sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:02
BLAJBURG, 74 GODINE POSLE

Crnogorcima samo „Zidani Most”

Ustaške snage primorale su izmučene Crnogorce na predaju i pretvorile ih u Crnogorsku narodnu vojsku
Autor: dr Bojan Dimitrijevićponedeljak, 20.05.2019. u 08:00
Блајбуршко поље (Фото Музеј историје Југославије)

Početkom decembra 1944. krenulo je između 8.000 i 12.000 crnogorskih četnika i oko 3.000 izbeglica na golgotni put da bi izbegli dolazak partizanskih snaga i uspostavu komunističke vlasti. Oslobodioci nisu donosili ništa dobro svojim protivnicima iz višegodišnjeg građanskog rata pod okupacijom, a što su likvidacije nacionalne inteligencije po ulasku partizanskih snaga u Cetinje novembra 1944. jasno pokazale.

Tegobni marš išao je preko crnogorskih, sandžačkih, bosanskih brda i dolina, sve dok se kolona nije našla poražena usred Lijevča polja 6–7. aprila 1945. godine. U nestvarnoj nadi da stigne do saveznika, Pavle Đurišić kao neosporni vođa crnogorske nacionalne vojske i zbega, došao je u sukob s generalom Mihailovićem, pokušao da paktira s crnogorskim separatistima Sekule Drljevića koji su rat provodili u okrilju vlasti NDH. Ustaške snage primorale su izmučene Crnogorce na predaju i pretvorile ih u Crnogorsku narodnu vojsku, koja će se povlačiti na zapad krajem aprila i početkom maja. Pavla Đurišića i ostale vojno-političke lidere kolone likvidiraće u Jasenovcu samo koji dan pred ulazak partizanskih snaga. Po prelasku na teritoriju Slovenije na Đurđevdan 1945. Crnogorci su odbacili Drljevićevu komandu i produžili dalje kao ono što su bili – četnici. Do Zidanog Mosta te snage su došle 7–8. maja 1945. Zidani Most, slovenačko drumsko mestašce uz tok reke Save, i dan-danas je značajna drumsko-železnička raskrsnica. Partizanske snage zarobljavaju crnogorske četnike i izbeglice na više mesta u Sloveniji, 12–24. maja 1945. godine.

Blajburg, pogled s mosta na kojem je zaključeno izručenje izbeglica  (Foto Vikipedija/Stebunik)

Ali, najveći deo crnogorske kolone nije bio zarobljen u zoni Zidanog Mosta, već je prošao tu deonicu krećući se potpuno zakrčenim putevima prema Dravogradu i staroj jugoslovenskoj granici. Pokret četnika i naroda uz pojedine borbe trajao je do jutra 15. maja 1945. godine. Najveći deo crnogorskog velikog zbega stići će da pređe austrijsku granicu i preda se Britancima u mestu koje Slovenci zovu Pliberk, a Nemci Blajburg. Tu na polju oko varoši smestili su se tog jutra crnogorski četnici i narod koji ih je pratio. Kako piše jedan od preživelih: „Desno su ustaše s hrvatskom zastavom, levo četnici sa srpskom. Četničku je zastavu razvio komandant pljevaljske brigade Jelovac.” Međutim, dolazak i pojava britanske vojske nisu bili prijateljski. Oni s tenkovima okružuju Crnogorce, kao i hrvatske ustaše.

Pregovarači su otišli prema britanskoj komandi u dvorcu pored varošice. Vojska i narod su ostali na okolnim poljanama, u iščekivanju. Britanci su ih, posle razjašnjavanja šta traže, odmah uputili u najbližu partizansku komandu.

Milan Basta, partizanski komesar divizije, kome su se Crnogorci projavili, imao je značajnu ulogu oko primoravanja njihovih snaga da se predaju i vrate preko granice. Sutradan, 16. maja, kolona se pod britanskim pritiskom i partizanskim uveravanjima da će sve biti u redu pokrenula nazad u Jugoslaviju, ka Dravogradu.

Koliko je moglo da bude zarobljeno crnogorskih četnika i naroda na poljanama kod Blajburga, Pliberka? U depeši od 16. maja u 7 i 20 časova, štab 3. armije izveštava Generalštab JA da je 15. maja uveče na granici zarobljeno 5.000 četnika. Milan Basta navodi sličnu procenu: „Lično sam 16. maja 1945. prošao pored cele zarobljene četničke kolone koja je marširala preko Prevalja–Šoštanja ka Dravogradu. Prema mojoj proceni i izjavama, četnika je u koloni moglo biti oko 6.000, uključujući u taj broj i nekoliko stotina do hiljadu izbeglih civila.”

Ova masa ljudi je posle tegobnog trodnevnog marša stigla u Maribor, gde je smeštena u privremenom logoru. Zarobljenici iz te najveće grupe, posle izdvajanja žena i dece, streljani su na brdsko-planinskim mestima Pohorja i oko Svetog Areha 20–22. maja 1945. Niko nije organizovao nikakvo suđenje, samo su nevoljnici popisani prema pripadnosti srezovima. Ostale grupe zarobljene na drugim mestima u Sloveniji streljane su na mestima kod Hrastnika, Kamnika, Radovljice, Šentvida i u Kočevskom Rogu. Građanski rat pod okupacijom, odnosno komunistička revolucija, podrazumevao je radikalan obračun s protivnicima u njemu. Ista nacionalnost, regionalna, pa čak i bratstvena, porodična bliskost, nisu bile prepreka da pobednici pristupe temeljnom iskorenjivanju poraženih.

Za razliku od hrvatskog slučaja, gde u današnjoj nacionalnoj mitologiji postoje termini „Blajburg” ili „križni put” i za koje se zna tačno šta označavaju, u crnogorskoj naraciji Drugog svetskog rata ne postoje ta dva termina. I pored činjenice da se najveći deo crnogorskih nacionalnih snaga i izbeglica predao takođe u Blajburgu i potom prošao „križni put”, u crnogorskoj istorijsko-političkoj mitologiji postoji samo termin „Zidani Most”, koji obuhvata predaju (hrvatski „Blajburg”), ali i stradanje i likvidacije („križni put”).

Crnogorski nevoljnici su tako bili i u danas „hrvatskom” Blajburgu, koji je prešao, međutim, u mitologiju hrvatskog naroda ili njegove emigracije. U raspodeli mitskih imena, Crnogorcima je dodeljen samo „Zidani Most”. Njihove blajburške žrtve su decenijama bile zaboravljene.

*Naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju, Beograd


Komentari4
90474
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

A trebali bi biti i u Blajburgu? Zašto i to?
Još jedan članak iz "Instituta za savremenu istoriju "koji ima veoma blage reči za kolaboracioniste. Zašto ne napišu da su razdvajani "srpski " od "crnogortskih " četnika u okviru te iste "Crnog. narod. vojske "?Sa prvima su se pozabavile NDH snage dok se je sa od NDH propuštenim Drljevićevcima bavila Jugoslovenska armija koja se do pre dva meseca pre tih događaja od 15.5.1941.g. zvala NOV i POJ .Navodi se da su "izmučeni Crnogorci pretvoreni u CNV..."
bojan pg 2
A moj stric, najstariji od 7_ ro djece, Radoman, tada 17_ak, nažalost nije imao tu sreću da se vrati. Ali spasio je mlađeg brata ( mog strica) da ne pođe za njim. Danas je tu sinovac Radoman i ako Bog da sreće, biće nas još. Obnovom porodice do preporoda.
Marko Planinica
Ko ubi nevinu ženu,majku pok.Mihaila-Miša Janketića?Meni je otac pričao o zkodjelu četnika u gornjoj dolini Lima.U objektu male škole u Kruševu kod Murine,partizani su zakivali ispod nokata klinčeve,kojima su se potkivali konji.Istina,bilo je četnika kojima se ne mogu pripisivati zlodjela.Četnički komandant Pavle Đurišić je bio saradnik komandanta albanskih vulnetara Prek Calje iz sela Vrmoša u Albaniji(nedaleko od Plava) i njegov pobratim.Postoje sačuvani dokumenti o ovoj saradnji.Dio Vulnetara je učestvovao i u krvavom pokolju 28.jula 1944 u selu Velika,opština Plav.Ovi podaci doboljno govore o kolaboraciji Đurišića,ne samo sa Njemcima,već i sa zloglasnim albanskim vojnim formacijama.
BojanPG
Tako ode moj pradjed Radosav. Svome sinu nije dao da se povuce sa cetnicima. I sacuvao mu glavu. Pradjed to nikad nije saznao ali do '66 je imao deset unucica. A sad ima bar tri put vise praunucadi i cukununucadi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja