ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:22
72. KAN INTERVJU: Ken Louč, britanski reditelj

Tržište ne zanima naš kvalitet života

Radnička klasa današnjice je nešto poput zaglavljene nužnosti, kaže dvostruki dobitnik „Zlatne palme“ koji je predstavio novi film „Žao nam je što smo vas propustili“
Autor: Dubravka Lakićponedeljak, 20.05.2019. u 12:00
Кен Лоуч, власник две „Златне палме“ поново у Кану (Фото ЕПА/IAN LANGSDON / POOL)

Kan - Čitav današnji svet počiva na četiri duše. Na članovima četvoročlane britanske radničke porodice iz Njukastla. Na junacima novog filma uvek maestralnog Kena Louča – „Žao nam je što smo  vas propustili“ i njegovog vernog scenariste Pola Lavertija, sa kojim tako istrajno vodi svoje filmske bitke za radnička i ljudska prava.

 Slavnom britanskom reditelju, višestrukom osvajaču raznih kanskih filmskih nagrada tokom bogate filmske karijere i vlasniku čak dve kanske „Zlatne palme“ sa šansom da osvoji i treću, godine (rođen je 1935) kao da ništa ne mogu. U razgovoru za „Politiku“ upriličenom u hotelu „Resideal“ po kišnom i hladnom kanskom danu, požalio se jedino na bolove u ramenu posle operacije koju je nedavno imao. Živahan je i dinamičan i uprkos sumornoj temi novog filma, koju je uspeo da „oboji“ i toplinom i humorom, tvrdi da je i dalje optimista i da i dalje veruje u bolji i pravedniji svet...

U našem poslednjem susretu posle kanske premijere filma „Ja, Danijel Blejk“ rekli ste mi da više nećete snimati, a evo nas opet zajedno?

Da rekao sam i zaista sam tako mislio, da sam rekao sve što sam smatrao da treba. Međutim, još tokom snimanja „Danijela Blejka“, dok smo Pol Laverti i ja išli da jedemo u menzu, uočili smo veliki broj ljudi koji su tu radili bez ugovora i bez ograničenog radnog vremena. Posmatrali smo ih i oni su postali tema Polovih i mojih razgovora o novom tipu eksploatacije. O takozvanoj gig-ekonomiji koja je uvela pojam samozaposlenih radnika i agencijski angažovane radne snage bez ikakve zaštite, radne ili novčane sigurnosti. Primetili smo i sličnost između lika Danijela Blejka i ovih ljudi i nekako nam se rodila ideja da bi mogli o njima da snimimo film.

Film kao nastavak „Danijela Blejka“?

Ne baš kao neki tipični nastavak, već više kao produžetak priče o radu i životu u savremenom svetu, u kojem je radnička klasa nešto poput zaglavljene nužnosti. Ono što je meni i Polu bilo na umu nije samo nivo eksploatacije pojedinačnog radnika, već i kako se to sve prelama u ličnim odnosima i posledice svega toga po njegovu porodicu.

Tokom projekcije „Žao nam je što smo vas propustili“ pomislila sam kako se eksploatacija radnika nije mnogo promenila od 19. veka?

I nije, osim što ima noviteta u smislu korišćenja modernih tehnologija. Eksploatacija je stara koliko i brda što nas okružuju, samo je tehnologija nova. Najsofisticiranija oprema nalazi se u kabini vozača kombija koji vremenski neograničeno rade dostavu pošiljki od vrata do vrata. Ta oprema diktira putanju, brzinu dostave i omogućava korisniku usluge da u svakom trenutku može da prati gde je njegov paket i kada će mu stići. Potrošač sedi kod kuće i prati vozilo dostave, samim tim i vozača. Isto ga tako prati i šef depoa i pritisak na njega je užasan, jer ga satelitski signali u svakom trenutku „otkucavaju“. Vozač mora da zadovolji, ne samo zahteve šefova i potrošača, već i tehnološki savršene opreme.

Sve to zajedno u vašem filmu nameće i zaključak da ovakav sistem nije održiv, odnosno da može da bude održiv ali uz cenu ljudskog uništenja?

Da li je održivo da obaljamo svoju kupovinu onlajn narudžbinama i preko čoveka koji u kombiju provodi po 14 sati dnevno? Da li je to bolje od odlaska u prodavnicu i razgovora sa prodavcem? Da li zaista želimo svet u kojem ljudi rade pod takvim pritiskom, sa efektima udaraca na njihovu porodicu i prijatelje?

Iz filma „Žao nam je što smo vas propustili“ (Foto: pres služba 72. Kanskog festivala)

Očigledno da želimo takav svet čim on postoji?

Tačno, s tim što to nije rezultat naše slobodne želje već nametnutih odluka nemilosrdne konkurentske bitke velikih korporacija koje interesuje samo novac. Današnji sistem tržišne ekonomije čini se pogrešnim, ali nije jer to je za korporacije logičan razvoj izazvan oštrom konkurencijom, a svodi se na filozofiju: minimalizuj troškove – maksimalizuj profit.

Ovakav sistem tržišne ekonomije je neizdrživ?

Tačno, ali tržište nije zainteresovano za naš opali kvalitet života već samo za zarađivanje novca. Kvalitet ljudskog života i tržište nisu kompatibilni i zato ljudi, siromašni radnici poput mojih filmskih junaka, Rikija, Abi i njihove dece, plaćaju najveću cenu.

Vaši junaci su toliko uverljivi kao da je reč o dokumentarnom filmu?

Zato što je njihov život preslikan iz stvarnosti. Sve ovo što smo Pol i ja uradili ne bi vredelo ništa ukoliko publika ne veruje ljudima na velikom ekranu. Ukoliko ne brine za njih, ne osmehuje im se, ne proživljava sa njima iskustva prepoznata kao autentična i ne deli njihove nevolje. Ta dokumentaristička realnost u ovom filmu potiče i od samih glumaca i njihove međusobne sinergije s kojom Rikijeva porodica dobija na snažnoj autentičnosti.

Uprkos problemima toliko je topline mežu članovima porodice koja postaje kolektivni glavni junak?

Svi su oni heroji, i roditelji i dvoje dece, i svi su oni idealne žrtve poslodavaca. Riki, bivši građevinski radnik koji je uštedeo dovoljno za kredit za kuću, a onda propašću banaka i penzionih fondova 2008. izgubio i novac i posao i u takvoj situaciji morao da pristane na taj piramidalni sistem takozvanog samozapošljavanja bez ikakvog ugovora i prava na sindikalno udruživanje. Njegova žena Abi, negovateljica starih lica za poslodavca ima podagenciju nekih od privatnih zdravstveno osiguravajućih kuća. Ona više provodi vremena sa ljudima o kojima brine nego sa sopstvenom decom kojoj po ceo dan ostavlja telefonske poruke o hrani, školi, kućnim obavezama,  ali nije sa njima. Šesnaestogodišnji sin Seb je u buntovnim godinama, beži iz škole, smatra da mu ona ne treba jer ne bi želeo da bude kao što mu je otac, a malena Liza Džejn, veoma pametno dete sa smislom za humor, ima nametnutu ulogu mirotvorca u kući. Na sve njih se svom težinom navaljuju surova pravila poslodavaca.

Da li je i Rikijev surovi poslodavac Maloni, šef depoa za dostavu, zaista profesionalni glumac?

Nije, on je policajac iz Njukastla u kojem smo snimili ceo film i veoma je uverljiv.

Šef policijske stanice ga je pustio da igra u vašem filmu?

Jeste, bez problema ga je pustio. U mojim filmovima su i pre igrali policajci. Priroda posla policajaca je takva da su oni i dobri glumci tokom rešavanja različitih slučajeva i suočavanja sa različitim ljudima. Za ulogu Malonija sam odabrao policajca Rosa Broustera jer se on pokazao kao dobitna kombinacija. Bio je idealan za ulogu poslodavca-despota koji je sposoban da održava radnu disciplinu i bez zadrške kontroliše sprovođenje u delo čitavog sistema samozaposlenih vozača kombija za dostavu pošiljki i paketa.

Iz filma „Jezero divlje guske“ Dijao Jinana (Foto: pres služba 72. Kanskog festivala)

Tarantino na premijeri kineskog filma

Juče viđeni filmovi Jinana i Porumbojua, danas pred publikom Terens Malik, Selin Skjama i Dijego Maradona

Kan- Juče viđeni filmovi kineskog reditelja Dijao Jinana „Jezero divlje guske“ i jedinog predstavnika evropskog istoka i jugoistoka u trci za „Zlatnu palmu, rumunskog autora Kristijana Porumbojua „Zviždači“, mogu se upoređivati jer su i jedan i drugi krimi-priče o policijskim istragama i korupciji, sa simpatičnim negativcima kao glavnim junacima. U tom poređenju veću ocenu ipak dobija kineski autor, osvajač berlinskog „Zlatnog medveda“ za „krimić“ zvani „Crni ugalj“, čijem je filmu na zvaničnoj premijeri prisustvovao i konkurent – američki reditelj Kventin Tarantino...

 Danas se kao takmičari predstavljaju Terens Malik sa tročasovnim filmom „Skriveni život“ i francuska rediteljka Selin Skjama sa „Portretom devojke na vatri“, dok će se na crvenom tepihu ispred velikog Teatra Limijer naći i glavni junak dokumentarca Asifa Kapadije (van konkurencije), legendarni argentinski fudbaler – Dijego Maradona, glavom i bradom...


Komentari1
e4afb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dzordz
znimljiva prica. ovo ne moze da se cuje kada se kod nas propagira odlazak na zapad trbuhom za hlebom. dal se ne zna ili se precutkuje?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja