ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04

Ratni brodovi su i meta, a ne samo pretnja

Autor: Biljana Mitrinovićnedelja, 19.05.2019. u 20:00
(Фото EPA/Olivier Douliery)

Donald Tramp voli slikovito da se izražava. Ove nadelje je pozvao Viktora Orbana u Vašington i pokušao da mu proda američko oružje. Toliko je bio oduševljen tom idejom i mađarskim premijerom da je rekao da su njih dvojica kao blizanci. Pored iskrene oduševljenosti Orbanovom politikom „Mađarska na prvom mestu”, što je kopija Trampovog slogana „Amerika prvo”, američki predsednik je takvim poređenjem odgovorio i svom državnom sekretaru Majku Pompeo i ostalim „jastrebovima” u njegovoj administraciji koji su tražili otkazivanje Orbanove posete. Jer mađarskog premijera smatraju diktatorom koji ne prima migrante i voli da drži sve u svojoj zemlji pod kontrolom. Razlika između Orbana i Trampa je u tome što se trenutno ambicije ovog prvog završavaju na odbrani državnih granica i vlasti, dok su Trampove „dve desne ruke” Pompeo i Džon Bolton poslali najmanje sedam raketnih razarača u Persijski zaliv, od koji svaki može da nosi po 90 krstarećih raketa „tomahavk”. Da se tamo nađu ukoliko iranska Revolucionarna garda odluči da ih napadne. Pa da mogu da odgovore.

MI UVEK POBEĐUJEMO:Tramp voli da prodaje oružje, ali ne voli da ratuje. Voli da ima monopol i na prodaju drugih proizvoda. Eskalaciju trgovinskog rata sa Kinom opisao je kao „malu svađu među prijateljima”. Upitan kako će se završiti ta svađa, Tramp je odgovorio: „Pobedom. Mi uvek pobeđujemo”. Dok se on preko tvitera hvali američkom snagom i drčnošću, „duboka država” koristi ovaj njegov impuls i vojnu mašineriju raspoređuje po svetu. Problem za svet je što je američki predsednik navikao u biznisu da igra igru „ko će prvi da trepne”. A drugi narodi, naročito oni na Istoku, uopšte ne razumeju tu igru, njihov kulturološki i nacionalni model ponašanja sledi drugačiju logiku. Nema šta da se netremice gledamo: ako kažeš da ne želiš rat i najaviš plan za slanje 120.000 vojnika na Bliski istok, imaćemo situaciju iz 2003, kada je upravo toliko američkih vojnika poslato u invaziju Iraka. Sve je jasno.

Radikali u Trampovoj administraciju planiraju munjeviti rat od nekoliko dana protiv Irana, bez gubitaka. U njihovu procenu kao da nisu uvedena iskustva iz Sirije, Jugoslavije, Iraka, Vijetnama... Postoje dva logična objašnjenja za ovakav preterani optimizam. Ili su zagovornici rata sa Iranom toliko ubeđeni da je Teheran slab da bi ga nekoliko vazdušnih napada prisililo na predaju ili su svesni da ne može biti „blic kriga” ali moraju da nagovore Trampa da započne rat po svaku cenu.

MAKSIMALAN PRITISAK: U svakom slučaju brzina i lakoća ratovanja su laž. To zna i Tramp. Ali vaga između mita o vlastitoj i američkoj izuzetnosti i straha da će izgubiti trku na domaćem terenu ukoliko se jedena laka pobeda koja bi mogla da mu obezbedi drugi predsednički mandat pretvori u američku klanicu.

Taktika „maksimalnog pritiska”, koji SAD primenjuju na Iran, Venecuelu, Siriju, Rusiju – put je sa samo jednim izlazom. Zbog toga napumpavanje „obaveštajnih podataka” koji buduću žrtvu američke agresije dovode do zida, uprkos silnim naporima obaveštajnih službi i medijskih stručnjaka – izaziva sumnju i kod saveznika. Ako čak i britanski „Gardijan” kritikuje pripreme Vašingtona za rat u Iranu – stvari ne idu tako dobro. Britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant je izrazio zabrinutost da bi čak i slučajno moglo do dođe do sukoba sa eskalacijom koju mnogi ne bi želeli. Jer nosači aviona u Persijskom zalivu nisu samo pretnja, nego i meta.

EVROPA NE BI U RAT: Evropski saveznici SAD se protive vojnom odgovoru na „kredibilne” pretnje Irana američkim trupama. Čini se da nisu spremni da poveruju u fotografije koje prikazuju potpuno opremljene rakete na malim brodovima u Persijskom zalivu koje su postavile iranske paravojne snage. Za razliku od vremena kada je Toni Bler pokušavao da uradi „pravu stvar” priduživanjem Velike Britanije invaziji SAD u Iraku, sada se opreznije razmatraju obaveštajni podaci. Što opet ne znači da slučajan okidač, poput Račka, Sadamovog navodnog oružja za masovno uništenje ili navodnog napada bespilotnom letelicom na saudijski naftovod – neće pokrenuti rat.

U „male svađe među prijateljima” već odavno ne veruju ni Rusi, čiji je navodni kandidat pobedio na američkim predsedničkim izborima. Sastanak Putina i Lavrova sa Pompeom je protekao daleko od restarta odnosa, nije dogovoren suret dvojice predsednika u Osaki, nije bilo nikakvog oduševljenja što su posle duge pauze razgovori obnovljeni. U Moskvi vladaju uzdržanost i pripreme za rat.


Komentari10
cb7a3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera Stolar
Žena zvana mudrost! Ovo više majka ne rađa!
Владимир Матић
Ретко аналитичан, а опет концизан и бритак чланак ! Ауторка Биљана Митриновић је изгледа једно ново освежење на нашој помало отромљеној естради политичких и стратешких аналитичара. Додао бих само да као што су велики бојни бродови преко ноћи постали застарели и превазиђени на почетку другог светског рата, исто такав је данас случај са носачима авиона, иначе водећим елементом пројекције снаге Сједињених Америчких Држава. Данас су и мање светске силе попут Ирана (да не говоримо о Кини, Русији, Индији ...) у стању да за свега 2-3 минута "разлупају" сваки носач авиона на нуклеарни погон и да га или потопе, или претворе у плутајућу (високо) радиоактивну олупину захваљујући великом општем напретку на пољу ракетне технологије.
Mirko
Amerika je velika sila, ona može koga hoće da napadne, da okupira ili istera sa bilo kojeg tržišta u svetu. Svet samo mora da veruje da je amerika najdemokratskija zemlja sveta i da svako kupuje ono šta mu ameika ponudi. Oni su izmislili globalizaciju ali samo ako oni prodaju, a ako i drugi počnu dobro da rade i prodaju onda je to protekcionizam i damping. Amerika je vodila najbrutalnije ratove po svetu i svi njihovi ratni veterani su politička elita a drugi po svetu zlikovci koje treba osuditi i zatvoriti. Trebaće svetu jako dugo da se oslobodi američke sile i politike. Neki neće nikada to neću dočekati. EU je jedna obična američka krpa kojom amerika čisti blato u medjunarodnoj politici. Zadržali su sporazum sa Iranom ali nemaju snage da se odupru američkim sankcijama kompanijama kojima bi palo na pamet da trguju sa Iranom. EU ima viziju i bori se za mir i demokratiju, ali ako ti neko kažnjava svake godine izvoznike kao wolcvagena, sosijete ženeral banku i sl. onda radite za džabe.
Krasmenko Kulas
Jedan od boljih tekstova, autorka je odlicno upucena u psihologiju amer. unutrasnjih odnosa. Najveci problem za pojedinca i drzavu je kad vlastodrzci prodaju laznu iluziju svom plebsu da su oni specijalna nadrasa i kad taj isti plebs naravno povjeruje u tu iluziju. Autorka je to ljepo upakovala "mit o vlastitoj i americkoj izuzetnosti". Interesantno je da ideoloski skok sa ofucanog "americkog sna" na novu eugenisticku floskulu " americka izuzetnost" se desila za vreme crnog predsednika g.Obame.
Darbo
Igra ,,ko će prvi da trepne" može vrlo lako da završi tako što će Amerika prva trepnuti, a onda joj sledi kraj kao svetskom siledžiji jer ih više niko neće ,,poštovati" ni plašiti ih se. Biće to na radost velike većine svetskih država. Inače tekst sjajno oslikava situaciju između Amerike i ostatka sveta (bez Izraela i Saudijske Arabije).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja