utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:37
BLAJBURG, 74 GODINE POSLE

Hapšenje zbog nacističkog pozdrava

Autor: Danijela Vukosavljevićnedelja, 19.05.2019. u 21:01
(Фото АП)

U Blajburgu, u Austriji, juče je održano 74. po redu „odavanje pošte pripadnicima ustaških formacija” ubijenim na području tog mesta blizu slovenačke granice neposredno po okončanju Drugog svetskog rata. O ovom skupu godinama se postavljaju ista pitanja. Koja je zapravo istina o Blajburgu, čemu višegodišnje insistiranje na što većem broju žrtava, da li se time želi minimizirati stradanje u Jasenovcu, kako mnogi teoretičari navode, i može li se to uopšte porediti?

Prema dostupnim izveštajima s komemoracija u Blajburgu, tokom devedesetih godina prošlog veka broj žrtava se iz godine u godinu rapidno povećavao. Recimo, 1990. godine je procenjeno da je u Blajburgu pobijeno oko 50.000 ljudi – 36.000 Hrvata, Slovenaca između 8.000 i 10.000, Muslimana 5.000 i četnika 2.000. Već sredinom devedesetih govori se o 80.000 žrtava, a ubrzo je broj zaokružen na 100.000. Nedugo zatim i ovaj broj je zastareo, pa se govorilo o 200.000 žrtava.

Najveću brojku dosad je dala Saborska komisija Hrvatske, po kojoj je stradalo čak 600.000 ljudi. Takođe, u početku se govorilo samo o ubijenim vojnicima, a zatim da su polovina ubijenih zapravo bili civili. Istovremeno s „novim informacijama” gotovo istim intenzitetom smanjivao se broj jasenovačkih žrtava.

Protiv pokušaja izjednačavanja Jasenovca i Blajburga pobunio se nedavno i Stjepan Mesić, bivši predsednik Jugoslavije i Hrvatske. „Jasenovac je bio koncentracioni logor u kojem su stradali nevini. Sada se klanjaju žrtvama s Blajburga. U Blajburgu nema žrtava, tamo je kapitulirala kvislinška vojska. Banditizam je izjednačavati Jasenovac i Blajburg”, rekao je Mesić, prenosi Beta.

Takođe, kako piše hrvatski „Indeks”, ova komemoracija, čiji je pokrovitelj Hrvatski sabor, već godinama je zapravo loše prikriven izgovor za veličanje NDH i nekadašnjeg propalog ustaškog režima. A ove godine su tome na kraj stale austrijske vlasti.

Hina podseća da je početkom marta Austrijska biskupija u Klangenfurtu odbila molbu Hrvatske biskupske konferencije za održavanje mise u Blajburgu, obrazlažući da se ona politički instrumentalizuje i da je postala deo „političko-nacionalnog rituala koji služi selektivnom doživljavanju i tumačenju istorije”.

Nakon što su predstavnici hrvatske vlasti razgovarali s kolegama u Austriji, odobreno je da se komemoracija u Blajburgu vodi kao javno okupljanje.

A prema prvim nezvaničnim procenama, juče se na Blajburškom polju okupilo oko 10.000 ljudi, navodi portal „Indeks”. Jedna osoba je uhapšena jer je podigla ruku oponašajući Hitlerov pozdrav. Drugih incidenata nije bilo. Osim svete mise, nije bilo političkih govora.

Hrvatski mediji navode: „Počasni blajburški vod je organizovao i ove godine besplatan prevoz iz Zagreba, ali je pozvao sve da se klone bilo kakvih ustaških simbola ili onih koji asociraju na to, kao i bilo kakvih uzvika ili obeležja koja su protivzakonita po hrvatskim, ali i austrijskim zakonima.”

Policija je, očekujući veći broj učesnika, bila prisutna sa 450 uniformisanih lica koja su detaljno proveravala da li učesnici nose sa sobom zabranjene ustaške simbole. Naime, od 1. marta stupila je na snagu dopunjena lista zabranjenih simbola u Austriji, koja obuhvata i ustaške simbole, preneo je Tanjug.

Na licu mesta bili su jedan državni tužilac, sudija, kao i pripadnici policije za strance, a čuvari reda sve događaje pratili su preko video-kamera.

Premijer, predsednica i šef sabora nisu juče bili u Blajburgu. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je po svom običaju Blajburg obišla pre nekoliko dana. Pre tri dana se pred spomenikom poginulim ustašama poklonio predsedavajući sabora Gordan Jandroković, a premijer Andrej Plenković je u Blajburg poslao izaslanika.

Linta: Revidira se istorija

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije Miodrag Linta u izjavi za medije je rekao da se u Blajbugu revidira istorija i šalje jasna poruka da je „genocidna NDH bila prava hrvatska država a ustaše borci za slobodu hrvatskog naroda protiv tobože velikosrpskog hegemonizma i centralizma”.

Za nemačku kacelarku Angelu Merkel, koja boravi u Zagrebu, Linta ima pitanje – zašto ne traži od hrvatske vlasti da ukine sramnu i antievorpsku odluku da Hrvatski sabor bude pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločicnima u Blajburgu, preneo je Tanjug.

On smatra da je „žalosno da nemačka kancelarka podržava na predstojećim izborima za Evropski parlament HDZ koji izražava nostalgiju zbog propasti genocidne NDH i najvernijeg saveznika Hitlerove Nemačke”, navodi u pisanoj izjavi Linta.

Hrvatski biskup predlaže preseljenje komemoracije u Udbinu

Hrvatski biskupi još nisu odlučivali o inicijativi gospićko-senjskog biskupa Mile Bogovića, koji predlaže da se sledeće godine centralna komemoracija održi u Udbini, u Hrvatskoj, umesto na Blajburškom polju, u Austriji.

Inače, prema izvorima „Politike onlajn”, Udbina je do 1995. godine bila većinski srpska. U popisu 1991. godine Srbi su u Udbini činili više od 80, a Hrvati oko šest odsto stanovnika. U popisu 2001. godine kao Srbi se izjasnilo 44,50 odsto stanovnika Udbine. Inicijativa da se komemoracija stradalim ustašama krajem Drugog svetskog rata preseli iz Blajburga u Hrvatsku nije nova, a pokrenuta je nakon što je okarakterisana kao najveći nacistički skup u Evropi, prenosi Tanjug.

Knjiga Nikolaja Tolstoja

Jedan od retkih stranih istoričara koji je nešto pisao o događajima u Blajburgu bio je britanski istoričar ruskog porekla Nikolaj Tolstoj.

On je 1986. godine objavio knjigu „Ministar i pokolji”, u kojoj se bavi uglavnom sudbinom Kozaka koji su se borili na strani Trećeg rajha. Knjiga je u Velikoj Britaniji zabranjena nakon što je optužen za klevetu, a britanski istoričari su Tolstoja optuživali da je „zbog vlastite opsesije činjenice iznosio selektivno, a zatim izvlačio ničim dokazane smele zaključke i ocene”. Tolstoj je inače emigrant iz SSSR-a i moguće je da je lično gajio negativne sentimente prema komunizmu. Veruje se da je baš ovaj slučaj zapravo i pokrenuo toliko interesovanje za Blajburg u Hrvatskoj jer je često citiran da bi se dala verodostojnost priči o strašnom masakru.


Komentari2
eace8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Luka
@Neša Volim da je vidim bez obzira na sve ili upravo s obzirom na sve jer ona je tada pobedila nacizam . Iza nje je stajalo 850 000 boraca .Neka im je baš svima večna slava. Moža nije nemoguće da je reč o antifašističkim potomcima koruških Slovenaca čim voze traktor koji baš i nije prekograničnio prevozno sredstvo . Kučanovao , Janšino i Kacinovo mentalno društvance ovi sa traktora sigurno je da nisu .
Неша
Све похвале за оног ко је окачио заставу СФРЈ. Питам се само одакле је та особа?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja