Prve građanske patrole čiji je osnovni cilj da policiji prijave kriminalnu ili sumnjivu aktivnost i tako povećaju bezbednost lokalnih sredina u kojima žive – pojavile su se u američkim gradovima pre nekoliko decenija. Komšijsko samoorganizovanje je uzelo maha i, prema proceni Američke nacionalne organizacije „Građani u patroli”, oko 75.000 ljudi dobrovoljno patrolira uz odobrenje lokalnih policijskih stanica.
Komšije koje hoće da budu „oči i uši” policije uglavnom prolaze kraću policijsku obuku za patroliranje kako bi mogli da uoče sumnjiva lica i kriminalne aktivnosti. Osnovno pravilo je da ovi volonteri ne nose oružje i ne ulaze ni u kakav fizički kontakt sa prestupnicima zakona. Njihova osnovna uloga je da odmah jave policiji šta se dešava, kako bi u najkraćem roku patrola mogla da reaguje.
Budući da nema univerzalnog propisanog pravila, u pojedinim američkim gradovima pripadnici građanskih patrola dok su na „dužnosti” nose i prepoznatljive uniforme i voze automobile nalik policijskim, s tim da je na njima vidljivo ispisano da oni ipak nisu snage reda i zakona koji mogu da privode osumnjičene.
Prema analizi ove krovne američke organizacije, stopa kriminala u gradovima u kojima postoje ovakve patrole smanjena je u proseku za 20 odsto. Prema nekim računicama, prosečna građanska patrola s oko 50 članova koji se smenjuju na svaka četiri sata, izvršavajući pomoćne policijske aktivnosti, svojim lokalnim zajednicama mogu da uštede i po nekoliko stotina hiljada dolara u budžetu.
Da ovi volonteri nisu samo neostvareni policajci koji su gledali previše krimi-filmova, već ljudi kojima je stalo da podignu kako bezbednost u svojim sredinama tako i kvalitet života, oni pokazuju i time što obilaze osobe sa posebnim potrebama i starije sugrađane koji žive sami i pružaju im odgovarajuću pomoć.
U Velikoj Britaniji institut građanskih patrola je prvi put predložen 1993. godine. Rukovodeći se maksimom engleskog premijera Roberta Pila s kraja prve polovine 19. veka „Policija je javnost i javnost je policija”, britansko udruženje šefova policijskih stanica je prepoznalo važnost ovakvog učešća i podrške građana u rešavanju lokalnih problema.
Britanska agencija za poboljšanje rada policije navela je neke koristi postojanja građanskih patrola: povećano nadgledanje javnog prostora, smanjenje poziva policiji da reaguje, stvaranje sigurnijih zajednica, ali i razmenu informacija i obaveštajnih podataka između lokalnih zajednica i policije.
Za one koji ne žele da patroliraju ulicama, a hoće da pomognu policiji i podignu nivo bezbednosti kraju u kojem žive, odnedavno mogu da na svoje mobilne telefone instaliraju aplikaciju „komšijsko nadgledanje”. Cilj ovog programa je prevencija vandalizma i kriminala. Svako ko se učlani u ovu grupu može da napravi snimak sumnjive aktivnosti koji se automatski postavlja na internet tako da ceo komšiluk odmah biva obavešten o tome šta se u njihovom kraju dešava. Svaki član „komšijskog nadgledanja”, ako sumnja da je reč o kriminalnoj aktivnosti, preuzima obavezu da o tome obavesti i policiju.
Jedna beogradska privatna detektivska agencija nedavno je predložila da se za borbu protiv maloletničke delinkvencije i dilera droge u prestonici osnuju građanske patrole i saopštila da je u toku rad na takvom projektu. Na ovaj način patrolirali bi ljudi koji imaju neko iskustvo sa poslom u policiji ili vojsci, penzionisani policajci, studenti fakulteta za bezbednost, a tokom volonterskog rada nosili bi prsluke sa odgovarajućim natpisom i radio-stanice, ali ne i oružje. Istraživanje te agencije pokazalo je da bi predlog podržalo 80 odsto roditelja.
S druge strane, kritičari ove ideje smatraju da bi to otvorilo prostor za razne zloupotrebe, da kao društvo treba da dostignemo viši nivo kulture da bismo pomagali policiji i da protiv kriminalaca može i treba da se bori samo država.
