rata ukupno 577 ovakvih aparata.


Komentari4
0a970
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloje
Ranjeni orao :)
Stari Sabcanin
Bilo je to lepo vreme. Pravili smo avione u Pancevu, u Kraljevu, . . . Aviacija je imala 577 aviona samo od modela Brege 19. A sada ... Sada smo "najmocniji i najrazvijeniji u svojoj istoriji" sa sedam polovnih i starih aviona od kojih dva ne mogu ni da polete. Nekada je u Sapcu postojala cela ulica krojaca, kao i gomile drugih zanatlija koje su radile i zaradjivale. Danas imamo tri krojaca koji jedva zaradjuju za zivot. Isto vazi i za druge zanatlije. Fabrika nema. Sada imamo samo pricu da smo "najjaci u regionu i da idemo napred velikim koracima". Verovatno u svetlu buducnost . . . sa Mercedosivim i Folksvagenovim fabrikama . . .
Felipe
Poštovani gospodine, danas avione ne proizvode ni mnege zemlje dosta bogatije od nas. A da ne govorim da jedan Luftvafe kuburi sa brojem ispravnih letelica. Malo realnosti i sagledavanja našeg realnog mesta u savremenom svetu ne bi bilo na odmet.
Preporučujem 5
артиљерац
Авионе ћемо почети да правимо чим крене производња чипова,да би могли да правимо електронику за њих.Сад ће то,за 7-8 до 88 год.
Preporučujem 19

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja