četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 19.05.2019. u 10:38

Dvesta nemačkih brodova izranja iz Dunava

Vađenje nemačke flotile koja je potopljena u Dunavu 1944. godine trajaće do 2023. godine i ceo projekat vredan 23 miliona evra finansira Evropska investiciona banka
Остаци потопљених немачких бродова код Прахова (Принтскрин Јутјуб)

Projekat izvlačenja oko 200 nemačkih brodova potopljene nemačke flotile iz Drugog svetskog rata u Dunavu trebalo bi da se završi do 2023. godine, a već narednih meseci biće izabran izvođač radova koji će podvodno snimiti potopljene brodove kod naselja Prahovo kraj Negotina.

Podvodno snimanje trebalo bi da traje oko godinu dana, a nakon ovog posla uslediće izbor izvođača za vađenje samih brodova, kažu za Tanjug u Evropskoj investicionoj banci (EIB) koja finansira ovaj projekat sa oko 23 miliona evra.

Direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre navodi da je reč o kompleksnom zadatku, projektu koji je sastavni deo ulaganja od 100 miliona evra u rečni saobraćaj u Srbiji među kojima su i ulaganja u luke i kargo terminale u Srbiji, pre svega u Smederevu, brodsku prevodnicu kod Đerdapa, izgradnju hidrometeoroloških stanica duž Save i Dunava...

Nemačka flotila kod Prahova (Printskrin Jutjub)

A nadzor nad operacijom izvlačenja brodova, kako se očekuje, obavljaće Nemci.

„Dok god se flote ne izvade iz reke, brodovi ne mogu nesmetano da plove. Dunav je važan koridor za Srbiju, to je i panevropski koridor koji prolazi kroz veliki broj zemalja i jako je bitan za rečni saobraćaj u Evropi”, ističe Negre za Tanjug.

Procedura nalaže da se u narednim mesecima prvo ugovori podvodno snimanje koje bi trajalo oko godinu dana i izda neophodan bezbednosni sertifikat.

Zatim plan je da se krene u proces izbora izvođača za vađenje brodova za šta je ostavljen rok od dve godine.

Meštani sela Prahova godinama svedoče da u vreme niskog vodostaja na Dunavu na površinu izranjaju ostaci potopljenih razarača, krstarica, broda bolnice...

Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji „Dunavski vilenjak”, potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.

Operacija je bila pokušaj proboja nacista Dunavom od Crnog mora do Beograda septembra 1944. godine, međutim, kada su stigli do Klisure, shvatili su da proboj nije moguć, pa je general Valter fon Štetner naredio potapanje kod Prahova 7. septembra, a 14. i 16/17. septembra kod Brze Palanke kod Kladova.

Komеntari45
398bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар миладиновић
Највећи Пилетићев војни успех је блокада комплетне немачке Црноморске и Дунавске флоте, од 120 бродова, изведена у сарадњи са румунском војском. Немачки командант је са Пилетићем преговарао о предаји, али је по наређењу из Берлина ипак морао да потопи све бродове, код Михајловца. Августа 1944. Пилетић наређује општи напад на Немце и ослобађа Источну Србију, држећи притом комунистичке паравојне формације далеко од Дунава.
Магла, магла...свуда око нас.
Расправе где је ко и шта потопио и ко ће платити скоро и да није битно. Битно је како најбрже и најјефтиније то извадити. За бродове између бране најлакше је(да ли ће бити и најјефтиније треба да се консултују ХЕ Ђердап) испразнити језеро што више. Када буде на најниже дозвољеном нивоу заградити (зауставити турбине што више; само онолико воде пропустити за минимални био живот Дунава. Пописати све бродове и одредити начин извлачења. После тога зауставити доњу брану и пописати све бродове испод.
Beogradjanin Schwabenländle
И Ви сте у великој магли са Вашим писањем. Као дечак сам лично гледао вађење потопљених ратних торпедних чамаца и тендера италијанске морнарице које су у водама Истре потпили Немци. Знам море и језеро нису исто, али принцип вађења је исти.
Александар Ђорђевић
По међународном праву, олупине су и даље немачко власништво, па је и обавеза за њихово уклањање такође немачка. Пошто нису уклоњене, Србија има право да их сама уклони и испостави рачун Немачкој. Али изгледа да је Немачка кроз ратну одштету пренела даљу одговорност на Југославију. Ако је тако, Србија мора да уклони олупине, али нема пара за то. Но, пошто Дунавом плове углавном бродови из ЕУ, главну корист од уклањања ће имати те земље, а не Србија. Ваљда ће зато и највећи део новца доћи одатле.
Братимир
Никакву „ратну одштету" Србија није добила од Немачке, баш као ни Грчка. Даље, Европска Банка даје кредит на коме ће Немци још и зарадити, они неће платити ни динара. Србија може да свира у свиралу све док је под окупацијом и војно немоћна да се адекватно супротстави непријатељима.
Александар Ђорђевић
Наредбу за потапање бродова је издао контра-адмирал и заповедник дунавске флоте Паул Вили Циб, а не ратни злочинац Валтер Штетнер фон Грабенхофен, командант брдске дивизије на бугарској граници (погинуо 18.10.1944 јужно од Београда). Циб је дозволио локалном становништву да пре потапања покупи са бродова све што хоће, у нади да ће тиме смањити ризик од саботаже и напада на искрцане војнике и цивиле који су кренули ка Београду.
Jovan
Ostaju dve nepoznanice: ko ce vaditi brodove , jer se pretpostavlja da ce to biti neka nemacka firma. Druga, najvaznija je, kome ce pripasti sav metalni otpad i eventualni vredni sadrzaji u njima `? Na odgovore izgleda treba da pricekamo nakon ove pompezne najave.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja