sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:42
BLAJBURG, 74 GODINE POSLE

O obračunu Titovog režima s antikomunističkim formacijama 1945.

Autor: dr Kosta Nikolićnedelja, 19.05.2019. u 22:00
Барбара ров (Фото Википедија)

dr Kosta Nikolić*

U završnoj fazi Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, izvršen je obračun s antikomunističkim formacijama (i brojnim civilima) koje su se pred nadirućim partizanima od jeseni 1944. okupljale u Sloveniji i Austriji. Glavnu ulogu u likvidaciji ovih ljudi odigrali su organi OZNE (Odeljenje za zaštitu naroda). Prilikom sprovođenja masovnih zločina i represalija nad poraženim snagama, OZNA se nije rukovodila iracionalnim osećanjem mržnje i osvete, koliko racionalnom težnjom uklanjanja svih mogućih protivnika u osvajanju vlasti. Neprijatelje ili pretpostavljene neprijatelje jednostavno je trebalo ukloniti. Odmazda, kao motiv, postojala je i na nižim nivoima vlasti. Izveštavajući, na primer, o razlozima likvidacije domobranskih oficira i vojnika koji su se odazvali amnestiji koju je Tito proklamovao još 1944. godine, OZNA, pri 4. korpusu NOVJ-a, 15. januara 1945. naredila je da „bez mnogo skrupula treba likvidirati sve one za koje znamo da su nam neprijatelji i koji će sutra biti protiv nas”.

Masovne likvidacije poraženih snaga karakteristične su za mnoge zemlje na kraju Drugog svetskog rata. Istoričari koji se time bave ističu kako onome kome pripada ratna slava pripada i stid zbog nehumanih i nečovečnih dela koja su počinili nad nezaštićenim ljudima, vođeni, navodno, „višim ciljevima”. U jugoslovenskom slučaju, u pitanju je bila smišljena i dobro organizovana politika uništenja „klasnog neprijatelja”, „izdajnika naroda”, odnosno, suzbijanja bilo kakve ideje o nekom otporu „novom poretku” u Jugoslaviji.

Da su jugoslovenske vlasti vrlo dobro znale šta rade, pokazuje tek nekoliko sačuvanih dokumenata. Posredno znamo da je Aleksandar Ranković već 18. maja 1945. doneo naredbu o potrebi odstranjivanja i razaranja grobova nemačkih i drugih okupatorskih vojnika „i njihovih saradnika” kako bi se izbrisao svaki trag o njima. To naređenje su pojedinačni federalni ministri, u celini ili prilagođeno, poslali nižim organima vlasti.

Edvard Kardelj, tada potpredsednik jugoslovenske vlade i ministar za Konstituantu, kritikovao je 25. juna 1945. Borisa Kidriča, predsednika slovenačke vlade, zbog sporog „čišćenja” zarobljenika: „Najkasnije u toku tri sedmice raspustiće se sudovi nacionalne časti, vojni sudovi će suditi samo vojnim licima, sve drugo će preuzeti redovni sudovi. Proglasiće se nova amnestija. Zato nemate više nikakvog razloga u tako sporom čišćenju kao do sada.”

Posledice rata u Jugoslaviji bile su više nego strašne, a još više su ih uvećala posleratna ubistva. Demonstriranjem „revolucionarne pravde” razorena je moralna i biološka osnova društva. Od stratišta i masovnih grobnica po austrijskim i slovenačkim šumama i jarugama, u Hrvatskoj se najviše čulo za Blajburg, u Crnoj Gori za Zidani Most, u Sloveniji i Srbiji za Kočevski Rog. To su postale metafore za masovno stradanje, ali i za teški moralni poraz vrha Komunističke partije Jugoslavije koji nikada nije bio ni priznat, ni javno saopšten. Ćutanjem pobednika zatiralo se sećanje na sopstvena nedela.

Prema izjavi Andrije Mugoše, posleratnog organizacionog sekretara Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, i prema crnogorskom istoričaru Branislavu Kovačeviću iz 1987, u partijskim i državnim rukovodstvima nije se razgovaralo o zločinima prema ideološkim protivnicima. Na jednom sastanku organizacionih sekretara republičkih, odnosno pokrajinskih partijskih organizacija, početkom 1948, kojim je rukovodio Aleksandar Ranković, a prisustvovao i Tito, Mugoša je predložio kritički osvrt na sopstvene greške učinjene u ratu i odmah posle oslobođenja, kada su počinjene brojne nepravde, pa i ubistva nevinih ljudi. Predložio je i da se nedužne porodice oslobode nepostojeće krivice, kao i da im se vrate nepravedno konfiskovana dobra. Mugoša je to obrazložio činjenicom da je Crna Gora mala i da se u njoj tačno zna da li je neko opravdano ili neopravdano likvidiran: „Čim sam završio svoje glasno razmišljanje, Tito je energično reagovao: ’Nema revizije.’ Otada više niko nikada nije na bilo kojem partijskom ili državnom nivou postavio pitanje.”

U posleratnoj Jugoslaviji žrtve su sistematski brisane iz javnog sećanja. Zločin koji je nova jugoslovenska vlast počinila na svojim državljanima, s masovnim vansudskim ubistvima, dodatno se potencirao naređenjima o ćutanju i oduzimanju prava na grobno mesto. Masovne grobnice, pojedinačni grobovi i žrtve jednostavno nisu smele da postoje. Grobnice su bile razorene, prikrivene, uništene. Preko njih su građene gradske deponije, stambene zgrade ili auto-putevi.

Iz istorije je poznato da nijedno sakrivanje zločina ne može da ostane zauvek tajna, pa tako ni sudbina žrtava jugoslovenskog komunizma nije ostala sakrivena. Zatvorenici koji su uspeli da pobegnu iz logora, a posebno oni koji su preživeli streljanja, o tome su govorili rodbini i prijateljima; o njihovoj sudbini naširoko se pisalo u emigraciji. U Sloveniji, delimično i Hrvatskoj, dosta je urađeno na pronalaženju tajnih grobnica i identifikovanju žrtava. U Srbiji je zavet ćutanja i dalje na snazi, a narativ o „izdajnicima” i „narodnim neprijateljima” ima isti smisao i snagu kao i u ratnim godinama.

*Naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd


Komentari10
0cbfd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

035
"Да су југословенске власти врло добро знале шта раде, показује тек неколико сачуваних докумената. Посредно знамо да је Александар Ранковић већ 18. маја 1945. донео наредбу ..." Зато је уобичајено цитирање несачуваних и усмених докумената који све доказују !?
ANTE BAN
Obračun je bio surov, nemilosrdan, bez jasnih kriterija! Ovamo- u Hrvatskoj- o svemu se nakon 1990-te slobodno piše i puno više zna, nego na istoku bivše SFRJ! Iz objavljenih članaka je najvidljivije kako istina u Srbiju ulazi doslovce - na kapaljku. Završetkom rata 1945.g. prostor Hrvatske i BiH izgubio je cca 500.000 ljudi! Literatura postoji; treba je samo pronaći, naveo sam je ispod drugog članka(ista tema)! Bolje je i tako, nego lupetati bez veze i mlatiti praznu slamu, što dobrim dijelom rade i novinari!
Mijo Vinceković
Ja osobno bih većini hrvatskih i srpskih povjesničara/istoričara koji se bave ovom tematikom, oduzeo naslove doktora znanosti/nauke, zato što uopće ne razumiju materiju o kojoj pišu, niti stvari nazivaju pravim imenom. Imao sam priliku i čast 1964. u Francuskoj razgovarati s dvadesetak nekadašnjih pripadnika pokreta otpora kako onih pod građanskim tako i onim pod komunističkim nadzorom, pa i o procesu "pročišćenja" kako su ratna (od ljeta 1943.) i poratna kažnjavanja veleizdanika/kolaboraconista
Slobodan
Jedno pitanje za Kostu,Bojana i Martinu,da li su ovi koji su se našli u Blajburgu dana 15.5.1945g.poštovali zakone i omogućili žrtvama pravično suđenje pre nego što su ih stavili pod kamu širom Crne Gore,Hercegovine, Hrvatske ili Srbije tokom 1941,2,3,4g? Neka me posete kako su sudili u Valjevu na Krušiku,kako u selu Vraniću,kako u logoru Danica i još u 83 logora širom NDH.
vladimir
Др. Николићу , ви из "института за савремену историју " сте показали циљане политичке поруке уместо историјских чињеница . И ако је вашим генерацијама и они испред вас историја затворила странице и догађаји из Блајбурга су нам веома познати . Сви зликовци који су се повлачили бежећи од суда народа коме су нанели незабележене злочине у историји цивилизације нису хтели да се предају и предају оружје нису другачије ни могли завршити . Само у Кладуши нађено је 3500 Српских очију у чинијама .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja